Војин

266

НАША СТОЈЕЋА ВОЈСКА

поједннима која му је дата законом дисцишшнарним и унутрашњом службом, и то вдаст која се незакраћује да извесне мере ни једном старешини па био или не био непосредни старешина ове или оне части. На против за случај рата батерија имала би ући дефинитивно у састав бригаде и тад би када стојеће војске оваке батерије дошао у сваком обзиру под команданта бригаде. За време мира ми нисмо зато, да се бригаде склапају у већа тела. Већа тела од бригаде није тешко Формирати а и кад се Формирају то се чини са обзиром на задатак и цели које се имају пред очима у наступајућем рату те с тога може се десити да се квари и цепа онај склоп који је начињен за време мира а који можда неодговара моментаној потреби. Осим тога веће команде од бригадних (дивизпонске) за народњу војску а у мирно доба неби готово имале никакве задатке да врше. С тога смо ми мишлења, да кадар за сваке команде буде „главни штаб" то јест оне личности које су у њему заступљене за време мира. Тако исто држимо да би било најкористније, кад би у том штабу имало ОФицира, који би се за случај рата придавали бригадним командантима за ађутанте, а то би били млађи интелигентни официри, који за време мира радећи у „главном штабу" били би мање или више посвећени у рад овога штаба, те би тако са собом однели мисли и идеје, које би знаменито олакшале послове у рату. Јер где је јединство у мисли и идеји ту је обично и јединство у раду. Они би дакле билп ваљани помагачи и поуздане интерпрете налога шеФа главног штаба.