Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

БАРЈАТИНСКИ

т., ђенерала 5 јануара 1923 г. Од 1887 Г. до 1901 г. био је водник и командир ескадрона; од марта 1901 г. до јуна 1902 г. референт коњице Тимочке дивизиске области; од јуна 1902 г. до марта 1903 г. помоћник команданта, IV коњичког пука; од 1903 г. до марта 1904 г. команлант ШП коњичког пука; од марта 1904 г. до маја 1905 г. ађутант Њ. ВБ. Краља. Петра |; од 1905 до октобра 1907 командант 1 коњичког пука; од 1907 г. до октобра 1908 командант ТУ коњичког пука; од октобра 1908 г. до септембра 1911 г. командант П коњичке бригаде, од септембра 1911 г. до фебруара 1912 г. помоћник команданта Дивизиске области; од 1912 г. до јуна 1914 г. помоћник команданта Моравске дивизиске области; од јуна 1914 г. до јануара 1916 г. начелник општег оделења Министарства војске. Од јуна 1918 г. до августа 1919 г. делегат Министра војске у Марсељу; од априла до септембра, 1920 г. командант Тимочке дивизиске области; од септембра 1920 г. командант Вардарске дивизиске области. Учествовао у свима ратовима од 1885 до 1918 г. Одликован је Сребрном медаљом за храброст и CIIOменицом за рат 1885—86 г., Таковским кретом ТУ степена, медаљом Краља Петра 1, Белим орлом ЈУ степена, КараЂорђевом звездом ТУ степена, Карађорђевом звездом ЈУ степена, са мачевима и ратном споменицом 1913 P., Белим орлом са мачевима Ш степена, Св. Савом ЏП реда, Пољеким орденом Полонија реститута, орденом Св. Саве 1 реда и орденом Југословенске круне Ш степена.

БАРЈАТИНСНИ, име једне руске племићеке породице, која је руској војсци дала, неколико ђенерала: Јуриј (1660) који се одликовао у борби са Запорошцима; Иван Сергијевић, Ђенерал, (умро 1811); Александар Ивановић, фелдмаршал, 1859 г. освојио цео Кавказ,

БАРЈАЦИ су средство за оптичку (видну) сигнализацију. Помоћу њих се предају депеше Морзеовом азбуком. За

БАРКЛАЈ

дневну синализацију потребна су два барјака. Мотчица барјака дугачка. је око 1.20 м. Крај, који се држи руком, дебео, зе ко 3 ем. и све тањи ка врху, где има. око 2% сем. Платно барјака се навлачи на мотчицу. На доњем телу помоћу траке везује се за алку на мотчици. Платно: барјака облика је правоугаоника, са ду“ жом страном око 1 м., а краћом око: 80 CM.

Да би се сигналне станице појединих. родова војске лакше разликовале, пешадија има један барјак бео а други подељен на шест наизменце поређаних и са. мотчицом паралелних отворено црвених и јасно наранџастих поља, артилерија“ има један барјак бео а други подељен на два поља управна на мотчицу барјака, једно отворено црвено а друго ја“ ено наранџасто, а код коњице један је: бео а, други подељен дијагонално на два. поља, једно отворено црвено а друго ја“ сно наранџасто.

Виши штабови, инжињерија, специјалне јединице и комора као MH поједине установе користе пешадиске барјаке.

Сем ових барјака свака сигнална станица има у резерви још по једно бело m једно плаво платно барјака. Бели барјаци се користе када је позадина станице такова, да отежава уочавање наранџасто - црвених барјака. · Комбинадија: плавог и наранџасто-црвеног барјака. користи се када позадина станице отежа“ ва уочавање белог барјака. Домет овог начина сигнализације је око 2 км., а ако се пријем врши догледом и до 5 км.

Сигнализација барјацима дели се на: сигнализацију · Морзеовом азбуком H сигнализацију бројевима.

БАРНЛАЈ ДЕ ТОЛИ (КНЕЗ МИХАЈЛО БОГДАНОВИЋ), руски фелдмаршал рођ. у Ливонији 1751 г. умро у Истербургу 1818 г. 1773 г. ступио је у војску,. и учествовао у рату са 'ТГурцима, (1788). са Шведском (1790), ca Пољеком, Пру ском и Финском, 1810 био је министар: рата, а, 1812. командовао је западном 8ap-

— 179 —