Време, 19. 10. 1924., стр. 2
Стоака 2
Недеља, 19. октобра 192'
Каргено Пз?срн'лте: 1», »Мгшпарато жпоз 1:упл.а>; 20. «0т»пт Сгбпаспггл'. К сеи УнквгЈпатЕт: (сооа пр. 5) 16, Протбјњз г. Грпгорпја Петросз. Теаа: <Сократ н из>. 2тари Унтерзнтет: ?. Скушптт Апазсчсеот Пекмпог Друштта <06плпћ». Друга Ку1И ;:з Гиккагкјг: 15, Прослава чотвсрогозпшњЕпе Прве Гуспо-Српспе Г иу пазпјо у Боогразу. Чстзрта Н)-шка Гкмказија: 9, Гозшпља скупштппа фопда еароиапшпх учошша Чотврто Л јтппо Гпаназвје. Сглз сХ. 3. Н. Љ .ј : (Позорашпа 2) 17 п по, Пргзава&е г-ђе Спторс. Тига: »Спротп 6огаташ>. Саг.а Црвгног Крста: (Спмппа 21) 10, Ван' редап спуп Матерпнског УдрЈТкенл. Салз Веаградаг Ог.штнке: 8, Копгрес кпI рајпнја. Нсзи Социјалнсткчга Д:м: (г .од Звездаре) Г 15, М етипг кпрајџпја. 'Уокеј Кпуб: 16 н по, Чајапка. Иђ^злиште Јупхлааије: 15, Првепстпепа утаглпца ЈугосЈавпја —Јаарап (с пред, нгрои). Играглшгге Српског Мача: 14 п по, Акробатх ске вештнпе. Пгрисии сСтудно» небгрних игара Пстра Р. Огојића, пааата «Пвпћ>: (Дечапска 23) 16, Оапсјп?; 20 и по, 8о1гее Укетничкм Инстатут иодерпо п класпчне нгре Браћа Розепберг п Лалберт: (Скопг.апп:а 24) 17—20. Матппо. Основна Школа код Саборне Цр«е: Излогба слпка г. Бор. Стеваповвћа. Палас Хател: 23, Варпетскп октобарскп програл. Чнтаон"па Аеро-Клуба: (Мнлоша Великог 17), Отворена је сваког дана од 15 до 20 Чктаснкца С. Т. М.: (Зелени Венап 17) 0творена је раипи дапо* од 15—18 а неЛе^он 01 9—12 часова. Паркз: 15, «Трп мускетара>. Ког.арац: 14, »Хп.газу п једна ноћ>. Витас::оп: 14, «Небодер"> н «Јунак спежнпх пол,а>. Лу:хср: 15, »Њујоршко л>убп.чче>. Касина: 15: «Ко1нбрн». Коломун: 15 <Брадллпм>. Ургнија: 15, «Прозавп младнћ». Опера: 15. «Тарзапов спп>. Декурие апотеке: др. Паппћ, Краља Петра 77; Внкторовпћ, Теоазнје 28; Јанковпћ, утао Сарајевске н Немањпне улнце; Нпколнћ. Бнтол,ска 2; др. Ђаја, Шумагојсна 27.
НЕДЕЉА. 19 ОКТОБРА 1924 ГОД.
