Време, 12. 10. 1924., стр. 2

Страна 2

Недеља, 12. октобра 1924'

Дамег: Кзродко Псзориште: 15. <Чвор»; 20, <Огмца Са6ин.а!пка>. Доуга К>т1ма Гинигзнја; И>, Гозппшл с ;упшппп У.тр>-лења зрлтавгат кззпопера. Сала .X. 3. М. Љ.»: (Сг-зорвшна 2) 17, Пре^аваае г. Драг, Мнллаојешћа. Тема: <5" •чечу је спага веруј>+1их у Хрзгта?> И.р?лишто Б. С. К.- п ао, Утавинца Хашк—Б. С. К. оНови Б«оград)>: 15—2-3, Час играња Палас Хотел: 16. Дпевпа представа; 23, Варвстскп 0Ете6арс«н програ*. Читаонкца Аеро-Клуба: (Милоша Великог 17), Отворена је сваког дана од 15 до 20 ^итаоница С. Т. М,; (Зеига Вевац 17) 0творепа је разннм завок 01 15—18 а не!ељом оз 9—12 часова Лариз: 15, «Тарзан>. Коларац: 14, <Злошн н Казна>. Оитасиоп: 14, <Фатпјезв сватова>; <Леап муж> н <Сеф јо1ушша>. Луксор: 15. <Млетачкп трговац>. Ласина: 15, <Гослолапнца звора Моабгау>. Колосеуи: 14, <Тајоа петроЈејсшп извора>. Уранија: 15, »Лонлон у ПЈамену>. Дежурве апотвхе: Селаковић, Кпез Михајлова 45; Иротнћ. Краља Мнлана 37; Мпцајловцћ, Крала Мплана 7; Прензпћ, Кралл Алексаадра 64; Панпћ, Кнез М е летЈгна 29; Стојић, Сарајевска 70.

НВДЕЉд. 12 ОКТОБРА 1К4 ГОД.

