Време, 27. 01. 1924., стр. 2

Страна 2

Незеља, 27. јану?ра 1924

Дан?с:

| стса, која иначе у мирно лоба има, над ј малим псседо.м у погледу производње Нзрсдно Позориште: (дновпа) »Севпљскп : 1гга - 0н их в »Ј е »" уогао имата из пробе{«5ерип; (вочерпл) «Урошева лгеашоа« стог разлога што му ,е недостазало радНгнеж: (Јзсвна) .Растко Неаањпћ. в них Р" к > Б ""° је пг " мера «Кнез Пво 01 Семберпје« ' посгкл "= ег П ата » С У на|зећи посезн трау ии ..„,„„ о п л п жили и добили жито из државне житне Жек«, ГинваЈија 9 Гпо; Тое Ј Нушка I центр21е за св0је П0Треб€ ' Гимназија 10; Друга Мушна Гимназија ј Пронзвозња жита је за нас ол релатип9; Друга Жексиа Гикназија 10: Тргоза-!"« врезкоста само у време рата, кааа се чна Академија 10; Школа Београлсиг границе затварају. У мирно време за нас Женсиог Др\-штва (Брапкова 17) 11; Дчм| је пронзвозња жита, услед американске 1з Васпитгњд Малопатнииа (Крал,евоћа конкуреииије, доста нерентабчлан посао.

врата сувишним и незагтосленим рукама европских пр.гоприврелних зема .1 »а. Такви су интереси великих поседшжа према интересима заједнтде.

Марка 9) 11: Прослава Св. Саве. Академија Наука: (стара зграда) 17, Предавање г. Обојучева, руског геверала. Тена: •Ртсвја и Фраацуска после светског рата». Хотел сБристалж: 10, Ковгрес Нацповалпвт Железннчара. Сала сОнег ШгЗат»: ГЈеврејска 24) 16. Предавањв г др. Савпћа, еачслнпка Мппистарства Ппоетраппх Дела. Тома: <0 Јевројпна у Амерпцп». Сфнцирски Дом: 21, Ведика Светосапска Забапа. Сала <-Стаккоекћ»: 15, Матпсе Јеврејсног 0младнпеког Удг.ужења. Кафсна «Кали Цариград»: (Косовспа 35) 14 Скупштппа Удружељл Продасаца Плвпва Хотел вЕристола: 19. Русив баЈаЈајскн оркестар «Гуслзр» н псвачнца г-ђа Патаднја. руска *Коштапа». Рестср^н «Паун»: Сваво вече копперт пгграјх оркестра Б^градског Гарпнзона. Париз: «Дв«>бој хетектппа*. -Коларац: »Експептрпчпе жоне». •Каснна: <Хотел код Славуја.» Кслсссум: *Пут у Савта Фе.> Дгжурнз апоте.че: Алмрлппп. Дуптапова 30; Аптоннјевић, Балкапска 40; Карић, Макепзнјвва 45; Дедппн, Пнез Мвхајлова 1.

субота. 26. јануара 1924. год.

Велепосбднкчкн интересн На анкети Љиве, удружења великих поседника, дошло је до тога да је прошло незапажено од стране критике оно одв*1ћ смело тврђеље њенога секретара да је аграрна реформа канела производњи само прошле године скоро четири милијарде штете, и да'толико износи штета од ње сваке године. Није нам познато на основу чега Је Њива ио!ла - стећн такво. мтилење и какви су то водаци. ^оји до-'' казују да је код нас пропзводња умањена за толико милијарди годишње, сггмо јуслед аграрне реформе. Непознато је и са којом годином уиоређују велепоседници данашњу производњу — да ли са предратном или са оном за.мишљеном годином, коју у својој уОбразиљи стварају велепоседницн нз бивше Монархије, и ош1 други, скоројевиЈкки и послераттш. Напос^етку, нејасно је и то, на коју се производњу мисли, кад се тврди да је она умањена. Је ли то производња жита, или шећерне репе, и.Ђ1 чега другог? Прошли пут на овом месту ми смо тврд1ши, чак и кад <5и се узело да велепосед и.ма извесна релативна преимућства над малим у производњи, да то за аграрну реформу и није важно, или бар не једино важно питање. Подвукли смо и факат да се производња на великим поседима намерно кочи, у циљу да се подметањем може пребацити аграрној реформи да производњу упропашНава. Овом приликом навешћемо шта је доказао светски рат у погледу преимућства малог и великог поседа. За време последњег рата показало се да велики посед није имао она преимуН-ЈАмепЈ? а отпочела пост>пно