Где ће нас епгоддз одвгсти Не прође ни један дан, а да се не отвори по који нагодни поступак. Више иије ретко да се у Београду и по ДЕе кагоде дневно пријављују или одлажу. У други« крајевима није ништа бо .ђе. Шта м*ше. изгледа да тамо ова појава хвата још шире размере. То *.е може нај^кше видети по лисго^^ма, који су огворили и отваоају спец;|,алнг руСрике. / коЈПма бележе отварал >а нагодног поступка, одређивање рочишта и примања нагодне понуде. Као рел<о која установа ове зрсте, нагода Је добила изванредан публицитег. У колико се више нападала, што се зише критиковала, она је постајала све познатија У своје време, када смо подигли глас на овом месту против ове штетне >станове, у Београду се она тек почела ла одомаћује. Случајезе сте онда могли избројати на прсте. Из унутраш:вости стизале су тада вести о отварању стецишнога поступка. Провинција није знала за кагоду! Била је н неповерљиз.1, кг.о ув?к према свим новинама. Кампал>а против »тгоде заинтересовала је нашу ггов2:нцију. И она се почиње све виле да кори сти. Ономад је, у један дан, Скопл.е тражило три нагоде. Појаве су сад чесге и нису ограничене на места. Куда све то води? Кредит иашег посчовног света на страни убија ,е. У Чехословачкој ша.Ђу се нарочити зваиични расписи привредним орган.сацијама. Упозоравају се на несигурност, која је створена код нас услед честих отварања нагодног поступка, који се скоро увек свршавају прихваћа !Бем лужникоие понуле од стране поверилаца. Не говори се тако о приликама код нас само у Чехословачкој, која и сама има сличну установу, али која се другаче примењује и која не хвата опасне рдзмсрс ка) код нас И У Аустрији се скреће (!ажња свегу који ради послове с нама да пои!!лз.ј на ову ")пасност, пошто је у стучлЈу Балканске Јаике претрпе.-и штету филпјала једне »ондонске банке, а у случају Београдске У "едшвене Банке филијала лруге лоидонске г5анке. У овим околностича није ни чуч .о што се баш наш пословнл свет ангажује преко својих организздија да се сво зло, које прети да присатни кредиг на страни сведе на^нулу, што пр^ укине или :а му се нађе лека. Већ сам фгкат обуставл>ања плаћчна кочи трговину, унсси застој у посиове,
ктвл-ује новац и ствпра немзпеспостI 'соћи поремећаје у ток пх-РТјД. О.С и мкоге др>те последиие учестачич случајеза кагоде, не може никако 5 иги у пр^пог јавном интересу и нашем ркочомском разпитку. Наш стештшчи чосгуплк, пренет код нас из Шпаније, одзвчо рсуђен и капуштен или бар измењен у свима другим зем.т>ама, рђав је, гломазан, тежак, скуп, убија дужнике, а нм ита не докоси повериоцима. Траје годииама, може да се отегне и до гваг.есет година, али њему дужници не прибегавају тако лако, зато што стечај повлачи губл>еч е ча-. ти и остав.та на дужнику жиг, који је тешко избрисати. Од њега бе^и и посг;»лац и поред свих протеста с 0Ее стрзне једна за другом нагоде се прихватају. 1<иче се на адвокате, којима се каже х.-а теже стецишту јер је дуже и јер могу рећу награду за себе да извуку, али ипак <е гласа за кагоду, пошто увек претежу необез^еђени над обезбеђеним. При том се заборавља на факат да адвокатске нафаде, на пример, код Балканске и Б '0градске Уједињене Банке иду у милионе и да су се адвокати једнако побринули па себе и код нагода. Развија се посао кагода и заслуга за ово припада најв^Ким делом самим повериоцима, који се против нагоде, али ипак за њу глаеају, бежећи од стецишта, које је за њих, код данашњег нашег немодерког, заста 5е.'|Ог и шпанског стеиишног пост> г пка, најгоое решење. Од два зла бира се оно мање, и нагоде цветају! Код тако скандалозно рђаво заштиИених поверилаца — наш стецишни поступак кажњава и то строго дужника, ати од тога никакве користи нема поверилац — код нас се дошло за два^есет четири сата на идеју да се банска хрвагска нарелдба о ванстечајној прикудној нагспи протури кроз буџетске дванаестине за јануар и фебруар 1922 године. И она <е проширена на целу земљу. Начин на који је ово проширено сасвим оправдаио изазива сумњу у мотиве оних, који су га протурили кроз дванаестине. Можда је то учињено рада неколицине људи, чојима је требало нагода и које је тоебало спасавати. Код нас ништа није искљу чено и могуће су и овакве ствари. Како се могло мислити на дужнике, када су иктереси поверилаца тако слабо били ?аштићени? По којој се то логици још увек ове ствари регулишу с обзиром на дужнике? Раније и данас стецишним поступком дужник се кажњава врло строго, а нагодом се опет он заштићава. О повзриоцима се не мисли. Њихови су чнтореси данас релативно боље заштаћечи нагодом, али они не могу да бирају изме ђу стечаја и нагоде, зато што им стечзј че даје ништа, а нагода бар изгледе да нешто извуку. Перспективе за повериоце пред учесталим по.