Јшнн Н ПрПБН шз Мотивисаном оставком Министра Војног, кабинет г. Давидовића налази се у стварној кризи. То што још недостаје осгавка в.таде представ .Ђа само један формални недостатак, који ни у колико не мења саму с) штину стсари. То, >-осталом, излази и из комуникеа владе. Латентна криза, у којој се влада нал&зила још од свог постанха, ушла је у сзоју акутну, и надамо се, завршну фазу. Она не представл>а једну сбичну кризу кабннета. У стварн, она значи слом читаве једне политике, угтраво политичке методологије. Под специфкчно г. Давидовићевом политиком не треба разумети тежљу да се побо.Ђшају одкоси са хрватским делом нашег народа. Будући да је то тежња свих наших, бар србијанских странака, то се таква политика ни у ком случају че може назоати политизсом овог или оног државника, све или оне групе. Пошто код нас нгма стравке, која не увиђа сву .тежину ол ненормалности у фпско-, хрватским односима, то нема ннједне, која није прожмана истинском жељом за поправком ових односа. У погледу цил>а, ако се под овим схвата нормализоваше и побо.гшање сдноса између Срба и Хрвата, нераздвојних делова једног истог народа, код нас не постоји никаква тесагласност. Једнсдушна и жарка жеља целокЈтигог српског дела нашег народа јс , да се са 1хп*. ненормалношћу што пре и што потпуније ликзидира. Но једнодушност у ци .Ђу није могла искључити разлике у методама и путевима. И кад је реч о специфично г. Давидовићевој лолитици, онда треба под тим разумети његову методу а не цил», који је општи. Г. Давидовић је стао на гледиште, да ће проблем побољшаља српокохрвата<их односа или како се икаче зове споразум са Хрвлтима најлакше и најпоузданије решити, ако (Ј)орл*ира кабинет, у чијој ће се парламентарној већини налазити највећа хрватска стракка т. зв Радићева или Хрватска Републиканска Сељачка Странка. Он је нашао, да се може потпуно игнорисати отромна начелна провалија, која је делила, бар раније, његову групу од Радићеве странке; он је стао на глелиште, да треба прећи преко иелокупне раније разорне и непатриотске акције те стрзнке, преко свих оних Јвених испада према највећим светињама цетокупне наше нације. Г. Давидовић је чашао за опортуно да може Јоторисати не само целокупну ранију републиканско-федералистичку акцију X. Р. С. С. него и целокупни издајиички рад Стјепана Радића у иностранству, н>егово савезништво са Косовским Комитетом, Македонском Револуционарном Организацијом и његово и Јвегове странке чланство у бољшевичкој интернационали. За данашнзег председника владе је било довољно, да му се да обећање о парламентарној потпори његова кабинета од стране Ралићеваца, па да прихвати земаљску управу. Он је рачунао да ће, сталним држањем вође X. Р. С. С. пред алтернатиг ;ом: или да помаже владу н узме учешпа у н.ој или да иле у хапс због свог издајничког рада, успети да се одржи на" вла:да у влади натера и Радићевце и да убеди или принуди на попуштан>е. Потога, он је имао у виду и ону мађијмоћ, коју власт имз на и^весне људе, већи од љутих лафова кротке ја■цв. | Није прошло било ни неколико дака, јла да се драстично испољи сва нетач ност у рач)"нима г. Давшовића. Свесш! да судбина данашн>ег кабингта зависи сзмо од њихове добре воље, немајући никаквих формалних обавеза лрема г. Да> | видовићу и уживајући једновремено сза пренмућства једне гуверн.ченталне и једне екстремно опозиционе странке, Стјепан Радић и његови пријатељи су са пуном захукталошћу и е.ланом развили своју акцију разбија!Ба Срба а прикуп иања око себе свих екстремг.их елемената, свих анационалних групација, свих националних мањина, свих Хрвата и свих оних елемената, који у стварак>у и постојан>у ове државне заједкице гледају слом своје политике. Радићи једновремено и са владо.ч Краљевине Срба, Хрвага и Слсвенаца и разним револуционарним ј и непријатељским организацијама, које своје п.