Војислав Ј. Илић : књижевна студија

56 Јован (СКЕРЛИЋ.

оригиналности, његова машта је често била недовољно јака, и код њега има и угледања и позајмица из других песника. Е

Војислав Илић је један од оних ретких писаца наших, који су претрпели јак руски утицај. Као што су око 1870 године западне позитивистичке идеје дошле у наше друштво преко руских реформаторских писаца шездесетих година, тако нам је и западна поезија дошла преко руских · преводилаца, и, посредством Војислава Илића, извршила знатан утицај на нашу, и сувише понародњену уметничку поезију. Војислав Илић је ђак руских песника из прве половине ХЈХ века, нарочито Пушкина и Жуковског. Ист тако велики утисак су на њега учинили руски превод енглеских песника ХУП и ХУШ и из почетка Х!Х века, Спенсера, Марлоа, Попа, Макферсона, Мура и Бајрона, у главном оних европских писаца који стоје између класидизма ХУШ и романтизма прве половине ХАХ века. Он није знао других језика до руског, и све што је знао од страних песника то је читао на руском. Нарочито у три велике антологије, он се упознао са руском и европском поезијом. То су књиге Н. В. Гербеља, вредног преводиоца из страних књижевности: Русскге позшм вљ бгографгахљ пи образцах» (Петроград, 1879), Англтскте Позшм вљ бтографгахљ и образцахљ (Петроград, 1875) и Немецкте позшти 6% бтографгахђ и образцах% (Петроград, 1877). Све што је преводио, то је из тих збирки: и Тачица (Птичка) од Т. А. Туманског, и „подражавање руској народној песми“ Разбојничка песма, и Вече на селу („по руском“), и Добар Друг од руског песника Је Милера, и Дете од немачког песника Хебела, и обе енглеске народне баладе Краљ и Абатш и Исповест краљице Елеоноре. Његов чланак Шекспир пли Бакон напасан је према Гербељевом предговору антологији енглеске поезије.

Од руских песника нарочито је Пушкин утицао на Војислава Илића. Његов брат то изрично признаје. „Са Пушкином започиње Војислављева лектира туђе књижев-