Војин

наша стојећа војска

„Гдавни штаб л имао би дакле бити „матица за команде веће од бригадних и за помагаче бригадним и дивизионим командантима. Па и сам начелник оваког штаба имао би за случај рата са неколицином официра своје место уз главног заповедника војске као год и командант артиљерије и онај техничких трупа. Ми смо после дугог и мучног размишљавања о нашој војсци дошли до осведочења, да би за сад најкорисније било да се сваколика наша војска преустроји по овде изложеним начелима. Имамо односно организације народње војске да додамо само још то, да би за случај рата ваљало свакој дивизији придати једног каваљеријског оФицира стојеће војске (капетана) за команданта дивизионске коњице, који би њом управљао онда и тамо, кад и где би позвана бида да у већем броју дејствује, а осим тога, који би управљао рекогносцирањима која би коњица имала на већим дистанцијама да чини. Официри народње војске као и нижи чинови да се сваке две године смењују. Најпосле ако би се наредидо, да народна војска чини упражнења у већем броју него што је бригада (што би могло бити зарад виших старешина а не зарад војника и нижих старешина) онда би и зато имали спремне и спремљене команданте у главном штабу. Обучавање народне војске. Степен тактичне и моралне употребљивости народне војске зависи поглавито од система обучавања. који се пропише за нашу народну војску. После њене Формације најглавније место заузима начин обучавања.