ланове могу спровести само на рушевинама ове државне заЈ 'еднице, Стјепан Раднћ Ј *е са својим пријатељима, и ако су сви чланови владине већине, стао демонски подривати углед Круне, денунцирати Србе као милитзристе и изазиваче рата, покретати нека «мацедонша» и ирногорска« питања, поручивати да у случају рата Хрвати неће дати ни пара ни крви и систематски \"бризгавати дефетизам и растројне матерт!је у редове војасе. Уљуљкујући чланове владе фразама о споразуму, Стјепан Радић је продужио са свима свотим демонскил! припремама за рат; спрсводећи систег^атски своју разорну акцију, он је повремено разонођивао данашњи кабинет својим верба.лним жонглерством, задајући ударие лржави а осмехујући се на в.таду, правећи испаде према Круни и војсии, правдајући се потребом прилагођавала и спремања атмосфере за «споразум. Према овоме, садашња криза владе је у ствари сло.ч оне г. Давидовићеве политичке методологије, која се састој'и у схватању и акцији, да се проблем ненормал:«хти српско-хрватских одкоса реши увлачењем Хрватске Републиканске Сељачке Стра^же у владину већину без икаква формална споразума политичког, без икаквих гарантија од разорног политнчког рада те републикакско-федералистичке фупе, па да се тек после покушава са постизањем слоразума. С сбзиром на више него лакомислени и неозбиљки начин, ка који се у оаај политички ортаклук ушло, тај слом Ј "е бмо неизбежан. Нема тога паметног човека, који би ушао и у најсбичнији трговачки ортаклук по једном једином послу, а да са својим друга-рол! не би претходно и писмено углавио не само циљ ортаклука него и све потребне устозе заједничког рада и узајамке сбавезе, без обзира на которн)' исправност свога компањока. Г. Давидовић је ушао у политички ортаклук са једном странком, која не признаје ни основе ове дожазе а чији је воЗја комплотирао противу ове заједнице са свима н>ени.ч рушиоцима, не налазећи за потребно да иретходно углав-1 ма какав спс-разу.ч, да утврди ма какве услове, да предвиди ма какве мере обезбеђења за испуњење обавеза. И да не би дошло до краха. дгтжаве, Министар Војни је имао снаге да својом озбиљно и са пуном свешћу о осЈговорности мотивисаном оставком изазопе крах ортачког предузећа. Шта сад? Одговор није тежак. Пошто овај крах не значи и не смс значити слом полити:<е ствараЈва братских односа Јпзмеђу Срба и Хрвата, која представља општу тежњу, већ само слом једне методе, која је специфична г. Давидовићу, то значи да треба продужити напоре за нормализовање српско-хрватског братства, променивши дссадању методу и пошавши другим здравијим и поузданијим путем. Једини и прави излаз из ситуације је у сгвараљу једне владе, која би била довољно снажна и која ни у колико не би морала зависити од милости, добре воље и изјава Стјепана Радића, која не би морала жмурети при његовој разорној акцији нити аплаудирати н>егозим глупостима. Једино једна тако способна влада била би у стању да нешто озбиљније уради на пољу регулисања односа са браћом Хрватима; само би једка таква влада могла да прави покушаје за споразум са Хрватском Републиканском Сељачком Странком, не излажући никаквој опасности ниједан државни интерес. А што је најбитније, само би таква влада била у стању да убрзо изведе на чистину: да ли X. Р. С. С. мисли да и даље настави са својим разорним радом или је вољна да узме учешћа у изграђивању наше боље и светлије народне будућности. Јер ако је X. Р. С. С. за споразум, онда је за н>у миого згодније да из фазе државног опозиционарства прође кроз парла.чентарно и да своју конструктивну вољу докаже радом а не повременим изнуђеним празним речима. Зар не би то био најбољи пуг за н.ено поступно капуштал>е оних политичких назора, при чијсм постојан»у је искључен сваки компрсмис? И зар иије безу.мље дати некој деструктивној стоанци земаљску власт у стално демантованој иади да ће се поступно прилагодити држави? Невероватни при»овор да је ,труга кам-