јавама нагоде све су горе. Може ли то бити у јавном интересу, у интересу заједнице, да у повериоце уђе страх аа ће изгубити поверене капитале и новац, а не само да ће изгубити интерес и да ће им се одложити исплата потраживања? Може ли се допустити, у време у коме смо, кад немамо довољно сапи тала, кад се код нас спас очекује само од странога капитала и од домаће штедње, да се шири овај страх међу повериоцима и да установа принудне нагоде убија опстанак и развитак поверилачких односа, без којих не можемо ни јелаи педаљ крочити у напред? Не одричемо да има дужника, које треба помоћи. Не споримо да дужник у извесним моментима заслужује иззесне обзире. Али код нас разлике између заслужних и незаслужних дужника пема! Она не постоји. Све нагоде се из р?да одобравају. Судије наше, претрпане и унгзађене у сваком смислу глупом и коутом администрацијом, и не стигну, баш и кад би хтели да сами погледају у ове случајеве и да их испитају онјко, 1 'ако то слово и дух нагоде тражи. Копико се много фиктивних стварн дешава! Мллолетна деца се тако често П0лаз>ју I аз повериоци, рођаци дужника ствара;у често већину за изгласавање понуде, нема никаква реда, ни контроле у пог;к»лу уверења и докумената о потраживан V иоверилаца! Отворено стоји и зјапи огромно поље за безброј злоупотреба. А лред формализмом судија и судова зло^потребе не расту. Оне се роје! Кахо би и могло бити другаче кад се »прописним увеј>ењима« могу код наших судова с успехом доказивати најнемогућније ствари и кат се кривци осуђују и отпушглју против судијскога уверења!
2 часз по подмв Беогрвд.; Багомета!' 7С9; тсипервттра 12.8; мапсвиЈм 14.2; ) тпр оеиерозапдд 4; оЛ. лачаост >дта чеч ;тиЕа; рслативла влажпост 92 од сто. Опи:тн прсглед сре сна: Сташе времепа сл ппјо гнатно ирои". -ло. Сгстан; п Арх»:јерејског Сабсра Архијерејски Си1ор одржаће свој састанлк 16. новемС. а. Сабор поред осталог има да реши и питање дефинитивног примања грегори. шског календара, пошто га је Грчка усвојила пре два дана, л Румуннја је.Јо ууинила још много раиије. Заион о пошти, телеграфу и телефону У Министарству Пошта и Телеграфа израђен је пројекат закона о пошти, телеграфу и телефону који ће важити за целу Краљевину. Овај ће закон увести једнообразност и омогућити правилније отправл>ање поштанског саобраћаја у земљи. Закон ће бити. поднет Скупштини још ове сесије. Нова згралз Микистарстава Пољопривргдз и Вода и Шума и Руда За подизање нове монументалне зфаде, у којој " ће бити смештена Министарства Пољопривреде и Вода и Шума и Рудника, одобрен је кредит од 58,370.329 динара. Како су планови већ израђени, то ће се радовима приступити почетком идуће године. Наша војничха гробља у Тунису и Алжиру У Београд се вратио чувар наших војничких гробља у Тунису и Алжиру и поднео Министарству Вера извештај о стању наших гробља у тим крајевима. Према овом извештају, тамошња наша војничка фобља, у којима има око 3000 фобова налазе се у врло рђавом стању. Енскурзија ђгка Тргоаачкв Ш јголз Данас су направили излет у Панчево 60 ученика првог разреда Трговачке Шко ле проф. Тодоровића и СтоЈ*ановића, са директором г. Бран. Б. Тодоровићем и 3 наставника; циљ је екскурзије да се разгледа тамош!ва фабрика свиле, ткачка радионица и Вајфертова пивара. Уређење Метесролошкв ОпсорааториЈ*е Министарство Пољопрнвреде и Вода одобрило је Метеоролошкој Опсерваторији у Београду 27.000 динара, ради организације метеоролошке мреже и службе у целој земљи. Подизање железниедог моста иод Новзг СадаЗа хитно довршење великог железничког моста преко Дунава код Новог Сада, одобрен је накнадан кредит од 8,000.000 динара. | Награла БРЕМЕПА ол 500 | * линара из 1017. броЈа од 18. 1 1 оЕстобраиспл.атићесеоном 1 Р читаоцу, који је купио и са* | | чувао притлерак, у коме )е з с ел четвртоЈ страии при з | дну иетога ступца из« Ј * остав7Е»ена цела депеша * || са насловои: Убвпа Ерц1ег,гера | % ухзпшеа I 1 . 1 "ВРЕОТЕ" сваћога дана | 4 даЈе спојим читаогтима | награду од ЗОО дннара 1 ♦
46. нласа м|1иц1фа Нвзнаиом Јунаку 46. класа официра, која је завршила Зојну Лкадемију пред сам светски рат, отићи ћо данас пре подне на Авалу да положи венац на фоб Незнаног Јунака. Полравка шслезничког возног парка За сутра је сазвана у Министарсгву Саобраћаја конференција директора обласних дирекција и начелника машинских одељења. на којој ће се решавати о хитној оправци свих покварених вагона и локомотива.
