Војна администрација : I и II свеска

властима, може бити устмен илп ппсмен. Овај последњи зове се „Званична преписка“. Она се разливује по својој суштини и Форми, а отуд проистичу разни прописи и правила, која се овде пзлажу.

!. Начела званичне преписне.

Чл. 6.

Пошто званична преписка није нпшта друго него један начин службене радње, то се она мора оснивати на " оним петим начелима на којима је у ошлте основана сва радња код војске. У њој се мора огледати војничка дисдиплина и службени одношај допшеујућих се власти или команада.

Ча. “,

Званична преписка у опште води се пили са вишом или са равном пили са нижом командом. Од положаја команди зависи и говор међусобне преппске. Вишој и равној команди пише се увек говором молбеним а нижој заповедним (императивним).

Чл. 8.

Но кад се случи, да на челу команде нижег положаја стоји старешина вишег чина од старешине команде вишег положаја: онда ће они у међусобној преписци имати призрења не само на положај команде него и на чин старешине ове, којој се пише па према томе и удешавати свој говор у писму.

Истина, да се то и ве догађа, да у једном истом роду војске старији чином стоји на врху команде нижег положаја; али се кад што може догодити, да на врху команде вишег положаја стоји старешпна нижег чина, а у другом роду војске пли струке да старешина вишег чина стоји па челу команде нижег положаја н. пр. кад би командант батаљона био капетан а комаидир ескадрова пли