Војин

374:

ПРИМЕТЕ НА АУСТРИСКУ ТАКТИКУ

Узмимо војну историју, а нарочито погледајмо радње Наполеонове, па ћемо видети, да је он, на прилику у Мисиру, радио са свим другаче него у Јевропи. Ова необорива истина доказује колико греше они што мисле, е се може подједнако радити у Италији и ма где на северу Јевропе, нимало не гледајући на земљшите и оружје непријатељево. Ето с чега су јуриши аустријски успевали на јужнохм војишту, а зло испадаху у Чешкој. Искусна тактика може донети сјајних последака а погрешка готово ће увек бпти извор великих беда. Најбоље мисли биће некорисне, ако се са рђаве тактике не могу довести до извршења, — и обратно, при веома несавршеним општим распоредима, искусне тактичке радње могу отклонити пораз*). У погледу на тактичне ра^ње, могу се наћи многе погрешке и код Аустријанаца и код Пруса; но у тактичкоме без сумње, Пруси су више грешили од Аустријанаца**). У Италији аустријска тактика, осем некојих грубих погрешака, била је још уредн ија; но у Чешкој она је била веома несрећна, а у рату, где стратигијске по-

*) Но и то стоји, да »несавршен« олшти распоред може збунити послетке и најсаршенијој тактици. Имајмо у виду, да обимна тактика мора дати прилике да »извршујућа" 1 по простору, огра ниченија тактика, може изјавити очекивана еФекта. Срп. Прев.

**) Пре италијске војне 1866 цар Наполеон издао је војсци наре дбу у којој је уверавао солдате да се не боје аустријских пу_ шака. јер је бајонет страховито оружје вранцуског солдата. Цар ; познавајући превасходство аустријских пушака над вранцуским гледао је да изазове равнотеже, препоручујући војсци ватру са кратких даљина и бајонет. Тим се разјашњавају густи низови стрељачки, које су вранцузи често из читавих баталијуна састављали. 1866 год. Пруси су извукли суштаствену корист од иглењача својих. Не можемо да разумемо, што се Аустријанци нигде не корисгише далеким ношењем својих пушака.