Екоможчм ји мвот ПРОМЕТ СУШАКА У СЕПТЕМ5РУ Промет сушечкв луке у септембру 1924 пј. нво је 11.009 ТОИ1, 12.802 ХОКТОЛНГДОл Н 10ЧЧ.Н кубннх мпарм. Увс.п јо бно 4.721 тоиу и :2 .ч«? хсктолнтара н то цеиспт 012 топа, внио 12 .802 хектолнтара н т. д П збоз јв лостпгсо г.-^з топа и 10 043 куб. м. Од тогг желечнпчки тм.нп 1 вн 6.502 тоне, л|1Во за грађу и.о46 к>•» м. По овнм 8ваинчинм подацнма прнстапншпе управе у Сушаку, дпевпн промет бп«> Је 67 аггона просечно Ако се урачупају н бродовн са рсдовшц лнннја просечпи диевпи промет пзпоо је «36 вагова Прсиа равнјнм мсс.-цнма^Ј овоЈ годнни промет Је у септсмбру био наЈвећн. Преко Сушака ћв лоћи око 200 вагопа, ко?в Јв Немачка лнферовлла иагаоЈ влади па име репарација. Мппистар Саобраћаја одредно ]е предит од 12 мнлиона аа попрпвку лукв па Сушаку, 4 за у|>еђеп>е и поднпаљв желеаничке постаје п 2 иилнопн за уређеше путева који водв ка прнстанншту. ЗА ЈУЖНУ СРБИЈУ Уз помоћ КЈ^љепога <Т>о'пла га Удружења Српских Екоиома отпутовали су г. г. Милаи Доиовић и Јћубисав Петковић, агрономгки иписен.ери. у ТаЛаиовпе код Куманова да тамо одрже Један петпаестоапрвни пол>опрнвредпи течај. Г»спм популарпог предпвања пз областн пол>опрнвреде # приредиће св н демопстрациЈв. На т^чај Јв упи :ано око 60 младнћа из жеглиго^-кгг среаа. Поучаваће св у руковању гвозд-!ппм плутом. у спрвмав.т семе. на аа сетву, т •ађеп.у багревова п у употреЛн стајског ћУбрета. Овај течај само јв почетап а ускоро ћв доћв в новп, за сада само у Јужној Србнјн. КЛИРИНГ ЗА ЕФЕКТЕ У ЗАГРЕ5У Управа Загребачке Бе!*в одлтчилч }в на Једпој од сво ; нх последљих седпнца да св од 1 јануара 1025 уведе клнрипг зч вфекте. Иавеспи члапони тражилн с.у п за д^внзе, али јв прерладало мншљв&в да бн требало на то слчекати, док се внлп како ће клпрнпг вл ефекте Фупкциописатн. Како јв Јстановљава* н.у клнрнтп-а до сала сметао факат ла су загребачкв банг.е вмобилпсанв. и пошто дапао опг пнсу нн мало ликвидније, тегако је ве. роватн да ће се обрачун вргантн свакодпевно нгплатом разлчпе у гстовлч пп пословнма коа св у току даг .а бу ду освеилр.