Много се више исплати гајење стоке, а у сточарству је мали посед несравм.ено јачи него ли велики. У Хрвзтској, на пример, око депедесет процената стоке гаји и држн мали поседник, а тек десет велики. Из овога излази да мали посед износи ј на пијацу производе сразмерно веће укупне вредности са својих површнна, него ли велики посед. И у одгајивању раса мали посед долази на прво место и испред великог поседа. Квалитативно најбоља говгда одгајена су код нас на малом п сгду. Најрентабилније свињарство рагг -ча је предратиа малопоседничка Србија. Статистичкн подапи показују нам да извоЗ сточних производа премаша у вреднОсти извоз жнта и у најбољим житним годинама. Хтели не хтели, мн ћемо се једнога дана морати да банимо на много интензивније стпчар' т во. Доказано је, међутим, прсим\-ћство уалих поседа над великим у сточарству. Велики посед је неспособан да произведе сточне производе велике вредности за извоз. Који су то интереси ве.тиких поседника, што.их гоне на акцију и против малог поседа? Јер, очигледно је да интереси целе наше заједнице нису истоветни са њиховима. Интереси заједнице захтевају мали посед, и што јачи мали посел. Зашто се велики поседници боре против аграрне реформе? Један од главних циљева аграрне реформе, каква се она нама приказује, лежи у то.ме да уклони, на корист заједниме, онај монополски положај великих поседника у држави, у којој је прираштај становништва знатан. Када становништво расте, што је већн број радних руку, тим је јача глад за земљом, пошто на други начин ове сувишне руке не могу наћи посла. Пред сељаком који иште земљу положај великих поседника је монополски. Они могу диктирати цене, они уцењују. То је монопол уцене, који они уживају у тој ситуацији. Постижу се цене за земљу, које не одговарају рентабиттости, 'односно ~производ1к»ј спосббности земље. већ које настају услед нагло изазване велике тражње. Велики поседнпци мог> уцењиватн радне сељачке руке, које су остале без посла. Од ове уцене живели су и велики поседници после ослобођења од кметства у свима пољопривредним и полу-пољопривредним земљама, а нарочито у Русији, Источној Немачкој. у бнвшој Аустро-Угарској, Р>'мунији и тако даље. Из велепоседа издвајали су се по овојј уцењивачкој цени мали поседи, и та висока цена земље довела је до поскупљлвања производње. Најочигледнији пример велепоседничког монопола уцењивања видео се у вараждинској жупаннји у бившој АустроУгарској. Та.мо је прираст станоеништва био тако јак, да је земљиште убрзо достигло огроину цену. Већина великих поседника живела је та.мо од парцелације и од нових куповина земље у Славонији и Срему, да би и тамо могли доцније дочекатн добру цену за земљу, кад се становништво намножи. Због тога су малопоседшши, презадужени, пропадали у бившој Мађарској, и против тога није помагало ни исељавање у Америку. Проблем је постао још акутнији, када је да затвара

-11.9:

