Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

БАЛКАНСКИ РАТ

посео је један одред Дунавске |, а. отсек: Царев врх—Крива ПЏаланка—Големи врх 3 пешадиска пука и 2 батерије. На Страцинским положајима – остатак Дунавске 1 и П позива.

Средња група: П армија са центром у

пиротеком утврђеном логору — Нишавска зона — Командант ђенерал С. Сте-

пановић, начелник штаба B. Живановић. У саставу: Тимочка 1 Шумадиска П, 1, 3, 4, 6 и 14 пук Ш позива. Развој извршила на старој српско-бугарској граHHIIH. Тимочка група састављена од разних јединица имала је центар у зајечарском утврђеном логору, а распоредила се, као и П армија дуж границе.

Према. оважвом распореду српске војске и грчке, која је главним снагама била северно од Солуна, Бугари су извршили скоро кордонски распоред својих пет армија. Али, стратегиски развој бугарске војске био је завршен 15 маја. Отуда су они били у могућности да изврше напад на Брегалници док је српска војска била још у развоју. Тежиште борбе и за њих је био јужни део фронта, — брегалнички. — зато су на том делу развили своје три армије према Србима и Грцима. Друга армија је била на линији: Кукум—жкота 665 — Негован. Чет-

врта армија, министра војног ђенерала |

Ковачева, на Брегалници. Штаб армије и армиска резерва од једне дивизије код Радовишта. Предњи делови: лева група — 'Тракиска дивизија — главнина код Радовишта, предњи део код Криве Лукавице—Валандова и Худова; Тунџанска дивизија брдо Селце до Криве Лукавице; Рилска дивизија: главнина код Спанчева — Бање и Рајчански Рид предњи делови: Рајчански Рид—Злетовска река; десна група: Македонско—Једренско ополчење на положајима Китка —Пашаник. Трећа армија: Врапча—Драгоман—Комштица. Пета армија код Грљана. Прва армија Белограчик—Чупрен —Кула.

БАЛКАНСКИ РАТ:

Ратни планови: Српски ратни план је зависио од политичке ситуације. Срзија није смела дозволити да буде нападач, јер би се тиме осамила, а нарочито би тиме довела у питање улазак Румуније у рат. Зато је српски ратни план био дефанзиван. Требало је првенствено бранити заузете покрајине на југу и пустити Бугарску да нападне. По одбијању напада прећи у офанзиву са трећом армијом у садејству са грчком војском. Прва армија у овој акцији помаже трећу. Остали делови бране границу. Циљ офанзивне акције је, по могућству, обухват левог крила бугарског у долини Струме.

Бугарски ратни план је предвиђао концентрацију главних снага на јужном делу српско-бугарске границе и брз напад ради заузимања српског земљишта, док Срби још не буду спремни и да тако ставе свет пред свршен чин, како би те области могли задржати. Још у току концентрације и стратегиског развоја Бугари су вршили мање нашаде, без икаквих резултата, јер су српске трупе биле увек на опрезу, док није од бугарске Врховне команде издато наређење за напад на Брегалници, за чији почеTak је командант ТУ бугарске армије изабрао ноћ 16—17 јуни. (О току Брегалничке битке види Брегалничка битка). И ако је на почетку, због изненађења. бугарска војска имала привидног успеха, ипак се до 24 јуна морала повући са својих положаја, које је заузела српска војска. Грци су такође у овом периоду имали успеха против П бугарске армије. Последица пораза на Брегалници била је смењивање бугарског главнокомандујућег ђенерала Савова, чије је место заузео. Ђенерал Ратко Димитријев, који је наредио напад 1 бугарске армије на лево крило Зајечарског фронта, где су Бугари имали успеха, али су га морали жртвовати ради неуспеха на јужном делу и целу 1 армију повући и прикупити код Софије.

— 162 —