Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б
БЕЛАШНИЦА
ослобођењу Баната од Турака (1718 г.) Белу Цркву су почели да насељавају Немци, док је дотле у њеној околини било само Срба. Кад је формирана војна граница Бела Црква је постала главпо место српеке банатске регименте а, 1777 г. слободна. војна варош. Српска војска. је ушла у Белу Цркву 8 новембра, 1918 г. У Белој Цркви се налази Ваздухопловна школа гађања и метереолошка станица. Припада панчевачком војном округу. БЕЛАШНИЦА, река у Македонији десна притока Црне Реке, извире испод Козјака и Кучкова Камена а утиче око 6.5 км. југозападно од села Полошног. Ток 26.2 км. површина слива 2397 м.2 БЕЛВЕДЕРЕ, кула за осматрање. БЕЛГИЈА. Белгијанци су порекла полу-келтског, полу-германског. Становали
ЕЛГИЈА
нама »бегтапја шШјемпог< под називоњ »Вејстеа secunda« (ca главним местом
Ремом). 186 г. Белгија је потпала под.
француску власт, и' када је ова по смрти краља Клодовика била раздељена на Неустрију или западну француску, и Аустразију о или источну ~ Француску Белгија је сачињавала један део слободан и њом су управљали краљевски префекти, али није играла важну улогу у то време, у војном погледу.
По смрти Карла Беликог, његова велика дела су почела да пропадају, те је-
тако и Белгија била раздељена између ·
Лотара, који је добио највећи део, Карла и Калва. У ХП—ХУ. в. била је Белгија: поприште борби, политичких, социјалних и династичких. Од 1795 г. до 1815 г. била је под француском влашћу, а од 1815 до:
50
2 || 6 m 5, ; : NLA с Та, иза, > д = ђе о < Одстањаа Ре 4 а о а нЂарс Ју асала 9 9 с па Ам ју кал i аи брас а e ј • < 2 бјај д ~ леду Mit ЊЕ АЊА Члд У л 1 а %
Руан
_ 2. даеточна ачжеана оа a aa
Benruja.
су северо-источно од Рајне, северо-западно од Германског Мора и југонсточно од Марне и Сене. 57—54 г. пре Хр. били су покорени од Цезара после великог отпора; и приспојени другим покраји-
1830 г. присаједињена је Холандији. Независност је добила 1830 г. До времена доласка династије Саксон-Кобург владале су разне породице Белгијом. 4 јуна. 1831 г. био је изабран за краља Леополд.
= 190
pjeva
ђ Š | + % 1