јбинација немогућа не би значио ни зише ни мање него да је ова држава не.могућа. Ако се у овој земљи не би могла саставити влада без потпоре па и на супрот Радићеваца, онда је ситуација више него очајна. Јер то не би значило ништа лруго него да су г. Длпидовићези демократи, Словенска Људска Странка, Југословена<а Муслиманска Организација и српски зем .Ђорадници политички и програмски много ближи Хрватској Републиканској Сељачкој Странци кего ли другим сгранкама. И мада би то било са гледишта државне будућности страшно откриће, ипак би било добро да се зна...

®жвпт 12 онтобар 1924 год. ВРСКЕ / Чзвгштај Опсервоторије на Врачару од 11 октобра 1924 год. 7 часова пре подне Беогрзд: Баромет&р 766; температура 13.3, максимуп 16.5: мннцм.тм 13.0; ветар тнпшна 1; обхатног трн четвртене рматнвна Елаасност 99 од сто. Сарајвво: Бар. 760, Теип. 8. Мостар: Бар. 761; Темп 6. Црквемкца: Бар. 765, Темп. 16. Праг: Бар. 760, Темп. 4. Беч: Бар. 760. Темп. 6. Париз: Бар. 763. Тема. 7. Аткна: Бар. 7вб. Темп. 17. Александрнјо: Бор. 762, Темп. 25. Софијз: Бар. 768, Темп. 11. 2 часа по поднв Београд: Барометар 770; температура 170; макспмум 165; Евтар тншннв 1; облачнсот лве четвртнне; релапшна влажпост 73 од сто. Општи преглгд времекз: Стање времсна ннје се зпатпо променнло. Ра<т»? Униберзитета г. Псповић кол Миниотра Прссвете Г. Павле Подавић, рвктор београлскот Универвитета посетио је јуче Минктра Просвете и точ приликом тражио између осталога да се укпне јануарскч нспитии рок ка Униеерзитету, а да остану само рокови у јулу и октобру. Смрквање спсманнна војводн Бабунсиои Удружеље Резервних Официра чини велике припреме за откриваље и освеНеље спомеиика војводи Јовану Бабунско.м, који ке се на најсвечалији начин обаигти 24. о. ,ч. у Велесу, на дан славе оск.чЗоКења града Велеса. 0!криван>у овог споменика присуствоваће поред званнчних предстаакика и мноир.со грађана из целе Ј>-жне Србије. ВТТТТТТТТТ-ТТГТТЧ« I Кахрада БРЕМЕНА од 500 | | динара из 1009. броЈа ол 10. I | октобра исплаћена је г. 1 Џ Шидугиау Пејовићу.ли. I мару, Хецхи Ђерина ул. бр. | 22, Београл. * = Награда БРЕМЕНА од 300 | | динара из 1010. броЈа од. 11. | ^ оКгоЗраЕсплатићесеоном. | | читаопу, који 1е купио и са- | | чумо примерак, у коме је | к на првоЈ сграии у дну | 1 чс.твртога сгупца из« 1 остевљенацедвдепеша I § са васловол: Бешгчие ггпзрукг I Рувдааји "ВРЕЈМЈЕ" сваћога деша даЈе спочптс.о1хима а награду од 500 дкиара

Празилник о концсктрацијк војнкчких грсбља У Министарству Верз приступиће се 01 .их дана израли правилника о коицентраииЈИ и уређењу наших војничких гроб .1 >а, којих има неколико стотина растурених по савезничким и непријатеч,ским земљама. Јек* по изради овог правилника присту пиК 1 се радовима на Јфеђењу гробља. Сталешкв зести Зубни лекари Милица Михајловић и Иванка Иванић-Краков вратиле су се са пута и отпочеле праксу од 9—12 пре и од 3—6 по подне у Крал>а Милана улици <5рој 37. — Др. Д. Албала, лекар за унутрашње болести, вратио се с пута. Прима од 2 до 3, Јевре.мова 37. Телефон 15-60. — Др. Коста Живаковић после дужег специјализираља у Паризу поново орди•нира за венеричне и нервне болести. Врши електро-масажу оболелих мишића и живаца, Краља Милана улица бр. 85. Телефон 2361 и 3297. Читуља Јанко М. Цветковић, овд. рентијер, после дужег боловаља, преминуо је 6. о. м. у с. Лабуништу код Струге и тамо сахраљен. Ову тужну вест јавља сроднициу.а и пријатељима Крста Ђорђевић, прокур. Француско-Српске Баже, са породицом. Помен Даваћмо четдесетодневни помен пок. Кр^тги Св. Христића, виш. жен. контролора у понедељак 13. о<аобра на гробу, 6. парцела у 11 часова.

