Војин

И ПОЗАДВБАЧЕ

279

пуцања има места само у смакнутом строју и на блиским одстојањима. Чим се увећа одстојање за даљину правог метка, одма долази и то, да ваља опредедити одстојање, подићи нишан, и пажљиво гађати. Гађање, где је нужно, да је војник наз'чен, да само непријатеља постојано у ноге гађа, те да га што боље порази, — већ је немогуће. Пажљиво нишањење не само да умоњава брзину пуцања, но чини те је паљба по команди немогућа: јер у тренутку кад се командује, један достигне да нанишани на предмет а други не, и већина зрна оде само у ваздух. Може бити да ће когод рећи: е па зашто да се не пређе у паљбу редовима? За то, што паљба редовима, увећава само брзину пуцања а умањује дејство; зато што је она по себи јединачна, а у смакнутом строју не даје оне користи, које треба да да јединачна ватра; напослетку зато, што је она противна духу смакнутог строја, где се сваки покрет и рад чини само по команди заповедника. Из свега казанога изводимо ово закључење: 1). Да је јединачна ватра т.ј. ватра из расипног строја, на одстојањима, која превишу) у одетојање правог метка, боља од ватре масом, и против смакнутог строја, па ма који систем оружија био; 2), да је на тим одстојањима брзина пуцања мања; и тим мања што је одстојање веће. Прешавши к ватри расутог строја, ми видимо, да ту, осим показаних околности, брзина пуцања парализира се и тиме, што се неможе одма да определи верно одстојање, што војник неможе да опази где пада зрно, па после да поправи нишан; што су