Време, 28. 10. 1924., стр. 1
^ТОРАК, 28. ОКТОБРА 1924.
• ДИРЕКТОР КОСТА М. Ј1УКОВИЋ етет и _ А ет® ?| Л Л Е Е Ф Ф О 0 н Н АД Р Д Д И А НК^а Е Ц Б „^ ТЕЛЕГРАФСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ
орштазииа пчпвоиа » гвтамш "I
БЕОГРАД <• ГОДИНА IV. » БРОЈ 102"<
ПОЈЕДИНИ БРОЈ 1.— ДИНАЈ> ИНОСТРАНСТБО 2-—ДИНАРА ПРЕТПЛАТА: НАША ЗЕМЉА 3 МЕСЕЦА 90 ДИНАРА ИНОСТРАНСТВО 3 МЕСЕЦА 180 ДИНАРА ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО УТВРБЕНО; ТАРЦ^И УЛАЗ СА ТЕРАЗИЈА КРАЉА МПЛАНл' 50
ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК
Е З ШЕФ ИД ГРУПЛ ВОВЕ Е0ШБН НДЦИ1Е ЗН ИЗЈШ З ИЗ КРМЗЕ ЕРНЉ 10Ш УЕЕ8 ИР ИОГЕМЛ ТЕРЕЗ ЗН КОВЦЕВТРЛЦИЈУ одеоси бзмеђу ужег бшл и рлдићл не рлзјншњлвлју се
У разеоју кризс није се ни јучс учииио никакав значајан корак напред. Про дужен је лагано и опрезно рад на концентрационој влади, и то, овога пута, на бази повлачења у позадину свнх шефова и истш<нутих првака клубова. Мисли се да Не се на тај начин лакше доНи до споразума, јер се тако ниједна странка не <5и много екслонирала за по.титику концентрационе владе. Али баш због тога та би влада, опште је .мишљење у политичким редовима, била без ауторитета и не би могла уопште ништа учикити одлучније, нити би могла инаугурисати један нов режим. Она би само отправљала текуће послове и чувала да се не упропасте досадашње тековине. Зато гласови о оваквој влади нису ни у једном клубу примљени са симпатијом, али се њена могућност допуштала, као један модус да се право решење кризе одложи за доцнији моменат. У ту владу ушли би само политичари другог реда, који немају нн у једном важнијем питању одрешене руке, него би морали увек тражити одобрење од вођства своје странке. Као председници такве владе спомињу се од стране радикала г. г. ЈИарко Трифковић, М. Ђуричић или Миша Трифуновић а са стране ужег блока (за случај да блок добије председништво владе) г. г. Кумануди, Пећић или, ако би радикали пристали, г. Воја Маринковић. До непосредног контакта између ужег блока и радикала није ни јуче дошло. Још увек Краљ држи све конце у својим рукама и само испитује могућност једне концентрације. Питање о регулисању односа изчеђу ужег блока и Радића није се исто тако помакло са мртве тачке. Још се увек шире гласови да би г. С. Радић могао лично доћи у Београд, (чак данашња ДемократиЈа пише, да је г. Ђока Поповић отпутовао у Загреб да се споразуме са г. Радићем о његовом доласку у Београд). Али се већ у те гласове јуче мало веровало, тим пре што ни Радићеви делегаги не долазе овамо. Радићев говор у Крижевцима није дао никаквих нових доказа да Раднћ мисли на попуштање. То је говор који се потпуно може ставити у ред свих ранијих Радићевих говора, и из кога се може закључити само то, да Радић остаје на својој старој линији. Интересантно је да су јуче кружили гласови, да ће г. Давидовић отпутовати негде у Брод на састанак са Радићем. Тврдило се да Ј *е зато пустио гласове, како иде због женине болести у Врњачку Бању, само да би прикрио свој прави пут на састанак са Радићем. Али се синоћ показало, да су ти гласови само производ нервозе створене дуготра>ном кризом. Г. Давидовићева је госпођа заиста тешко болесна од болести жучи и г. Давидовић је морао напустити државне послов? за један дан због тога. Он је отпутовао синоћ нншким брзим возом после 11 часова. Због одсуства г. Давидовића очекује се да се ни у току данашњег дана неће ништа важније догодити у политичхом животу и да ће се озбиљније приступити раоплету кризе тек сутра, јер сутра из |утра треба да се г. Давидовић врати. Н»дн!енци]е у Двору Јуче пре подне Краљ није примао ниједног политичара због консултовања о расплету кризе. Били су само у аудијенцији генерали П. Пешић, начелник главног генералштаба, и Ст. Хаџић, Министар Војни. Тек пред вече Краљ је продужио са консултовањем првака група. Најпре је био у Двору г. Љ. Давидовић. Тврди се у обавештеним круговима, да је овом припиком г. Давидовић _дао одговор блока на предлог о концентрационој влади без шефова група. Блок, тврди се, пристаје на гај предлог, јер неће да лична питања буду запрека за решење кризе, али тражи безусловно да и у тој влади блок буде носилац ситуације. После г. Давидовића био је примљен кол Краља г. Љ. Јовалоаић. И ова ауди-