I БЗ
Огроман девнзни промет. Динар опет на 7 45 Тбрмнни се мкого трзк;е. Јуче. као ■ увек суботом. вчн берзв су св по'лвнле велнке колнчппе робе. Олмах ујутро попуда Је била ?ака п овле и у Зогребу н то нспод пирпгаког паритета, па бази 7 60, док > Цирих јучр нзјутра питнроо 7.3><5. Промет 'е «*ве до поане бпо тако Јак ла се скоро не памтп пко жнр лпп. Према н.з'»»па јелпога бапкара, кош има приличан удео у девизпнм пословина и овде н \ Загребу. промет ; уче вап Герзе н-пео је толнко. копко укутптн деввзпи промет преко пелв пелсље га беран т РвЈр -алу. Значн ла је Јуче «ГЈБгчено блилу 10") »и.чЈ.спа динара д-впп. |ЧЈр јр !у^р V ПС/Ј11С по овим кур^вн »•а- Жепева Ј!««ндон ,414 ап. Њус! к '.о к Г'-ппи : »- вд.чо. Милачо јпб Праг 20« 60 и 206, Париз з«б.. Б рч 0.099, Рукурешт Т7.76. Од ■^•Ј.мнна гакл.гчивлн 1е Мнлачо ла ао по. в*мЛар по 310. Њујорк ла 15 попембар по 70, Лоплона за ултпмо октобар бпло |е по 315. Праг ва апрнл тражен Је по 215 л било *е робе по 217.50: Жрнепа за !5 повембар нуђепа јв по 1350. Јача је бпла тражља код термппа пего лп опа аа промпт роЛу. Сипоћ јв робе V свому бнло, алп се мап>е радило. Куппн су побеглн, очекујућн нопп пад девпаа у попсдел.ак Чнм се јуче поЈчвчо купап. тегако п^штпп. Липитирлла св роба ол понг^ача па све Јефтиипјн к^рс. Београд V Пириху скпкао је јуче, а повод аа то је бпло оппкво впгпко такгнпап.е лпппра од страпе Београла п ЗагреЛа Бпо }в 7..Ј86 У 5 .*тро, 7 40 у п пре полне.ч 7 45 7 закл>учку Остал« девнзе ст V ппчт према птв фраику. Тако јв пао V Цнриху ЊуЈорк в Лонлон. На рнз с* п ^зпвтпо тпвргтно. Л руг* л^вппе отг«1в
су м»пе впга« пе. пстом течаЈу, оснм Букуре ш:а који 1«> п гчио Лондон Јв потарао у 9.50 изјутра 318 д«. нара ва 1 фунту, а у п пре подае 315. Беч тражн динаро По.^ептнвпваље робе дошло је нз Бвча, вој! Јо псћ рано јуче нзЈугра тражпо и плаћао дв. царв по 7.50 шв. <Ј'|>. за 100. док су у то ор» мо овдв бсрзнјацци радилн ва бдзц 7.46 (а Нирих нотнрао 7,386). Беч тражв диваро аа плаћаље жнга. На другом ме:ту у обом броЈу допо:виг мзЈову г. д-р ЈЈрчг. НовековвНа, главиог л*. рскторк Наролн* Баик! •• овом иоиовиом ав. ља!м дипа»)а Цирих, 18 октобра, (закл.учак). — Беогрпд 7.45 (курс 17 окт. 7.376); Париа 27 26 (27 215); Лопдон 23.39 (23.40); Њујорк 621 (621 50); Бриссл 25/10 (26 .10); Мплапо 22 725 (22.76); Лмстердам 203.50 (203.75); Беч 7 3 50 ( 73.50); Берлнв 123 и трн четвртнпв (124); Сориј| 3.76 13 785); Праг 15.50 (15.60); Пешта вз (С5). Солуп 9.05 (9 !25); Цариград 2.77 (2.77); В јкурешт 2.5750 (2.66). Њујорн, 19 октобра, (после берзе). — Бвоград 1.425 (141); Лопдон 449 (449); Параа 522.60 (523); Женсва ' 19.20 (19.20); Мвланв 430 Г>0 (437): Праг 298.50 (298); Беч 1412 (1412) Амстсрдам 39.10 (39.09); Букурешт 65 (54.ао); Берлип 23.80 (23 80); Пешта 13 и по (13); Брисел 451.25 (431). Когосагсха пзодуктна Сеџза Новн Сад. 18 октобра. — Ствра пшсппца бачка 37о; сремска пшеница 302.50; кукуру» старн бачкн 275. кукуруа новн у клппу 140 сремскв сушенн кукуруа 24о; зоб 2бо; мекнм 195; брашпо 0, 540; брашпо Ј 1 « 7, 380. Тендеииија приличио чврста. Укупаа про мет 110 вагона. (Времв).
