Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

АРТИЛЕРИОКА

Ђенерал, краљевски намесник), Милош Петровић (није свршио школу), Милојко Лешјанин (ђенерал у п. и бивши министар војни), Лазар Војводић (пешад. потпоручник), Алекса Карапавлов, Миливоје Радојковић, Михаило Динић, Сава Ивановић, Љубомир – АпостоловићУзунмирковић, Милутин Јовановић (нису свршили школу), Тихомиљ Николић (Ђенерал у пензији, бив. министар звојни), Арсеније Станојевић (арт. пуковник у пензији), Марко Катанић (почасни ђенерал), Тодор Бојовић (арт. потпуковник), Велимир Стефановић | (није свршио школу), Александар Николић (пређашњи инжењерски пуковник), Јован Стојадиновић и Стеван Перовић (нису свршили школу). Припремни курс са свим питомцима почео је 6 септембра 1850 г. и трајао је до 1 децембра исте године. Пријемни испит у школи положила су 22 питомца, који су одмах произведени у чин наредника, који имају за све време трајања школе. Школа је трајала пет година а у њој су предаване: „артилериска наука, математика, качертаније, физика, механика, хемија, специјална фортификација, тактика, географија војна, историја војна, француски језик, артилериско ученије, лабораторијум, јашење, пливање и фехтовање, поред тополивничког рада“. Први управитељ А, ш. био је Фрања Зах, који је тада из грађанске службе преведен у војску у чину артилериског капетана. Настава је била бесплатна 8 питомци су добијали бесплатно и одело, обућу, рубље и све остало. Питомци су добијали на име плате 8 цванцика месечно и, као додатак, 3 талира. Униформа питомаца. састојала се од плаве кале, плаPOP мундира, плавих панталона а шињел је био суре боје. Носили су чизме. За разлику од остале војске питомци су носили ширите а од 2 априла 1852 г. и на погоњчицама по два унакрена топа. Нож су носили испрва о рамену а потом око појаса, а 16 маја 1875 г. питом-

АРТИЛЕРИСКА.

ци су добили пруски кадетски нож са опасачима од бланкледера и пафтама са земаљским грбом.

Питомци прве класе, 11 октобра 1555 г, унапређени су у чин потпоручника. Било их је свега десет. На

Артилериска школа имала, је дванаест класа, а 1888 г., 18 јануара, претворила се у Војну академију. Артилериска школа се налазила на месту садашње старе зграде у улици Милоша Великог. Артилериска школа је дала нашој BOjсци 196 официра. Између осталих, Артилериска школа је дала и ове наше истакнуте војнике: војводе Радомира Путника. Степана-Степу И. Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића, Ђенерале Тихомиља Николића, Коcry Протића, Милојка Лешјанина, Петра Топаловића, Димитрија Ђурића, Саву Грујића, Јована Петровића, Вукоман Арачића, Јована. Мишковића, Милована Павловића, Јована Атанацковића, Леонида Соларовића, Михаила Жив-

ковића, Михаила (Срећковића, Михаила:

Магдаленића, Стевана Пантелића, Јована Анђелковића итд.

Управници ДАртилериске школе били су: Фраљо Зах, од 5 јуна 1850 до 1 фебруара 1859, од 1 јуна 1860 до 22 септембра, 1865, од 1 октобра, 1868 'до 23 ма“ ја 1874; генерал Ранко Алимпић, од 1 фебруара 1859 до 1 јуна 1860; генерал Милојко Лешјанин, од 22 септембра 1865 до 1 октобра 1868, од 23 маја 1874 до 20 октобра 1875, од 9 јуна до 1 новембра 1880, Ђенералштабни пуковник Љубомир Ивановић од 10 октобра 1875 до 20 марта 1879, Ђенерал Јован Анђелковић, од 21 маја, до 1 октобра 1879 и Ђенерал Стеван Здравковић од 1 октобра 1879 до 9 јуна 1880 (кад се А. ш. претворила у Војну академију он је остао на том положају 1886 г.).

АРТИЛЕРИСКА ШКОЛА ГАЂАЊА в. Школе гађања.

АРТИЛЕРИСНЕ ПОДОФИЦИРСНКЕ ШНКОЛЕ в. Подофицирске школе,

— 11 —