Бегза Ззгребачиа мајсторије! Београд у Цириху 7.43. Под угЕ^зјхгма нз Загроба, ко)и је прекјч-че жа берзн фпнгнрао лабазогг за робу, а ннје нгшта раоно (није бнло нн једног закључка у Лондону н Желеви!), Пирих је јуче најутра јавпо курс за дзгаар од 7.50. У подпе, код аакл>учка, курс Је ггао па 7.45. Тенденднја Загреба је била да прнмаш! комесара берзе, пнспектора Мннистарства Фпнаненја, да попустн робу по депама, које су онп самп олређивали и одредили ниско. До тога нпје доптло. Према томе, н ако бц се по регистрованпм курсевима понуде и тражње могло за Загреб рећи да је бно јефтнннЈн од Београда, у ства. ри није тапо. Загрсб јо пмао фиктнвно ннже курсеве, по коЈима се није шппта раднло. Јучв је све чвршке Због суботе састанак јуче ниЈе одржан ли у Београду, нз у Загребу. У Београду се раднло прилнчно. Жнво до 10 н по пре подне п то по курсевпма нешто впшнм од согнх претходног дана. После тога наступнла је лабавна тепденппја (нако су курсевн билн нзнад оннх од петка), н купцн су се повуклн, као пгго се то гешава увег. сваке суботе тре подне. Женем јв најпре рађена по 1342 (вурс претходпог дана на берзп 1333). а у 11 пре подне ну}>ена је по 1337.50 Љујорк *је пшао по 70 (дан пре тога по 69.70), затпм" је пао на 69.40, п остао у понуди по тој ценп. Прага јо бнло по 209, доцнпјо по 203 (курс претходног дана 205.25), а допније ја тражен по 207. Лондон је ишао од 312.60 (310.75) на 311.50 роба. Милано тражен по 304, а доцшгје ов појавпла роба по 303.50 (курс претходтт 301.35). Пгриз је пуђен по 365 (претходнн курс 359), БуЕурешт по 38 (38.15), Пешта по 0/)925 (0.09), Б«ч од 0.099 пао на 0.0997 (курс претходиога дана 0.0999). Цирнх дижс, Њујсрк обара! У Цнриху је Београд нотнран овако: 7.60 изјутра, 7.40 у 11 пре подне, 7.45 у закључ-^ ку. У Женеви 7.85. Напротпв, јуче нзјутра дннар је пао у Њујорку од 1.455* на 1.425, док је Женева тамо остала на 19.16. Ова днференпнЈа пзмеђу Цириха н Њујорка у по. гледу нотирања дпнара створила је малу забуну и нмала прнлпчнн удоо за реосрвисаност у пословнма. Паритет Жепеве на 7.50 је 1333.33, а на базп 7.45 тачно 1342.28, док на 7.35 парптет нзносн 1860.60 (Жопева је динар јуче у закључку потпрала по 7.35). Ратпа штета слободно је нуђена по 128.25, а тражена по 127.60. Послова ниЈе бнло.

БЕОГРАД. 11 ОКТОБРА Стрзнв берзе Њујорн (после берзе). — Бвоград 1.421 (1.455); Лондон 449.26 (449.50); Париз 521 (518.50); Жспева 19.18 (19.16); Мплано 436.75 (435); Амстердам 39.13 (39.12); Боч 14121 (1412); Пепгга 13.25 (13.25); Праг 298.25 (298); Брпсел 481 (477); Букурепгг 64.25 (68); ј Цирих СЗакључак). — Београд 7.45 (7.40); Парнз 26.975 (27); Лондон 23.38 (23.425); 1Бујорк 621.50 (521.50); Брпссл 24.90 (25); Мпла. но 22.70 (22.70); АМСТсрдам 203.70 (203.50); Берлнп 124 (124); Беч 7345 (73.50); Праг 15.50 (15.50); Софнја 3 825 (3.80); Пешта 68 (69); Солун 9.125 (9.125); Царпград 2.52,50 (2.82); Букурешт 2.80 (2.80). Женевз, (закључак). — Беш>ад 7.35; Па-ј рнз 27.026; Лондон 23.38; ЊуЈорк 5.2050;' Брпоел 24.00; Мплано 2270: Амстердам 208.05 Берлнн 124; Беч 73.30; Праг 1545 н три четвртпне; Софпја 3475; Пепгга 07 п трп четвр« тпне. Новосвдека продуктка бераа Новн Сад, ц. октобра. — Бачка пшениц| — 370; бапатска пшеннна 352.60; јечам баткл — 350; раус сремска — 250; стари кукуру* — 270; новп кукуруз у клнпу — 120; сушг.ј пи сремскн кукуруз — 225; брашно 00 —' 550; брашпо Л5 о — 545; брашно Ј4 5 - 445; брашно № 6 — 390; мекнње — 180: кудељн« соме 1500. — Укупап промет 40 вагона. Т<и. денпнја непромењена. (Време).

