Војин

4 ии

ДАЛАШ1ЉА ТАКТИЈКА

3). Дејство картеча. Најбоље одстојање, на коме се картеч може употЈзебити са успехом^, и то из жљебних оруђа, јесте 300—400 метара. Многи артилеристи су тог мишдења. да картеч може бити и изостављен код жљебних топова. У Аустрији се пуца картечем само за собствену обрану батерије, и то тек на 150—200 метра. Но из тога не ваља извести, да се картеч овде сасвим изостави; јер дејство његово на 250—350 метара врло је значајно. Да је Аустријска артиљерија чешће употребљавада картеч у Ческој, можда многа њихова оруђа неби била сад у Берлину. Дејство картеча нреко 500 метара несразмерно се смањује, и увек се може корисно заменути шрапнелом, или гранатом с ударним упаљачем. 4). Шупља зрна с ударним упаљачима. Пуцање гранатом с ударним упаљачем, кад је преддежећа местност равна и чврста, врло је успешно. Зрно где први пут падне, ту и прсне, те нам тако определи тачно одстојање, и ми поправимо прву погрешку. Почем парчад од зрна, после распрснућа дете јошт некодко стотина корака; то нам она у некодико замењују картеч. Но распрснуће зрна пред кодоном, и летећа парчад, дејствују на непријатељев морал јаче, но картеч. Кад непрестано пред непријатељем са шумом и звиждањем прште гранате, застирући његов Фронт ватром, димом и прашином , и * носипајући га магновено парчадима: ондаје очевидно, да така зрна осим што праве материјалне штете, дејствују и на уображење војника, одузимају им храброст и смањују силу јуришима. Еад оруђа у другом моменту борбе, управе своју