Војна енциклопедија : свеска прва : А

АЕРО-КЛУБ

(или анероида) и помоћу тих снимака израда карата (примењује се у тешко приступачним и планинским пределима и као допуна топографским картама.

АДЕРО-КЛУБ, | (елужбено: = Краљевски југословенски Аеро-клуб „Наша крила“. Седиште – централе у Београду, Дом АДеро-клуба, Узун-Миркова бр. 4).

Основан је 1/М 1922 гд. у Београду.

Покровитељ је Њ. В. Краљ Петар IL а доживотни претеедник Њ. Кр. Вис Кнез Намесник Павле.

Један од главних задатака Аеро-клуба је да помаже подизању ваздухопловства у земљи, као моћном срететву народне одбране; да ради на припреми становништва за одбрану од ваздушних напада и да потпомаже развијање технике и науке у области ваздухопловетва, водећи нарочито рачуна о припреми стручног и техничког подмлатка,

Деро-клуб има у целој краљевини 17 обласних одбора са седишима у Београду, Загребу, Љубљани, Скопљу, Сарајеву, Новом Саду, Петровграду, Осијеку, Сплиту, Цетињу, Марибору, Сушаку, Крагујевцу, Нишу, Краљеву. Крушевцу и Академски аеро-клуб у евима седиштима Университета.

Подмладак је организован од 1935 године по средњим и стручним школама.

Са нодмлатком ради на стварању WU образовању HOBHX вапдухопловних генерација. путем моделарских, једриличарских пилотеких школа.

Једриличари и други омладинци ступају у пилотске школе Деро-клуба којих има две, у Београду и Загребу. Погле ове обуке 25—30 туристичких пилота ступају обавезно сваке године у војHO ваздухопловство на отелужење кадровеког рока у пилотској служби. У 1935 г. Аеро-клуб је имао 26.681 члана и 15.076 чланова подмлатка.

Целокупна имовина – Аеро-клуба, без авроплана, којих има 38, вреди преко 10,000.000 динара.

АЕРОПЛАН

АЕРОЛО (АЕВОГОТ), пољско друштво за ваздушни саобраћај, основано 1922 године.

АЕРОМЕТАР је справа којом се може мерити густина и разређеност ваздуха.

АЕРОНАТ (АЕРОСТАТ), балон који се помоћу мотора креће и достиже извесну брзину (детаљније види код дирижабла). АЕРОНАУТА, (долази од латинске речи аег — ваздух — и пашика-морнар) лице које управља балоном или дирижаблом. Назив се још употребљава у цивилном ваздухопловству.

АЕРОНАУТИКА, наука која се бави изучавањем ваздушних појава и њиховог утицаја на летење. До 1909 г. реч аеронаутика се употребљавала само код балонства, пошто је оно било главно ваздухопловно о срететво. Летеће машине теже од ваздуха још нису биле усавр шене, али, кад су и оне нагло почеле да се усавршавају и постале (оправдано) нада будућности, онда је интернационални конгрес аеронаутичара у Нансију (Француска) одлучио да се реч аеронаутика. као стручан термин — назив употребљава и у авијацији. Тада је ова реч озваничена.

АЕРОНЕФ, назив за дирижабле и аероплане уопште, који је био . усвојио Интернацонални · наутички – конгрес XV Нансију, 1909.

„АЕРОПЛАН је направа тежа од ваздуха, која се у њему одржава и креће сопственом вучном снагом, услед чега се његовим летом може управљати по вољи оног који лети, без обзира на ваздушне струје или и против њих. Остварење оваквих справа омогућено је са два основна принципа: 1) акција косих равнина у ваздуху и реакција ваздуха на њих и 2) принцип ваздушног завртња (елисе). Елиса служи као вучна енага за покретање косе равнине, која у свом кретању сабија ваздух и у њему ствара све већи и већи отпор свом кре-

ја i