Војна енциклопедија : свеска друга : А—Б

БЕЛИМАРКОВИЋ

Ђенерала 1877 г. 1858 Белимарковић је био управник вароши Београда; 1860 управник тополивнице, 1861 био је у 0ставци, али је идуће године реактивиран.. 1862 г. за бомбардовања Београда, био је командат левог крила опсаде Београда. 1865 постављен је за шефа штаба, стајаће војске, 1866 инспектор инжењерских трупа, 1867 помоћник министра, војног, а од 1868 до 1872 био је министар војни и заступник министра, грађевина, 1872—75 био је члан Државног савета, 1879—1881 био је командант Шумадиског корпуса, 1882 г. је пензионисан, 1888 поново. је постао члан Државног савета, 'а од 1889 до 1893 био је намесник краља Александра Обреновића.

БЕЛИМАРКОВИЋ НК. ЉУБОМИР, коњички бригадни ђенерал (рођен 18 јану-ара 1885 г. у Београду). По завршетку Војне академије 10 септембра 1905 г. произведен је у чин потпоручника; у чин поручника 25 марта 1909 г., капетана П кл. 8 новембра 1919 г. капетана Т кл. 14 новембра 1918 г., мајора, 14 окто"бра 1915 г. потпуковника 14 октобра 1920 г., пуковника 14 октобра 1924 г. и бригадног ђенерала 31 децембра 1931 г. 1912—1913 г. био је командир ескадрона, Моравског коњичког пука; од 1914 до 1918 г. командир митраљеског оделења ЈУ коњичког пука; од маја 1920 г. до марта 1921 помоћник команданта ТУ коњичког пука; од 15 марта 1921 г. до 16 "новембра 1922 г, командант 1 коњичког пука „Обилића“; од 12 новембра 1923 г. до 14 априла 1924 г. начелник штаба Потиске дивизиске области; од 14 маја 1924 до 4 марта 1927 г. на служби у обавештајном оделењу главног ђенералштаба; од 4 марта 1927 г. до 4 јула 1927 г. шеф наставног оделења коњичке инепекције; од 4 јула 1927 г. до 1 октобра 1935 г. командант П и 1 коњичке бригаде. У'чествовао је у свима ратовима. 1912 г. 1918 г. и одликован: Сребрном медаљом за храброст, Златном медаљом за храјрост, Орденом Белог орла ТУ реда са ма-

БЕЛИЋ

чевима, Карађорђевом звездом са мачевима, ТУ реда, орденом Белог орла У реда, Св. Савом Ш реда, Југословенском круном ТУ реда, Белим орлом Ш степена, италијанском Сребрном медаљом за храброст, за операције на Солунском фронту.

БЕЛИ ТИМОК, река у Србији, десна саставница, Тимока извире са Рињске ПЏланине (1.264 м.) Равног Камена, (1.220 м.), Брезовачке Чуке (1.352 м.), Бабина Зуба (1.827 м.) и Старе Планине (2.186 м.). Ток 105.8 км. површина слива 2.145.5 км.г.

БЕЛИЋ ЕМИЛО, армиски ђенерал (рођен 2 августа 1877 г. у Београду). По

завршетку велике матуре ступио је У Војну академију, 1 септембра 1895 г. и изишао као потпоручник 1898 г. Учио је Вишу академију и био приправник за Ђенералштабну струку. У чин потпоручника. произведен је 1901 г., капената П кл. 1905 г., капетана. | кл. 1908 г., мајора 1910 г., потпуковника. 1913 г., пуковника 1915 г., бригадног ђенерала 1928 г. дивизиског ђенерала 1930 г. Био је водник и командовао четом УГ пешадиског пука. Затим помоћник начелника штаба

— 196 —