Војин

НАША СТОЈЕЋА ВОЈСКА

288

Ради заједничких упразнења имале би се оне две трећине пешака на време ној одпуски позвати. Тим поводом позвани војници најпре би се наравно обукли и наоружали. Најприроднији почетак оваким упражнењама биле би смотре. И наша унутрашња служба и то § 38 прописује да бЈ>игадни команданти држе у години по један пут смотре. Овде би ово нарочито потребно било једно с тога да се изближе прегледају придошавши војници, а друго, да се осмотри одело, оружије и све остало што је лежало за пуних 9 месеци у Магацинима. За време заједничког упражнења ваљало би да се и у нишан гађа. Л.огоровање требало би да траје најмање шест недеља дана, и то би била права благодет за наше практично образовање. С логоровањем скопчана су сва пољска упражнења за сва три рода оружија па и за техничке трупе. Али логоровања и пољска упражнења неби требало привезивати само за једно место и за једну известну околину. И маршеви како обични тако и Форсиранп, како на дану тако и у ноћи требало би да уђу у програм упражнења и то маршеви са свом спремом, са административним и лекарским персоналом и што уз овај иде. Најпосле то би била прилика да се војска а нарочито старешине упражњавају у градскпм опсадама. Ово смо имали да кажемо у ограниченом нацрту о засебним и заједничким упражнењама. Сад нам ваља коју проговорити о сталном размештају или о дизлокацији стојеће војске. Говорећи о томе ми нећемо сметати ни овде с