слорт

ЈУЧЕРАШЊА УТАКМИЦА Б. С. К. — X. А. Ш. Н. 2:1 (2:0). Јуче на нгролиппу Б. С. К. одрзкана Јвј прпјатељска фхтбалска утакмнца нзмеђу бнв-' шнх нрваи Бограда и Загреба. X. А. Ш. К. пзлазн са својим полмлађеним тимом, алп без Вннека, Плацорнјапа н Цнк. дрпћа. X. А. Ш. К. нам Је показао лепу фер и отворену нгру. За похвалу Јо пожртвованоот целог тнма. У голу Фридрнх јв покааао одличну одбрану. Вецеров пгут, који је одбранно друго половпне, мајсторско Је дело; те је н од публпке оправдано три пута поздрављеп. Једпно може му се пребацнтн пггетно истрчаваае на гола. У бековнма Вр. банчић је одокакао мирном н снгЈ т рном игром. Млади Кунст на беку погпуно је задовозно Халф-линија је била добра. Крнлнн халфовп Марјанозић н Крнж су надансилп пентархалфа Најмана. Навалнн квпнтет втрао јв овако састављен: Кан, Зднаја, Грдепнћ.Цремл н Вирт. Од крпла Кан је бпо бол>н. Унутрашњн трно лопо је комбпнпрао, али због пожрт. воаане нгре одбране Б. С. К. није могао постпћн већег успеха. Младл Премл лепо се снашао у тггму п он ће бнтн достојан замениг. X. А. Ш. К.-овом »тапку« —Вггаеку. Б. С. К. дао Је Једпу од својих бољнх игара, н ако опет ннје изашао комплетан. Лакн у голу ннје био много запослен, гол којн је примио његова Је Ернвнца. У бековима Марковнћ је надвнсно Поповнћа. Халф-лннија Б. С. К. пграла је преко сваког очекнвања. Ма-> рннковпћ у цектар халфу показао је већ ле- 1 пу форму. Његова гпра је врло корисна, олбрану помапе довољно, док нчвали даЈе одличне н употребљнве лонте. Певачевнћ на десном халфу нншта пн.'е пзостао иза одлнчног Марппковнћа. ДамЈаповпћ со знатно поправно, те се падамо да ћемо га видетп ус-. коро у његовој старој форми. Навална ;ганнЈа: Васнљевпћ, Вецер, Којић, АЈдуковић н Жнвковпћ, пграла је врло лепо н промппгљепо. Десна страна је бпла болл. Вепер. којн је јуче одличпо пуцао, ппје имао среће. У гтрвој половпнн пгра Је отворенд н Т5. С. К. успе да да два гола н то: Ваон.т>евић даЈе првн гол нз једни соло агагије, други гол даЈе Којнћ после једпе лепо пзведенс кочбннацпје Васпљсвлћ-КоЈнћ. Нскунко снгЈрппх снтуацнја осг » у г'е1Ккоркшћене од "ч^ића н Вецера. У другој половпнн нгра Је и да-гв отворена н птра се већнном у оредин и. Је« дан јак гпут Зннаје са 25 метара Лакп пуптта у гол. Пред краЈ нгро X. А. Ш. К. нма нешто више од пгре, алн не успвва да игру нзЈедначи. Суднја г. Јочспћ, ос.пм неколпко грешакЈ судио је добро. ДАНАШЊА УТАНМИЦА Данас ће св одрагатн на пгралншту Б. С К. реванш утакмнца нзмеђу Б. С. К. н X. А. Ш. К-а. Ннтересовање за ову утакмиц.у је врло велико. Почетак у 3 п по часа.