27. јануар 1924. год. вргме Извешта| Опсерввториј« иа Врачару од 26 јануара 1924 год. 7 часова изјутр« Бсоград: Барсиетар 773. г-»мплр*турЈ макснмум —7.8: мнпимуи —13.1; оллчп. ност три четвртнне; вс<ар: тншниа; р«ллтпвпа влажиост 90 од гго. Загреб: Сар. 775. Т"мп «». Крагујевац: Блр. ?72. Темо. —11. Сарајсво: Бвр. П\ Темп. —11. Мостар: Вар. 770; Темп. —4. Црмвемица: Бвр. 772; Темп. 0. Праг: 1.ар. 770: Темп. —3. Бвч: Бар. 770. Темп. —7. Пешта: Бвр. 771; Т рмп. —7. Берлин: Бар. 772: Темп. —5. Хамбург: Бар. 777; Темп. — 1. Штонхолм: 1*р 772: Темп. —2. Париа: Бар. 7 70: Томп. 2. Цирих: Гар. 770: Темп. —I. Всршава: Бар. 777; Темп. —16. Пинск: Бар. 773: ТУмп. —14. Атина: Бар. 776. Тсмп. —6. 2 чгсз по подн« Београд: Баромгтц 773; ггмиердттр« —в.З; макснмум —в .2. оллачпосг пегнри четв|-гине; ветар: ссверозапад 2; рел&тмвиа вла.-«пост 76 од сто. Општм прегпед врвмена: Максимтм прнтнгка ввадут« ироширмо Сб вад целом цснцчовом Еиропом. дож минииЈ-м лежи в^д СвВерпим Ладеним Морвм ■ Пслаодом. Температура ва соверу н ееверо.влпаду пор*. сла је. па југу је опала. а у осталом делу Европе нпје се зпатпо промепила. Иадежа к*а месшмичво у северној к сеивро-астонној Европж. Краљ н Краљица на Универзитвт) Кра.ч, и Краљша присуствоваће данашњој прослави Св. Саве на Ун»®ерз»ггет\ у Београду. Краличкн поклои Краљица је поклонила јуче 2000 динара Женској Учитељској Тколи у Београду. Ручак у Двору Данас ће бити на ручку у Двору ректч^р и декани Беог^адског Универзитета и неколико професора Универзитета из Загреба и Љубљане. На ручак су позвани и они студенти Београдског Универзитета, који су најбоље израдњти светосавске темате. Министри код Краља Краљ је прнмио јуче у аудијеицнју Миткгтра Прссвете г. М. Трифуновића и Министра за И^чначен^ Закоца г. М. Триф ковића. Пекарска комора На основу одлуке Министарства Народног Здравља, данас пре подне изври иће се ооновни избори за лекарску комору за Србију, Војводину и Срем, пошто су ранији избори поништени. Избори ће се изврингти у сали Др> штва Црвеног Крста. Чикошници и тзисе Министарство Финвнсија решило је да молбе државних стужбелжа који траже годишњи одмор, као и молбе за болоеаље и лекарско уверење. подлежу .плаћању таксе. За тражеЈве озсуства, премшЈтаја, греласка у друго надлештво и подношење оставке такође се мора платити такса. Проучавање начжх свобраћајних прилика Министарство Саобраћаја ооредило је г. Савојског, бившег директора железница у Русији, да проучи карактер и устове саобраћаја у нашој земљи. Жмски вонрет у КрагуЈ*9вцу Одбор Др> штва за Просвећивање Жеие и Заштнту њених Права у Крагујевцу основао је тромесечни и шестомесечни курс женскнх радова у Крап јевцу.

Дирекција пошта и телеграфа у Нзеом Сгду Јелна струтв комиоф Мшпвстарства Пошта и Те.*графа са г. М«>лнгром Кору»к)в»1ћем, архитектом, отпутова.« је у Нови Сад ради одређ1таи>а земљишта за подизаље нове згр;ие за »<рекц *»Ју пошта и телеграфв у Нооом Слду. Ноеи 1обгктт*ор Син1ии«т1 Новиилрооа Сараднина Јуче се ное<>изабра»т потгтрелседник Народне Скутнти>»е г. М»у1ут»ш Д;ч1п>вић уписао зџ ;»Уђ* ,т вора Ов«дчката Нчеи»гарских Сарадннка, положивши Огндикату хиљаду дии-ара.

