Војин

АРТИЉЕРИЈЕ

По томе пуцање на већем одстојању од 2000 метра једва ће се уиотребити при обрани извесне месности. или у особитим случајима, као на прилику: при гађању великих колона. густо расположене резерве; једном речи на важним тачкама преко којих непријатељ мора да пређе, као што су: мостови, села, теснаци и т.д. Решавајуће резултате од ватре како пешадијске, тако и артиљеријске; нетреба захтевати на великој даљини. Ако би се и могло при повољним околностима из далека пуцати на непријатеља. ипак решителни успех треба очекивати изблиза. Даље од 2000 метра врло је тешко оцењивати одстојање, и оно бива увек погрешно. Но код ових тачних топова и најмања погрешка — релултат ватре нула. Недајемо нревагу жљебној артиљерији због даљине терања, но због тачности гађања на познатој даљини, искључиво са шупљим зрнима. Ако јошт увећамо движење жљебне артиљерије, онда, је појмљиво. што бојни значај, при таковим својствима њеним расте. 2). Дејство граната. Код свију готово артиљерија усвојен је ударни упаљач, т.ј. да зрно прсне где први пут удари. Парчад при том лете на неколко стотина корака, напред и у страну; тако н.пр. при пуцању на 1500 метра, парчад лети јошт на 600 и више корака у правцу стрељања а 150 и више у страну. Распрснуће гранате и на самом месту опасно је } па по томе са истим успехом може се употребити и за убацивање, управљајући се но томе, да ли је непријатељ сакривен или не.