ПРАВИ КИНЕСКИ Руског сортирања № 16, 20. 24 М Специалне врсте ф Уа за Љ убител>е № 30, 32 (са цветом), 35 и 50

чл ј

ПОДЛИС1АК „ВРЕМЕНА" 12-Х - 7

МИРИС ГОСПОЂЕ У ДРНИНИ од ГАСТОНА АЕРУ-А II ГДЕ ЈЕ РЕЧ О ПРОМЕг Љ !ВОМ РАСПОЛОЖЕЊУ ЖОЗЕФА 1'УЛТАБИЈА Не треба никога плашити. И кад будете с нама, можете тражити осуство, само дођите! Телеграфишите ми «пострестант» у Мантону. Брзо, брзо, чекам вас. Ваш очајни Дарзак». Ш МИРИС — Ех, узвикнух скочивши при том са постеље, то ме ни мало не изненађује! — Зар никад нисте поверовали у његову смрт? упита ме Рултабиј тако усплахирено, да то никако не могадох разумети и покрај свег ужаса, којим нам се појављиваше ноза ситуација у изгледу, претпоставлајући при том, да смо требали да буквално схватимо значај речи у г. Дарзаковом телеграму. — Не баш тако много; одговорих му. Њему је толико било потребно да важи за покојнога, да је тога ради морао жртвовати неколико докумената о својој идентичности, за време катастрофе Дордоње. Али, шта вам је, драги мој?... Изгледа ми, да вам је неисказано тешко? Да нисте болесии?.. Рултабиј се стропошта на једну столицу. Скоро дрхћућим гласом признаде

ми, да ни он није стварно веровао у његову смрт, али да је се показивао као да верује само зато, да би се већ једаред обавило њихово венчање. Он никако није могао да разуме зашто је Ларсан допустио да се изврши то венчање Матилде Станџерсонове са г. Дарзаком, ако је у истини још жив. Ларсан је требао само да се појави, па да спречи тај брак, и ма како да би био изложен опасности због своје појаве, он се ипак не би ни тренутка устезао да то изврши, јер су му била добро позната побожна убеђења кћери професора Станџерсона, те је могао знати, да се она никад не би венчала за другог човека, док јој је први муж у животу, па ма од њега била и законски разведена! Узалудно су је уверавали о ништавности првога брака с погледом на француске заКоне, она је стално остајала при томе, да ју је свештеник у име цркве за свагда учинио женом једнога бедника! Обрисав знојаво чело марамом Рултабиј додаде. — Авај! сећате ли се, пријатељу... У Ларсановим очима «парохијска кућица није ништа изгубила од своје дражи, ни башта од свога сјаја!« Ухватих Рултабија за руку: она је горела. Имао је грозницу. Хтедох да га тешим, али он ни да ме чује. — И ето га сад, где долази после венчања; само на неколико часоза после њене удаје! узвикну јадни младић. Дакле, чекао је да се она уда, па да се одмах после удаје појави! Јер за мене, па зар

не и за вас, Сенклер? телеграм г. Дарзака не би ништа значио, ако не каже :а је други васкрснуо. — Наравно!... али, г. Дарзак се могао гтреварити!... — Ох! што се тога тиче, г. Дарзак није дете, које се плаши... Па ипак, треба се надати, зар не, Сенклер? да је се преварио!... Не, не! то није могуће, то би било ужасно!... сувише страшно.. пријатељу! прнјатељу!... Ох, Сенклер, то би било сувише језовито!... Чак ни за вре.ме догађаја у Гландиеру, не видех Рултабија никада тако узбуђеног. Сад устаде... Шеташе по соби, премештајући ствари по соби, без икаквОЈ разлога, затим погледа, па опет хукну; «Сувише језовито!.. Сувише језовито!* Приметих му, да нема ни мало смисла, да се толико узбуђује због једне депеи:е, која још ништа не доказује, и која је могла проистећи из какве заблуде. А затим додадох да баш, сад морамо бити потпуно прибрани, пошто не знамо, какви на( ужаси, тек сад очекују, од једног такво! неваљалца. — Не може се извинити!.. Зби*а Сенклер... не може се извинити!. — Али, за бога!... Ви ме плашите!.. Шта је дакле у ствари? — Дознаћете.. Положај је страховит Зашто ли није мртав? — Али, па ко вам пре свега рече, 1» он у истини није мртав. (Наставиће се)