НБРОДНН УИИВЕРЗШТ У ЈБГОДИНИ Јагоднна, 25 Јви>ира. — Ининијатиетм неколико младих људи, у Јагодпни )е пре годи»гу дана основано Удружење Младих Умних Радннка. Ци .1> удружења је да помоћу одушевљен.а о.млад»п«е узбуди и освежи моралиу сна»у нарола, која се у данима минулих несрећа умргвила, да веру и идеализам одушевл.ене омладине пренесе на уморну и малаксалу околнну. Ради што успеш»тје акције, Удружеп.е је подељено на неколико секција: идејну позоришну, музичку и течничку. чнји су задатци обележени самим њиховим именима. Затнм, оно има библиотеку са неколико стотина пробраних де.та, часописа и дневтжа, а нароло читаоница отворена је и приступачка свакоме. И Наролни Уиивег»зитет, чији Је ректор г. д-р Драг. Петровић, проф. Учитељске Школе, дело је овог Удружења и средство за постнгил ће његових цил,сва. У току прошле, као и овој години, одржан је низ предавања успелих и обилно посећених. Наука, филозофија, живот, изложени на један популаран начин, могу се сваке недеље чути у пространој сали Првостепеног Суда кроз уста одлнчних предавача. Неколико екскурзија учињеннх у току прошле године у околини дале су такође добар резултат. Људи који су научили да све гледају обојено партијском бојом, хтели су и Удружење Младих Умних Радиика да партијски обележе. Али УдЈ>ужење, поникло из идеализма, остало је само јелан пионир прогреса и културе. Оно троши свој рад и енергију на све друштвене класе. Удружење броЈи око осамдесет школованих чланова. Оно има и свој васпитни значај: одстрањујући омладину од кафана, учи је непосредно како треба делати за друштвене циљеве. Разуме се да би Удружеп>е без ноечаних средстава било доведено у питање. Поред прихода са концерата, забава, предавања, улога, Удружење има и утемељача и дсбротвора. Г. Никола Јоцић, индустријалац из Београда, велики је добротвор Удружења и оно га сматра за свога мецену. Б. П. Еконоискм жмвот НАРОДНА БАНКА 22 јануара Акткиа. у мтиновнма инара: м«т*-тна длога 448.9 (внше 2.*» према стањт ва дан 15 Јвнуарв); ааЈмовн-Ј.4&9Л 1—18.3»; рвчун аа откуп крувсках новчалнца 1.159.?; рачун привремене размене 387.8; држаиии дуг 2.961.6; вредност државннх домош адложо. ннх за изддваље новчаница 2.138.3; саддо рааннх рачуна 2.18.8; укушхо 8.544.7 мнлноив днпаре. Пасива: гл&ввица 22.1; резервтгн фовд 6 3; новчаннце у течајт 5.716.2 (—92.6»; држлвнн рвчун прнвромене равмене 357.6; потЈ>ажнвање државпо по раанпм рвчтнима 87.0 (внше 5С.9); разне обавезе 436.6 (ввл1е 63.2); потрлжпваље држ^вцо за задолмав домеие 2.135.3: ажнја за куповнву аллга га главннцу н фондове 49.1; укуиво 8.544.7. Камвтне стопе остале су всте.

Јадрансна Баниа, Београд Овох ддва су вођевн пгреговорн у пп .гу о(ГГВЛрвпа Ј-жв пословвв в*»з» сЈадрачске Бвнг.в» у Б«к<г|«јј гл «Српгк<.и Баиком* у ЗагрвОу. «Х|'Пвт. Слдв. 3»-м. Хвпот. Генком* у Заг|м-Лу п «Подунавсктм Трговачкнм А Д.» у БеогЈ«вду. П|"г*>порш су «кл.т*тр?т св плвот.Јпт рввул-^гом. коЈи осигуравв «ЈадралскоЈ Гизин» потрвГпв гЈ-лдства и ушзешав ралвнтак љваих пос.товв.

Весза Босгрзд у Цириху 6.60. Па п*ршптлј 6е|«и гтштн гу Јуче Пчриз, Лондпв Милало и Првг. П>у)орк Ј* гкомио. Код пас )гч0 т виЈв рплила. У Рвп'ервангком промету п^лопи су бнлн м&лн. а Ј-адпло с« на бваи 6.40 аа 100. Цири*. 26 Јенуар« П»рлип I 40 (1.35). А мтердлм 214.47 Ш по (214 70). П.уЈор* 5*0 (679.60): ЛОПДОН 24 49 (24.60): Пвр1Гз 26.96 (26.16): Мил.1ЧО 16.12 а по (25.15); Праг 16.75 (16.50); П^пггд 2^ (200); Букулргат 2.58 и -п>н четпргнче 42.65); Г»еоград 6 со (6 66): Со<Ј|Нја 4.12 и ао (4.10); Беч 0.006147 (0.00814). Но«освг;ска поО!у*т»47| бзиз Повп Свл. 26. Јанупрв. — Батка птпеннца. 345; бапатска 340; сремскв 335: продетов 315: кукуруз промпт ро^а .255—257.50; на суЛотпчкој ствл!гпи 260; стари 262.50: ав март н апркл 205 ла феЛруар дуиликат кагом 2С0; са 10 од сто каов па Тнсм 270; 'рашно М 0, 53о—535. >А 6. 625: Јечам С^чкн ■ сремскв 30<г. шарепн пасуљ 540 дмвара. Теп-»"пија вепромељеиа. Продато 61 вагон. (Врсмв).

СПОРТ

ПОЧЕТАК ОЛИМПИЈА Е У СНАМОМХ-У Париз, 25. јануара. — Јавл>аЈу нз Шамониса да су адимпијскс игрв отвореие у птчкл-ству г. Внда-та, држлиног сскретара. УчествуЈу 18 нзција, чиЈи су представинци дефнливалм и положили олимпиЈску заклетву, Сутра ће битн прза \такиица у клнзању.

