Војна енциклопедија : свеска прва : А

АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ

сци неколико врло истакнутих официра, међу којима и генерале Жак-Пјера (1726 —1812) и Шарла (1771—1796). АБД-ЕЛ-ГЕЛИЛ, место код кога је био бој, 8 јуна 1912 г., између италијанских и турско-арапских трупа, које су се налазиле пред 'Триполисом. АБД-ЕЛ-НАДЕР, чувени арапски емир, који је војевао против Француза од 1832 —1847 г. и покушао да створи арапско царство. Издајство његових дотадашњих савезника, Мароканаца, код Исла, 1844 г., умањило је значај даљих борби и он се, три године касније, предао француском генералу Ламорисијеру. Интерниран је затим у Француску. Доцније је постао велики пријатељ Француза. (РоБ. око 1807, близу Маскара, Алжирија умро 18883 у Дамаску, Сирија). АБД-ЕЛ-КРИМ, вођа Рифанаца (рођ. у Теоферситу, 1882 г., побунио, 1921, Рифанце прво против Шпанаца а затим и против Француза. Устанак је угушен,

1994, а, 1926, Абд-Ел-Крим ce предао Французима. АБДЕРАМ Ili ПОБЕДНИН, | четврти

шпански калифа, који је заузео Барцелону и отерао нормандиске пирате. АБДИНАЦИЈА, одрицање престола. АБДУЛ АЗИС, турски султан од 1861 —1876 г. Извео је темељну реорганизацију турске војске. Под његовом владавином било је бомбардовање Београда 1562, рат са Црном Гором (1862), критеки устанак (1866), устанак у Босни и Херцеговини, Бугарској (1875 год.). АБДУЛА МАРКО ТОДОРОВИЋ (1780 —1823). Учествовао као барјактар у првом и другом устанку. Подизао је буну у пожаревачкој нахији (Абдулина буна) у заједници са. Стеваном Добрњцем, против кнеза Милоша (1821 г.). 1823 године је убијен, вероватно по налогу кнеза Милоша. АБДУЛ НЕРИМ ПАША, туреки генерал, рођен у Румунији, а умро на Роmocy (1811—1885). Војничко образовање

АБДУЛ ХАМИД П

стекао је у Бечу. За време Кримског рата послан је у Анадолију да реорганизује војску. Реорганизацију је извршио с великим успехом па је постављен за министра војске. Истакао се у срп-

ско-турском рату 1876. 1877 постављен је на чело турске Врховне команде. Међутим, оптужен да је могао да спречи Русе да пређу Дунав, смењен је с овог положаја и прогнан на острво Родос, на коме је и умро као изгнаник.

АБДУЛ МЕЏИД, турски султан (1839 —1861). За његове владавине вођен је Кримеки рат (1853—56) и борбе са Црном Гором (1852—58 и 1858 год.).

АБДУЛ ХАМИД |, турски султан (1774 —1789).

АБДУЛ ХАМИД 1, турски султан од 1876—1909. (1848—1918), син султана Абдул Меџида, дошао“ на престо у тренутку кад се Турска налазила у веома тешком положају, пред сам рат са Србијом и Црном Гором и у јеку босанско-херцеговачког устанка. Ратовао и с Русијом. Србијом и Црном Гором 1877—78 и од луком Берлинског конгреса (1878) Турска је под његовом владавином изгубила, Босну и Херцеговину, Тесалију и варо-