Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

БАРУТНА

Према врстама материја од којих се тправи има: амон и црни барут, који су "механичке смеше, а зову се још и димни барут, јер се при сагоревању ствара „дим и малодимни барут по саставу хемиско једињење. (Ближе о свакој врсти види под њиховим ближим ознакама).

БАРУТНА МЕШАВИНА је експлозивно пуњење за немачке ручне јајасте: гра'нате које се састоје из: 83 дела црног

барута, 12 делова перхлората алумини-

јума и 5 делова алуминијума.

БАРУТНИ ФИШЕН је свилена кесица напуњена барутом, којом се пуни топ. "Овакво пуњење је било нарочито код старијих спорометних топова.

БАРУТНО ПУЊЕЊЕ је потребна количина барута за избацивање једнога, зрна. Према врсти оружја и она је различита, а код артилерије још“ и према врсти гађања. Код пешадиских оруђа тежина количине барута. је, код исте врсте зрна, стална, у колико је то справама за мерење могуће постићи, мада. је идеал да оне буду апсолутно подједнаке, јер је само у том случају могуће „добити тачне податке о особинама гађања. појединих оруђа. Код артилерије, барутно пуњење се управља према путањи. Ако је потребно добити положенију путању онда се употребљава веће, а ако је потребна“ кривља путања мање барутно пуњење. Ради тога је код њих барутно пуњење · подељено у неколико свилених кесица обележених бројевима или неколико свежњева и пре пуњења цеви се нагласи које ће се пуњење упо"требити. БАРЦЕЛОНА, приморски град у Шпанији, седиште каталонске покрајине. Велика војничка и трговачка лука. 980.000 ст. Верује се да ју је основао Хамплкар Барка. После пада западног царства, освојена је од Римљана. Потом је прелазила под власт Гота, Маура и Франака, у ХП в. присаједињена Арагонији.

1258 г. у Барцелони издан је чувени

БАСОМПИЈЕР

марински кодекс, који је познат под именом „Морски конзулат“.

Код Барцелоне су се водиле више пута битке и то: 501 године између Теодорика и Франко-Бургуна, 801 г. заузео је Барцелону Лудвик Побожни, 985 г. Барцелона је пљачкана и опустошена од Алманзора. 1461 г. заузео је Барцелону Јован П. Арагонски. 1642 г. била је поморека битка каталонско-француска ради заузећа Барцелоне.

1652 г. Јован Аустриски покушао је да заузме Барцелону, али без успеха.

1679 г. заузели су Французи Барцелону. 1705 г. заузета је била Барцелона од стране грофа од Петерсбурга.

1706 r. покушали су Французи, под командом маршала Тасеа, да је заузму, али без успеха.

1808 г. заузели су је Французи, и држали је до 1813 г.

1543 г. Барцелона је била бомбардована од регента ген. Еспратера.

БАСАРАД, влашка војводска породица. Одликовале се као ратници: Тугомир (владао 1290—1320) који је потукао 'Татаре, Румуне и Мађаре и извојевао независност својој држави, Александар (1320—1360) који је јуначки одбио налпаде Пољака и Срба, Владислав (13601372) који је победио Турке и Мађаре, Матеј (1633—1664) који се борио шест година против Василија, принца молдавског, Нонстантин који се борио против Аустријанаца, Турака и Руса (16881714). БАСЕН, корито, језерце, котлина, увала. БАСНАРАН ЈОСИФ, пшански Ђенерал, рођ. 1843 г. Био је наставник у Ратној школи; 1893 г. учествовао у операцијама. у Мелини, 1903 био дивизиски ђенерал а 1907 гувернер Мадрида. Писац велике студије о артилерији.

БАСОМПИЈЕР КРИСТОФОР, француски Ђенерал (1547-1596). Врло млад ушао је у војску Емануела Филиберта Савој-

— 182 —

daaa