шдх Доноснно Је.тну партвЈу однграну у Берну (П1ваЈцарск&) 15. о. м. вамеђу г. Нигла в г. ДимиКа, там. студента, снна нашег уваженог дкректора гимнааиЈе г. Басв Димићв. ПартнЈа јв доОиЈенв нв леп пачнн од стЈлпб г. Дпкн. ћа, а парочнто јв елегантпа жртва прпог коња. коЈом су црпв р«лорили противвнпов по ложаЈ н ватералл овога да убрзо аагнм елл К тулнра. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 51. 22. 23. 24.

Берн, 15, Јануара 1924. БЕЛИ Г. Ниглн 5И - ГЗ В2 — М с2 — с4 5ћ1 — сЗ & — ?з и! - & 54 — В .5 65 : сб 5(3 — <14 5(14 : 15

<12 — <13 0<Ј1 — а4 Г2 — (4 е2 : <13 Гс1 - <12 Тћ1 - П 1.<12 : сЗ Ке1 — <11 К<11 — с1 Па4 — с2 Кс1 — <12 Ос2 — <13 К<12 — е1 РЈЗ : (5 н бслн се предаЈу

ЦРНИ Г. Днмнћ 5ЈЈ8 - (6 <17 — <16 Гс8 — (5 568 — <17 %< — Е« с7 — сб Т«8 — с8 67 : сб 5<17 — е5 : 15 Ш - %7 0 -« 0 5е5 . <13 + 5(5 - 6 4 ОЈ8 — 66 1- ј »7 : сЗ 066 — еЗ 4ПеЗ : <13ШЗ : с.3 - ОсЗ : а1 Оа1 — <14 СЈ4 — 62 П62 : е2 0&2 : 11 +

Ј. М. Овадна.

ДЕМАЈ ОРОВИЋ Б Е О Г Р А Д-Т Е Р А 3 И Ј Е ♦ ПОМАДЕ: .1.А КЕ1^Е ОЕ5 СКЕМЕ5" ЛЕ 5ЕСКЕТ ОЕ ВОМ.\Е РЕММЕ" И ДРУГЕ

Влдстп зд дрттптво .ВГЕМЕ. и огговорггн уредннк КОСТА М. ЛУК0В1!*В. Јог*ЈП»ва 51.

ПОДЛИС7АК .ВРЕМЕНА- 1-27 - 19

САНЧЕВА ТДЈНА РОМАН ГРАЦИА ДЕЛЕДА Све образованије девојке, које живе у селу, сањају о граду. Ја још и сада о њему сањам, јер га не познајем. Један једини пут, као девојче, била сам у једноч лриморском граду. Сећам се тога да сам, чим сам угледала море, које је било ; немирно, по.мистила да оне валове ствара праћкање риба! Никада нећу заборавити онај тренутак чуђења и радости; ј! се смејем, али све ово била је цела целцата истина. И град ми се учинио веома леп, са своји.м високим зградама, чији су се кровови блистали од влаге; чннило ми се као да је никао из мора. Али у граду нисмо могли живети: мој отац волео је живети у селу, у пољу, волео је да буде међу снротињом. И тако сам ја и даље морала сањати снове, који се никада нису остварили, али који су били топико лепи да ме обузима радост када их се само сетим. Кристиано се беше окпенуо мало на страну. да би је боље слушао. Глелао ју Је иаслоњену леђима на сто, са липем издигн) тим према прозору: и од оне јасж и студене светлости којд јој је освет-

љавала лице изгледала је бледа, али та бледоћа давала јој је необичну лепоту. — Ви сте јпш млади, ви се још надате и још сањате. Због тога вам се успомене чнне нешто лепо. — Ох, немојте говорити тако! Ја се осећам тако стара. У шта још пмам да се надам? — У све! Бићете слободни, волећете и опет бићете вољени, моћи ћете себи и опет створити породицу; моћи ћете и опет бити жена... хоћу да речем да нећете више моратн чу»ати болесна мужа... као што је ваш; живећете уопште; ужећи ћете огањ на своме огњншту. Наједиапут заћута и окреку се ватриу камину. Ето где је он говорио тој жени као год што је пламен из камина говорио њему; и мало по мало/ па му се та жена приближи, као што се лептир приближава плглмчку на свећн. Ето, о;ећао ју је иза себе, како стоји над њим; учиннлс му се да му она пружа руку над главу, чекајући са.мо на једну његосу ргч га да га по њој помилује. Била "је довољна једна једина реч па да све оживи, па да у тој осами процвета цвеће, па да се њи.ма, коЈи беху прогнани, посрати на земљу божје царггво. Али он не изусти те "речи. Румене сенке и црне сенке околише га за трен ока, »:по гакои ва.ти од којих су га неки гурали у амбис а други погискивали напред, к« оба.ш.

