Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

БАШКИРСКИ

од њих да направи најбољу војску, као што је случај био и са Козацима. Башкири су врло вешти јахачи, а у старо време били су наоружани копљем и луком. У новије време најбољи стрелTIH на коњима.

БАШКИРСНИ НОЊ ~ — | тип руског степског коња чије гајење чини прелаз ка ергелеком. Финског и монголеког порекла. Употребљују га Козаци на северо-истоку Европске Русије. к

БАШЛИНА, ~ врста капуљаче, руског порекла од топле тканине са два дугачка краја за завијање око врата.

ВЕАТТУ ОАМО (Бити) енглески адмиpan, (1871—1986). Упао је у енглеску морнарицу 1884 г. За време египатског para био је на Нилу, под командом лорда Киченера. 1898 понова је био на Нилу у рату у Судану. После битке код Картума био је капетан фрегате. За време Бугарског рата, био је командант поморске енглеске бригаде. Учествовао је у походима, на Пекинг и Тјенцин. Због ратних заслуга, био је произведен у чин капетана бојног брода 1900 т. у својој 29 тодини. 1910 г. контраадмирал, а мало после секретар министарства морнарице. 28 августа, 1914 год. победио је Немце код Хелголанда.

Због заслуга има велики број највећих британских и страних одликовања.

БЕГ или БЕЈ, почасна титула код ТГурака, која се давала вишим официрима Отоманске империје, сувоземним и поморским, као и високим државним чиновницима. Мања. је титула од паше а већа од ефендије. Раније се давала и гувернерима провинције као и турским вазалима, туниском беју итд. Египатски беј био је истовремено и гувернер и командант војске, па је био моћнији OJ паше.

БЕГЛЕР-БЕГ, (тур.), управник провинције; паша. БЕГОВАЦ ЈЕЗЕРО, периодско језеро

у Лици, налази се источно од Мале Ка-

пеле, између Високог Врха, 1125 м., ПШла-

БЕДЕКОВЧИНА

шке Главе 794 м., Великог Пиштениха, 829 M. и коте 800 м. 7 км. југоисточно од Плашког. Површина. 0.77 кмг, дубина. језера 9—4 M.

БЕГОВИЋ А. СТОЈАН, инжењерски бригадни ђенерал (рођен 14 јуна 1884 г. у Смедеревској Паланци). У Нижу школу Војне академије ступио 1900 г. У чин потпоручника произведен је6 27 августа 1903 г., поручника. 29 јуна 1907 г, капеTaHa, II кл. 29 јуна 1910 г., капетана. ] кл. 20 октобра 1912 г., мајора 1 октобра 1915 г., потпуковника 14 октобра 1990 г., пуковника. 14 октобра 1924 г., и Ђенерала 17 децембра 1929 г. Као командир телеграфеског оделења Шумадиске дивизије Т позива био је 1912—1913 г. У времену од 1914 г. до 1920 г, био је командир 1 телеграфског оделења, шеф телеграфа III армије, помоћник шефа телеграфског отсека и шеф радио телеграфске службе Врховне команде. Од 1920 г. командант 3 саобраћајног оделења Главног ђенералштаба; 1922—1928 г. хонорарни професор на Нижој школи Војне академије, поред редовне дужности; од 27 јануара 1928 г. постављен је за вршиоца дужности команданта команде инжињерије 1 армиске области. Одликован је Медаљом Краља Петра TI, споменицом серпеко-бугарског и серпеко-турског рата, Златном медаљом за ревносну службу, Медаљом за војничке врлине, Белим орлом М степона, Белим орлом ТУ степена, Св. Саве ТУ реда, Белим орлом Ш реда, орденом Југословенске круне Ш реда и Грчким ратним кретом.

БЕГОВО РАЗДОЉЕ, село у Хрватској, 4 км. југозападно од Мркопља. 480 ст.

БЕГУЊЕ, село у Словеначкој, под Ka-

раванкама.

БЕГУЊШЧИЦА, планина у Словенији део Караванки 2063 м. 9 км. северозападно од Тржича. Источним крајем Б., уз реку Мошченик и преко превоја пролази друм Љубљана—Целовец.

БЕДЕНОВЧИНА, име двају села у Хрватекој (Доња. и Горња ЉБедековчина).

— 187 —