Војин

ДАНАШЊА ТАЕТИЕА АРТИЉЕР0ЈЕ

343

говори, већ истинито и појима, да човек није кадар учинити ништа, што би ван јестаства било, да амајлија у нашем веку нема; да сва усавршавања могу отежавати достижење војне цељи, али недостижнима их не могу учинити за онога, ко појима, да у боју побеђује само онај, који успех над непријатељем приписује више личној опасности, ко не губи ноуздања у себе и ко не очајава у самим тешким положењима; ко, на послетку зна, даје силе у човеку, које не може сатрти никакво оружје — сила разумног обучавања, воље, наравствене енергије Закључујући, узимамо слободу, обратити пажњу наших читалаца на то, да смо ми претресали питање с тачке гледишта чисто тактичног као што каже и наслов чланка, и као што, надамо се, показује његов садржај. П Р Е В Б 0 Станојло Стокић, иитомац у војној Академији.

Данашња тактика артиљерије, ПРЕВОД С РУСКОГ (НАСТАВАК.) Ђенерао Декер прекорава артиљеристе што слабо пазе на ово последње. „Батерије, пише он," често падају у ту погрешку, што не прате пажљиво ток ствари; у сљед чега се навикавају да мере своје дужности чисто артиљеријском мером." Тамо где време и прилике допуштају, као на прилику при обрани, или при ранијем распоређају батерије на положају, ваља рекогносцирати земљи-