Војна енциклопедија : свеска прва : А

АВИАЦИЈА

ром крила. и мотором „Анзани“ од 500 РН, чија је највећа висина летења (плафон) била 0 м. (1910 г.). Хангар за авион је подигнут од дасака на Бањичком Пољу. Француска ове године (1910) већ употребљава авионе за извиђање на. војним маневрима у Пикардији и оснива „Ваздухопловну инспекцију“. Свима просним летењима на Бањици присуствовали су претставници власти, пошто су то у ствари били пропагандни летови. Тако успешни пробни летови (1911 т.) чехословачког авиатичара Чермака (док је у Француској авиација употребљена, геред извиђања још и за коректуру гађања артилерије на маневрима код Бердена, у Русији употребљена за извиђање на маневрима у варшавској области г у Немачкој, на маневрима у околинк Познања), учврстили су код наших надлежних власти уверење да се аероплач“ заиста може употребити У војне сврхе. Зато је, 1912 г., на почетку турског рата, заплењен, на нишкој железничкој станици један авион "купљен у Француској од стране Турака, донет на Бањицу и у присуству чланова владе, пилотиран од руског авиатичара Агафанова, који се налазио у Београду, и извршио пробе на линији Београд — Ниш — Ћуприја — Смедерево — Београд. При повратку у Београд, апарат је, услед недостатка бензина. пао, али је доцније оправљен и са, истим пилотом упућен у Скопље Врховној команди, где је био и апарат „Дуке“, са којим је Агафаков дошао, а послат је од стране Русије. Поред овог, још децембра 1911 г. расписало је Министаретво војно конкурс за једног официра, који је требао бити упућен у Француску на школовање, вероватно као допуна 'Залонског одељења, али није отишао, већ је, почетком 1912 г. расписан и други конкуре, пошто је било одлучено да се у војсци уведе и авиација. У Француској је ваздухоплов ство већ било признато за засебан род

АВИАЦИЈА

војске и имало је 10 ескадрила. У Енглеској и Немачкој су били образовани краљевеки, односно авнатичарски корови. За објављени конкуре пријавило се више од стотине учесника, иако се тражило само шест. После детаљног прегледа од разних комисија, 29 априла, као држав-

ни питомци упућени су у Француску на,

школовање, у Етамп, близу Париза, у „Блериову“ школу: пешадиски поручник Милош Илић, артилериски поручник Живојин Станковић и пешадиски поднаредник Миодраг Томић, а у ,„Фарманову“ школу инжињерски поручник Јован Југовић, артилериски наредници Михаило Петровић и Михаило Новичић. За шко-

ловање сваког плаћено је по 27.000 франака. Свршивши пилотске школе, које су трајале четири месеци и, пошто су за 500.000 динара одобреног кредита набавили један апарат „Блерио“ са једним паром крила, једносед са мотором „Гном“, 50 РН, два двоседа „Блерио“ са мотором исте марке од 70 коњских снага и три „А. Фармана“, двокрилца, двоседа, са мотором „Рено“, 80 РН, они су се, преко Италије, Црне Горе и Солуна вратили у Ниш, почетком 1913 г. Поред наших авиатичара ангажована су и четири Француза, за које су набављени ашарати „Депердисан“ са мотором „Гном“, 80 РН. Први аеродром уређен је на 'Трупалеком Пољу, код Ниша. Одмах затим је основана прва ваздухопловна команда у Нишу. Командант је био инжињејски мајор Коста Милетић. У саставу је имала аеропланску ескадру од девет пилота, три механичара и осам апарата набављених у Француској (три „Блерио“, три „Фармана“ и два „Депердисаца“), 2 заплењена од Турака ВЕР. и „Дуке“, добијен од једног руског друштва. Овој аеропланекој ескадри, чији је командант био поручник Јован Југовић, било је придодато и балонско одељење: Као засебна. јединица у оквиру ваздухопловне команде функционисала. је голубија ста-

= 40