Војин

280 . ЖЉЕБНЕ СПРЕДЊАЧЕ И ПОЗАДЊАЧЕ

предмети, на које се гађа већином мале размере, па их је тешко погађати, и онда кад је одстојање опредељено и добро нанишањено. Све то тако отежава пуцање, да је добит у времену, произлазећи од брзог пунења по зади, врло мало приметан. Ако читалац увиди, да су ови наши доводи истинити, неће му заиста бити тешко да разуме, да смо ми овде сравњивали даљину и дјејство спредњаче и позадњаче по погађању, а не по 'броју метака у минуту. Даљина и дјејство сваког појединог метЕа из жљебне спредњаче и позадњаче једнаки су; дакле у расипном боју оба су система оружија по условима готова једнака. Треба знати, кад смо рекли да је даљина и дјејство метка понаособ узетог иста и код спредњаче и код позадњаче, да смо разумели најновије системе, скоро начињене; а ако би сравнили жљебну спредњачу са пруском иглењачом, видели би да жљебна спредњача има и већу даљину терања и веће дјејство јер пруска иглењача и на 800 кор. даје слабе резултате. Скупивши све то, није тешко увидити, да спредњачу, при пуцању на 1200 до 300 кор. далеко неможемо да сравнимо с батином. Положај човека при пунењу за време ове радње, осећа се, да није заклоњен; сљедователно, што је пужење брже, што је вршење његово при повољном положају тела лакше, то је заиста за стрелца боље. С те стране сматрајући позадњаче су боље од спредњача, јер овима последњима треба 3 / 4 минуте за пуњење, па и то ако се хоће да је добро, мора војник стојећи да врши. Но опет треба да знамо, да позадњаче немају ово првенство у свима положајима: