Војин

278

ЖЉЕБНЕ СПРЕДЊАЧЕ

брзина стрељања неможе већа да буде. Узмимо на сваки метаЕ баш 10 секунда, (6 метака у минуту) па ћемо видети, да и при тој брзини време између избацаја метака, тако је мало, да војник, после учињеног шштуна, једва стигне да се постави у мирап положај, кад командују други плот}пе. Тај простор времена, у коме војник ваља да се умири, има врло важан значај, и ако се војник у њему ваљано одржи, стрељање неможе бити рђаво. Он (тај простор времена) даје нам најбоље јамчење, да се војпик није збунио, да је сталан и да је савршено у рукама свога командира. Ако тај међупростор скратимо, за љубав већег броја метака, тад прелазимо границу, која дели стрељачку ватру, од ватре у смакнутом строју, т.ј. ми смо учинили корак, али не да непријатеља већма поражавамо, већ само да већи број метака непаметно потрошимо. Нетреба никада заборавити, да брзина и тачност погађања противурече једно другом т.ј. једно се развија на штету другог, и да против непријатеља треба пре свега да су метци сигурни и у толико само чести, у колико не иду на штету тачности погађања. Следователно ускоравање ватре, које лежи у својствима оружија, находи јестанствену границу у својствима човековим. Само у таком одпошају, може се да изврши тај важан услов, који је познат под именом управљања ватром. У боју војник и сам по себи хита: нужно је дакле, да се предузму мере, да се војник у томе још и не помаже, него да се, колико је год могуће од те наглости одвраћа. Услови при којима је могућа брзина пуцања, а ми их за најбоље признајемо, показују, да та брзина