Војна енциклопедија : свеска прва : А

АБЕРАЦИОНИ КРУГ

сочива — ахроматична комбинована сочива. У последње време уместо флинтетакла, нарочито Цајсове фабрике употребљавају барат ~ флинтетакло, које потпуно отклања особину обичног флинт стакла, да, несразмерно више расипа љубичасте зраке од осталих.

АБЕРАЦИОНИ НРУГ, s. аберација.

АБЕРДИН ГОРДОН (1784—1860), енглески политичар, рођен у Единбургу. Као претеедник владе, 1852 г., склопио савез са Француском.

АБЕРНРОМБИ (СИР РАУЛ), енглески генерал. рођен у Мустри, у Шкотској 1784, умро на мору 1801 г. Врло млад учествовао је у рату код Фиандре и Оланде (1794—95, 1796—1799).

1801 г. искрцао се у Египту са 16.000 људи, заузео Абукир и кренуо на Александрију, где се сукобио са. француским генералом Мекуом, победио га, али би рањен, и умре на броду, који га је превозио на Малту, где је допније и сахрањен. · | |

АБЕРЏУШ, речица у Фезану, Либија, дуж које иде важан каравански и стратегиски пут Мурзук—Гат.

АБИА, јудејски краљ, победилац израиљског краља Јеробоама (957—0955 г. пре Хр.).

АБИАТЕГРАСО, среско место у провинцији. Милана (13. 154 ст.) на десној обали канала ЛБерегвардо. Фридрих П и Фридрих Барбароса уништила су га 1167 г. а Шпањолци су код Абиатеграса победили Французе 1524 г. У тој битци погинуо је славни француски војсковођа Бајард.

АБИСИНИЈА, – званично – ЕТИОПИЈА, (арапски Хаоста), краљевина у Источној Африци, која се граничи енглеско-египатским Суданом, Кењом, италијанском Еритрејом, Џибутијем и Сомалијом.

Површина: 1,120.400 км; 19.000.000 ст. Углавном брдска земља, наводњена Атбаром и Плавим Нилом.

АБИСИНИЈА

Главни град Адис Абеба, од које води за Џибути, обалеко место у француској Сомалији, једина железничка, пруга у Абисинији, дуга 790 км. Једини аутомобилеки пут у земљи води исто тако од Адне Абебе у унутрашњост земље, ка варошици Адис Алам. Од 1931—1938, данашњи негус Хаиле Селаси, наредио је да се изради 700 км. нових путева, од којих најважнији, дуг 120 кМ., полази из Џиџига и отвара пут ка Бербери, обалском месту енглеске Сомалије.

Војска: Регуларна војска броји 100.000 људи, а резерве (групе необучене) дватри пута толико (тачно се не зна, и све друге цифре су произвољне). Регуларну војску су обучавали прво белгиски и шведски војни стручњаци, а, од 1933, и јапански официри. Пре италијанско-абисинског рата 1935—36 г. абисинска BOJска је располагала са 180 топова. око 450 митраљеза, 6 тенкова и 7 авиона, док:

Абисински грб

се код приватних лица (расова и других. поглавица) налазило око 400.000 пушака, махом старог француског типа (конструктор, франц. генерал Базил Гро). 1934, кад су се све више заоштравали италијанско-абисинеки односи, Абисинија је у иностранству купила још 80 топова, око 800 митраљеза и потребну количину муниције и осталог ратног материјала. Остали подаци о абисинској војци противуречни су, ма да се са сигурношћу може рећи још и то, да је