Војин

АУСТРИЈСКА ПРАВИЛА ЗА ПЕШАДИЈУ

533

Зарад јуришања баталпјун развпја Фронт, ако је пред гвим месност угодна за пушчану ватру; но пошто је овај строј врло незгодан за кретање, то зарад заклона његовог, може се узети по један вод од сваке чете, или по два од крилних чета, и поставити их за крилима расположаја и онда неће бити потребне друге резерве. Што се пак тиче самог удара, за ово је најбољн строј: четне колоне на линији, или удвојена колона; стрељци се расипају, у нрвом случају одкрилних чета, а у другом од позадњих. Кад је већ јуриш приуготовљен, онда баталијунски заповедник јуначки води баталијун напред и дејствује паљбом или бајонетом. Има случајева где противник почне да отступа и недочекав јуриш, — али да се неби при овом наишло на ненадне сметње и ирепреке' ваља га увек испратити само са неколико плотуна; у неким пак приликама довољно ће бити наредити, да она оделења која су на челу, открију ватру и да се поткрепе стрелци који су нрибрани па боковима колона. Пошто се противник истера из његовог положаја, нетреба се упуштати у гонење, но га испратити са неколико плотуна и утврдити се на његовом положају, користећи се свима згодним заклонима. Речерва следује јуришајућим оделењима, и она може, користећп се згодним приликама, дати целом току борбе сасвим дрјти вид или предупредити пораз. После срећно извршеног јуриша, баталијунски заповедник доводи у ред баталијун и изашиље напред низ или резерву, а затим се занима са заузимањем отетог положаја или са гонењем противника. Ако јуриш неспадне као што треба, онда се ваља побринути, да се на другој тачци надокнади оно, гато се