Војин

1866

373

Тактика, коју је узео Карнот у доба револуцијоиских ратова, и неооична хитроћа, с којом је Наполеон вршио све своје стратигијске намере и сва тактичка кретања, — имали су веома важнога утицаја на војно искуство XVIII века; тако и Француска тактика 1859 и њихови жлебни топови бејаху узрок, те се учинише суштаствене измене у тактици најновијега доба; но без сумње, још ће силнијега утицаја имати брзи успеси пруски у 1866 год. Искуство пруско, да сасреде надмоћну снагу на решивим местима, смртоносно дејство иглењача и, у практици савршено оправдано уређење војске, — на основу опште војничке обвезности, — већ сад изазвало је у свима одсецима војничке гране таких преображаја, какви се не памте од доба кад се барут пронашао. За доказ томе служе многобројни и из темеља преображаји, које предузеше све јевропске државе. Кад се год у боју употребила нова средства за поражавање непријатеља, и кад се год чинише измене у начину радње војскине, — вазда је то време било епоха војноме искуству. 1859 вранцуска војска одржа победу једино помоћу искуства и у згодни час употребљенога бајонета и жлебних топова, — као што се опет 1866 Пруси прославише иглењачама својим*). Ако означимо карактерне црте оба та рата, лако ћемо видети да су вранцуска и пруска војека радиле по савршено противним начелима, па су и опет обе победиле. Даровити војвода мора се старати да ослаби узвишене особине непријатељеве војске, и с тога гледати да свој начин радње удеси према непријатељевоме устројству, његовоме оружју и тактици.

*) Веома сумњаио да би им једине игдењаче могле даги надмоћија. Пр.