Војна енциклопедија : свеска прва : А

АЕРОДРОМИ

огромне уштеде, јер вије потребно градити авион кад се испитује моћ дизања, већ се то врши на малим дрвеним јевтиним моделима.

ДЕРОДРОМИ су специјално уређена места. са којих авијација полеће, на која се спушта и на којима станује. С обзиром на уређење, аеродроми се деле на природне и уређене а с обзиром на употребу на:

Зборне аеродроме, на којима се налазе заклони за аероплане, цео технички материјал и све техничко особље. На зборном аеродрому авиони проводе ноћ. Они су уређени и располажу са резервом горива, механичарима, тех. колима, фотограф. радионицама итд.

Радне геродроме, са којих аероплани полазе у извиђање, и на које се спуштају, ради подношења извештаја, после извршеног задатка. На овим деродпомима, аероплани се задржавају преко дана, а преко ноћи на њима остају само аероплани за везу.

Помоћна летелишта (аеродроми) су по природи. згодна земљишта за спуштање и полет аероплана у случају хитне потребе. Бирају се у близини штабова виших команданата, како би се аероплани могли спустити код самих штабова ради пријема усмених инструкција или ради подношења хитних важнх извештаја. На њима се још налазе аероплани за рад, који преносе · официре-одржаче везе и друга лица, чије је присуство потребно у вишим штабовима. Најзад, на њима се налазе аероплани виших ваздухопловних команданата за њихову личну употребу. На њима нема никаквих инсталадија и никаквог особља, већ су само места за спуштање обележена знацима.

Резервна летелишта (аеродроми) уређују се увек у близини зборног аеродрома и служе за спуштање и склањање аероплана, у случају ако непријатељска. авиација врши бомбардовање – зборног

АЕРОКАРТЕ

аеродрома. Треба предвидети за сваку ескадрилу по једно резервно летелиште.

Самостална ескадрила начелно треба да је увек на једном аеродрому, и само ce у изузетним случајевима може цепати на два аеродрома (зборни — радни) и то за кратко време.

Зборни и радни аеродроми треба да буду ван домета непријатељске артилерије, удаљени од наших предњих линија 12—50 км.

Размере земљишта за полетање и слетање треба да буду 600 м. по дужини и 600 M. по ширини.

Постоје још стални аеродроми, у миру, као седиште пукова и већих јединица, са. хангарима, радионицама итд. и цивилни аеродроми за узлетање и спуштање путничких и осталих цивилних зероплана, који су стално под надзором власти (ваздушна пристаништа).

ДЕРОДРОМСКИ. СЛУЖБЕНИ СИГ HA-. ЛИ ЗА НОЋНО СПУШТАЊЕ АЕРОПЛАНА увек су светлосни и помажу оријентацији пилота при атерирању. Зона на коју аероплан треба да атерира обележава се са три слабе светлости, постављене у виду равнокраког троугла. (сигнални троугао), чија основица (две светлости) обележава улазак у зону атре ha правац ветра. Испред овог, а у продужењу симетрале теменог угла, на от стојању од 1.500 м. може ве ставити топ један исто тако оријентисан само мањи троугао. На сваком аеродрому мора бити и неколико јефлектора за осветлава ње писте. Све препреке обележавају се црвеним светиљкама. За дозивање аероплана служи светионик-дозивач постав љен на два до три километра, далеко од аеродрома.“ Ако је невреме. у близини аеродрома, поставља се митраљез који гађа светлећим метцима. Резервна ле: телишта — аеродроми — означавају се са неколико разнобојних светлости.

АЕРОКАРТЕ, снимање терена са одређене висине помоћу аеро-ампиметра

VO IC