Војин

252

НАША СТОЈЕЋА ВОЈСЕА

вање пресуда војених судова, све важније министарске наредбе и т.д. а у незваничном делу у виду додатка да је књижевност. Цену овом зборнику требало би одредити најмању т.ј. толику колико да се исплаћују трошкови за штампу и артију. На овај начин могао би „зборник" не коштати више од # на годину. Само неколико година, и наша војена литература, била би довољна да испуни знањем сваког који је знања жудан а који није у стању да се користи страним изворним делима. Осим овога у главном штабу нашем ваљало би да има ОФИцира који знају језике оних народа који нас окружавају, који су на нас, или ми на њих упућени као: турски, јелинеки, румунски, па и мађарски. Доиста, шта ми знамо о румунима, шта ли о грцима и о турцима? Ми о тима народима т.ј. о њиховој војсцн и војничкој књижевности, органпзацији, администрацији и млогом другом што би требало да знамо', или ништа незнамо, или оно што знамо дознајемо тек преко немаца или Француза и то пепотпуно и изводно. Но у тих народа и њиховим војничким установама ваљда ће бити начела што преко немаца и Француза не можемо да дознамо, јер се ових то нетиче, а нас би се можда тицало. Ми који смо тако близу изворима одакле би све то могли да црпимо, ми неби требали впше да трпимо да од других народа оно дознајемо, што би управо сви од нас дознати могли. Ми смо војничка држава и војнички народ и као такав позвани смо да у будућности играмо најважнију улогу на овом крају Европе, да заузмемо у војничком погледу прво место