Војна администрација : I и II свеска

рочпто за то одређеном званпчнику — архивару. — Прп мањим пак командама архива не сме бпти зелпка: једно за то, да се олако п брзо уређивати може, јер овде нема нарочитог архивара, него тај посао врши сам старешина помоћу подручног му ађутанта плп писара, ако га пма;г а „друго зато, да се лако свуд понети може.

Но бпла архива ма како мала пап велика, она се мора у највећој песправности држати п тако уредпти, да (се сваки у њој остављени акт, кад устреба, брзо може таћп, по да није ни од чега похабан паш пекварен.

Чл. 61.

Одвајање за уништење акта, Да се не бп архива узалудно непотребним актима велпчала, треба сва акта Пап све писменг радње ма које Форме, пре него се у архиву оставе, још једном претрести, п по важности њиховој разликовати: па опа, која се нађу, да за команду немају никакве даље вредности, треба одвојити одмах пза унпштење назначити; а она која пмају трајућу вредност, која су дакле за команду важна п од којих се доцније може пматп потребе, треба чувати у архиви дотле, докле важност њима за команду траје (н. пр. 10. година). После овог времена треба п њих опет прегледати, па она која 6п пмала још п даље било историјске пли пначе вредностп, треба предати државној архиви, а остала за унпштење издвојити.

Но издвајање за унпштење ма којих акта извршује ишли ваређује сам старешина команде; без овог се несме ви један акт уништати,

Прп већим надлештвима ово је посао шефа канцецеларпје — началника оделења.

Акта за уништење пздвојена треба предавати управи вој. тех. завода шли тамо, где кад министар војни нареди пили ће се ова према вишем одобрењу продати.

Што се књага проппсних тиче, (чл. 54. и 55.) које „су у команди вођене п свршене, опе се одмах не униш-

Ерин