ДАНАШЊЕ УТАКМИЦЕ Данашп.н дап посвећвн 'а искл>учвво пр> венственпм утакмнцама. На иг|ллишту Б. С. К. пгра у 9 часова Графичар протнв Б. У. С. К. Послв поднв у 4 часа нгра Српскн Мач против Р јског 0. 1С. На агралнгагу С. К. Југославијв нгра у » часова Гадпнчкн С. К. протнв Душапопца. Послв подлв у 3 чагд жгра Јадрал протнв С К Југославијв. Ово Је уЈедно н пајнптересавтни а утакммца данашњег дана. Састајв с« кајмлаћн прворазреднн бсоградскп кл\б про. тпв првага лржавв. 4>;псрит Јв 0. К. ЈЈГоада* внја и питап>е Је само голднфврвнцнје. Ал« падамо се да ће Јадраж впак дати чврст отпор - ХАЗЕНД ПРВЕНСТВЕНЕ УТАКМИЦЕ Дашг почин.у лпкмиае т " аенн Коцка -в олредила овај распоред; На пгралигату Б. С. К. У И чаоова "раћ( Б. С. К. против Внтеза на Земуна На игралншту С. К. Југослав^е пгра 0. К Сог.о ппотив С. К Југославпје. Почегак а ок утасмвцв * Р чпгоеа УТАКМИЦА У САРАЈЕ9У Сарајево. 18 о!ггобра - Данашља првеа стк-па утакмнца взмеђу Спави|в и Жвпини чзрз, завршила се са реа^лтатом 4.1 вију. (Време). ШАХ ПРОБЛЕМ 48. А. Барановски из Варшаве Нпна
1 Ш-Ш 33 ш ш
ш т
■т шш ј ^ ш :т Ш
Ш I № ВЗЈ
'Ш Еа Ш б? Р!
ш ш ШЂ
Љ ШЗЛ
Бе.ш Мат у два потсза. О Лзсксровом турнеју по пашоЈ Краљевинв иисмо могли због болести наставнти донашана извсштаја. То ћемо урадити у току овс псдсл>е Ј. М. ОвадиЈг
БИОСКиЛ «ПАРИЗ» П1>иказујв 01 дапаг «ТРИ МУСНЕТАРАз, парапја гласоввтог Дпиаовог роиапа у 5 ослмшх чппопа. У главпој улозн омпл.епи светска коиппг На.чс Шшкер.
ЦЏЖ\
! ЈУГ м
19 октобар 1924 год. В Р Е М Е Иззсштај Опсерваторије на Врзчару од 13 октобра 1924 год. 7 часова пре подие Бесград: Барометар 770; температ>'ра в.з ма!химум 16.0: мнвимум 4.С; ве*ар тншиот облачвост једна четвртнла; р'*латиииа влаж ност 69 од сто. Крагу^вац: Гар. 7С9: Темп. в. Сарзјсзо: Бар. 771: Темп. з. Мостгр - Бар. 7сч: Теип Ц. Загрсб: Бар. 770; Т^мп. 7. ЉуСљана: Гар. 771: Темп. 4. Пргг: Пар. 771: Т^мп в. ПзШта: Бар 771: Тпмп. 6. Варшгва Бар. 771: Темн 3. лондон- Гар. 7г.р; Т*мп 9. Пкксн: Рор. 770: Темп. 4 Атииа: Р рјјг 7Г.~: Темп. ш. Александрија: Бар. 703: Т*чп 18.