Окрену се и опет, внде бледо неоо н'зао главу и подизао главу и погледао у1 Да би увећала његов немир, наново уздахну. — Ваш пас лаје. — рече. И жена се врати стварности.

Када је она отишла, он осети неко звдовољство. Не због тога што је одолео искушењу да не ступи ндново у живот и у све његове јаде, него зато што се уверио да је још нмао снаге. На крају крвјева није се преварио. Што ју је одбио или што је мислио да је одбије, то је би.то и стога што је према њој осећао неко пријатељство. Пријатељство које застире љубав као што одећа застире наго тело. Мало по мало, дакле, па његовога задовољства нестаде, ватра се угаси, бели облаци испунише прозорчић. Време је настављало свој ток у тој тишнни, без икаквих потреса, хдвдно. — Радости — мрмл>ао је. — Ми те се одричемо и презиремо те као што лисица презире грожђе. Ми смо те одбијали од себе, толико .смо се узалудно трудили да до тебе дођемо да смо те напослетку почели мрзети; и сада, после толиког времена, када над се сама ну .тиш. ми те не примамо, али не зато што у тебе не верујемо него зато што више немамо сиаге ла те примнмо. Потом !е покушао да ге лати својих обнчних послова..али је сваки час подн-

облаке као се.г»ак који мотри на време. — Требало је да седиш у кући, Кри стиано. Да си седео у кући, учинио би добро. И докле је цепао дрва и спремао ве черу, чинило му се да му иза леђа непрестано стоји жена у црвеној хаљини, која му говори оним својим звучним умиљатим гласом. Отиде и седе на постељу, на којој је седела она и узе књигу. Али наједанпут му се учини жа више не зна читати; или, написане речи за њега више нису имале никаква значаја. Спусти књигу, као што' ју је спустила она када ју је он аовнуо, и руку метчу на топлог мачка који се беше шћућурио на дну постеље. Аки мачак се био тол.«ко навикао на његову рввнодушност да се и не помаче. И он остаде тако, цело пос.че подне. посмвтрајући прозорчић покр»гаен беж«и оЛлацкма као какаом надгробном плочом. Три дана ни)е одтазио у бету кућтгу. Одл\'ка ва реће тамо оалали. ити аа никако и не одлваи. ии)е би/в тако чврста, јкао год ни остале »»»егове одл>тсе Мрм\ао је: — Ако н§ иЈвш. можда |е го^е. Кр«1 јстпаио. А и ав«"» оа т паин' 1в о; т

| п авнодушвн. »аао ;* то ммс^ би се скањивао така

изби непогода која је трајала три дана. Киша Је лила толико много да се чинило да се беху отвориле све небесне уставе, а грмљавина ннје никако престајала. У оном опште.м метежу, севање м>И)а и густа помрчина узајамно су се с.мењивали, е се чинило да се дан и ноћ, као оно у Светом Писму, беху наново слили у непрекидно треперење светлости и тп.ме. Човек је треперео заједно са елементима. Потресале су га успомене из прошлости, непоуздање у будућност н обузимало га је силно кајање. Није знао да ли је паметно учинио што је допустио да му се та жена исклизне из руку, или да лн би боље било да је према њој бно још хладнији; али ипак беше на чисто с тнме да су све његове тежње да живи у самоћи остале узалудне и таште. И та самоћа била му је сада сињи терет. Чинило му се за му се свн предмети око њега смеју својим та"'анственим очнма; гга и дод1ф са њима бно је хлалан. Чим та непогода престгне, он ће се кренути да по^фажи нов стан; али непогода не престајаше, а он се поче боииути м своје суселе. Можда је болесник иемиган, можда кућа прокишњава. И оие ше жене су саме и боре се против нево' е спо.т-а и против невп.ч.в изнутра Али то »е тгг^г^, Крмстивжу н»гов»х> за те-

да Ј «сн, не \ бе који см рвЈ и тамп - -гчдош. (Наставиће се)