Војислав Ј. Илић : књижевна студија

~

Војислав Ј. Илић. 65

„намењена префињеном укусу и далеко ужем кругу“, и да „она никада неће бити популарна“; Марко Цар писао је у Војпслављевој Споменици цео чланак Зашшо је. Војислав био слабо популаран М једно и друго твр_ђење оба критичара, који су се иначе у оцени Војислав“ љеве поезије сасвим размимоишли, не одговара стварности. Војислав Илић је један од оних песника који се читају, и то у ширим круговима, и то у данашње доба када се песме тако мало читају, и то код нашега света који песме тако мало чита. Цела његова поезија, која изгледа као призрак прошлости, која има нечега далеког и нематеријалног, та отмена, деликатна, складна, елегична и етерична поезија увек има својих верних читалаца код сасвим младих људи, код' оних који на живот још гледе преко књига и кроз шарени вео немирних снова, који се налазе у оном романтичком немиру прве младости и које још тресе она лепа грозница идеала. Његов, флуиди. и грациознзе, стиховфу читају увек жене, и у

њима налазе неку врсту опијума, они им дају илузију осећања, привијају им ране које нежним душама задају грубости живота. Та ће публика увек остати верна песнику, и он ће увек моћи рећи са Ламартином: „Ја имам

за себе младе људе и жене; то ми је довољно“. У развитку српске поезије име Војислава Ј. Илића

значи један важан датум, целу једну малу револуцију. И ако није онако велики песник, како су га његови одушевљени обожаваоци пре петнаест година узносили, он је извесно најбољи песник свога поколења, највећи песник којега је Србија дала, и највећи мајстор у стиху

и речи којега српска књижевност има. |