ПОДЈ1ИС1АК .ВРВМЕНА' 19-Х -14
МИРИСГОСПОЂЕ У ЦРНИИИ од ГЛСТОНА АЕРУ-А IV НА ПУТУ Изгледаше да је врло охол због т <па што је ловац поморанџи, јер ми затражи који новчић, као што то раде мали лупежи на пристаништима Опет почех да му говорим, али је он сад ћутао, јер је пажљиво посматрао вогу. Стајали смо између ташсоструког Фидес-а, који Је допловиа из Кастеламаре и пргд.1>е катарке једне лађе с троструком катарком, што је допловила из Ђенове. Мало даље биле су- две мале лађице, што Ј>трос доплсвише са Балеарских острва, и што према нама бгху окренуле своје (-окове, те лепо вииех, да су ти бокови били препуни поморанџи, јер су отуда паделе у море на све стране. Лака морс: а с:р./јз носила их је према иама у малим таллсима. Мој ловц скочи у јелан чамдц, потрча на предЈђИ крај, па насружан ^вој» 1 штапом, укрсшеним малом кукицом на врху, чекаше. Затим поче ловити Кукица са његовог штапа иривуче му једну поморапџу, две, три, четири. Све оне ишчезоше у платненој торби — затим улови и пету, па онда искјчи нт кеј, ма расече поморанџу, ол.ушти је, и онла 1е на њеним корама иринесе своме носипу,
омириса кору а затим халапљиво поједе поморанџу. — Пријатно! рекох му. — Господине, одговори ми саз ума?ан руменкастим соком, ја волим само во1 е — То добро чини, приметих му, али кад нема поморанџи? — Радим на угљену. — И његова мала ручица изгуби се у торби из кОЈе изађе са великим парчетом Кумура. Сок од поморанџе беше покапао по пешу његовог дроњавог жакета. 'I ај дроњави пеш имао је и један џеп, из кога малишан извади нсшто ни мало налик на џепну мараму, па врло брижл.иво изУ>и са свој дроњак. Затим некако охоло, о пет остави своју мараму у џеп — Шта је твој отац? упитах га. — Сиромашак. — Знам, али шта ради? Мали лоиац поморанџи слеже раменима. — Чим је сирома, значи да ништа не рзди. Изгледа ми, да му се ни мало не допада моје запиткивање о његовој родбини. Мали пође дуж кеја, а ја за њим; «ако стигусмо до »стражаре«, ма.тог квадратног простора на мору, на коме се чу«а'у мале јахтице оз излете, мали бродиКи од смолом премазане маховине и мале шђице са најтуксузнијим намештајем и спољним изгледом Дс .со нх посматраше! познава. п шким погледом и најжив.пе сеј падоваи> тој својој инспекцији. У гом ».е!
приближи вр.то леп'чунић, са једннм је диним једрилом, које је било чисто и бе ло као снег. — Да лепог једрила! примети дечко. Док је ово говорио он несмотрено угази у једну бару заједно са жакетом, ко* ји га се несумњиво више свега тииао, а који се сад сав укаља. Какав ужас! Мали поче плакати због тога. Брзо и.звчди своју мараму и дуго брисаЈие свој јадни жакет, а затим ме молеКиво погледа, и упита: — Господине! да нисам каљав позади?. Успокојих га часном речи да инје. Берујући ми, он тада још једном остави мараму у џеп. На неколико корачаја одатле, а тротоару што иде поред кућа обоје .^Ј жуто, ирвено или плаво, куКа на чи^ се прозорима суши разнобојно рубље, налазило се при крдју неколико сто>4> ва прод .1ваца шкољки. На сваком асталчиКу биле су изложеие шкОљке по је„ан нож за њихово отваар.1>е и но једна флашица сирћета. Кад стигосмо до Л1х столова, и како су шкољке биле свеже и мамиле чове:<> воду на устима, ја рекох малом ловцу поморанџи: — Кад не би јео само воКе, ја бих те понудио једним туцетом лепих ....чољки, Његове црне очи сијале су пожудпо* те олмах обојица одосмо за с10 и ло «е смо јести шкољке. Продавачица нам и) отвараше и разним по.хвалама отвараии (Настаоан на пеРГО/ спран'0
шшш
-
А.