Војин

342 ЖЉЕБНЕ СПРЕДЊАЧЕ И ПОЗАДЊАЧЕ

на одстојање напада, он ће обично (по моди) опстрељивати положај; али бранилац не треба да му на ту праску одговара; — он треба да чека док нападач дође до на 60 кор. или почне да прелази препоне, које ланац бране: па тад да устане или изиђе иза заклона, да стреља нападајуће чести и затим да бајонетом нападне. Један плотун задржан до подобног одстојања више учини, него сви претходни плотуни непрпјатељеви. Све то није тешко утувити, кад се на положаје, заузете за одбрану скроз напада, и кад се чине „таква учеља" с бојним вишецима, која су кадра да спреме војску за напад и одбрану. Ако оФицир и војници утуве одстојања, са којих треба да врше казана дејства, ако се, при кретању на, јуриш леп корак промени у чврст и брз и војницима се закаже, да само онај бије који спокојно стреља и ствар до бајонета доводи, не гледећи ни на што друго; ако све тако буде —- чест, наоружана спредњачама не само да ће часно и чврсто стајати против непријатеља наоружаног позадњачама, него ће га и победити. Војска — то је жива сила; у њој се све држи на појмовима, које она има о непријатељу и његовим средствима. Презирати непријатеља исто је тако опасно, као и увеличавати његову силу сопственим разглашавањем и женским сплеткама на степен неодоливости. Нека је она сама ништавило, а увеличава се тим разглашавањем до степена неодоливости. Нека је ваше оружје сто пута боље од непријатељевог, а ви уобразите себи, да је оно горе, и то предубеђење у војнике уђе, — тад је пропаст неизбежна. Гледајмо колико можемо, да не стварамо себи уображене идеје; да свако од нас не само