Војин

АУСТРИЈСКА ГГРАВИЛА ЗА ПЕШАДИЈУ

бар да задржи од даљег нападања, онда резерва прикривено настуна и јуриша. Кад се устукне противник, ваља га испратити ватром из низа и рашврепог вронта. Даље ће саме околности показати, треба ли протнвннка гонити свом силом, или само веким делом војске, или се ваља зауставитп на његовом положају. Овом приликом могу се сменити она оделења, која су растројена противником или која су утрошила мунидију. Отступање може бити заклоњено или резервом или другим ко.јим делом војске, одвојеним од баталијупа. У првом случају низ се мора упорпо држати и одуиирати противнику, те да да могућности главној сили, да ова отступа; а у другом случају баталијунски заповедник даје знак низу да отступа и одводи смакнути део назад. Заповедник наређује, да смакнута оделења отступају у једно исто време, или у шахматном реду, или ти пак јошт из раније распоређује резерве на положајима иза војске. Наступање мора бити приуготовљено стрељачком ватром која заклања смакнуте делове војске п одвраћа од њих пажњу протпвникову. Низ управља своју ватру на. противников Фронт или на ону тачку, на коју се намерава. напасги, и постепено убрзаје своју ватру. Но ако се предвиди јак отпор, онда ваља низ ојачати поткреплењима или имати особите резерве у припра вности. Заповедник низа опредељује да ли је нужно гонити одбијенога противника, а тако исто опредељује и у ком ће се правцу отступати, кад се то мора да чини. Баталијунски заповедник саопштава своје намере свима четницима и одваја нужну резерву , која удешава своја дејства према дејствима баталијуна и следује за средином или за једним крилом баталијуна.