јенција била је у вези са Краљевом акцнјо.м на образовању концентрационе владе. ПкцнЈа г. Пашнћа Иако не излази још из стана, г. Пашић је предузео да водн разговоре, у име радикалног клуба, о расплету крцзе. Због тога он сваког дана прима више првака радикалног клуба на разговоре, а пре подне био је у г. Пашићевом стану и Министар Двора г. Драг. Јанковић, који служи за време г. Пашићеве болести као посред ник између Краља и г. Пашића. 3<5ог тога што г. Пашић води послове клуба у погледу расплета кризе, и не састаје се радикални клуб, јер се ствари још налазе у стадију сондирања терена и не.ма конкретних предлога о којима би клуб имао да решава. За јуче после подне заказана је седница ужег клупског одбора, али ни она није одржана. Сгдвида деиократехог кздба Јуче пре подне одржана је седница демократског клуба, на којој је г. Давидовић подиео извештај о развоју кризе и о новим предлозима за стварање концентрационе владе. У клубу је поведена дискусија о тој ствари и донесена је одлука да се даду одрешене руке г. Давидовићу за даље расплитање кризе у досадашњем правцу ади с тим да узме у обзир све елементе који би могли наступнти и деловати на положај демократске странке у парламенту и у народу, као и да подноси реферат клубу поводом сваког важнијег догађаја. Необнчнн ноганаинеја вааде Прваци ужег блока држали су кратке конференције у председништву владе и нре и после подне. Са тих конференција они не дају никаква обавештења, него су овластили г. Корошца да он издаје коминикеје. А како се г. Корошец у овој тешкој ситуацији налази у најбољем положају, пошто се узима у сваку комбинацију (изузев Пашић—Прибићевићеву изборну владу) он је нашао за најзгодније да тера шалу са јавношћу. Прексиноћ је издао кратак коминике, којим је пародирао познато саопштење г. Н. Петровића о раскиду са Радићем, а синоћ је исто тако издао овај чудни коминике, који подсећа на почетак »Књиге проповедникове» из Старог Завета: <Стара етапа кризе, старо становиште ужег блока, и старе везе ширег блока.» „Сашоуправа" о стаљу крнзе Данашња Самоулрава пише у уводном чланку ово о стању кризе: Политнчка криза још траје н, како се чује из кругова бивгае владе г. Давпдовпћа, решељо се може очекивати тек кроз неколико дана. Шта је правн узрок овоме застоју то ннје по-
У стану
Посланиц" X. Р. С. С. неће доћи у Београд, док продседииштво Скупштине не буде примљено нод Краља Загреб, 27. октобра. Г. Ђока Поповић остаје и сутра у Загребу. На данашњој конференцији која је одржана у стану г. Радића и којој је присуствовао и г. Поповић, претресена је цела политичка ситуација и констатовано: да се положај блока донекле поправља. На конференцији је г. Поповић упознао г. Радића са жељама ужег блока. У политичким круговима после тога говорло се: да ће блок свакако за десетак дана образовати владу. Парламенат би, веле, радио само до краја децембра иа тада би био распуштен и расгтисани избори. С тиме у вези појављује се и питање, ко ће вршити изборе. Изгледа да је блок приправан образовати владу под условом, да му се поверм изборни мандат. Како се овде држи, ситуација се толико и не креће око образовања нове владе колико око изборног мандата. Око тога, како се тврди, постоје извесне тешкоће, које су се појавиле још пре образовања владе г. Давидовића и сада се ради на њиховом одстрањивању. На саму концентрацију у круговима X. Р. С. С. гледају још увск са повољним расположење.м, али се не показује склоност за пословну владу блока, која би се после^распуштања Скупштине попунила радикалима, него се тражи да радикали сада уђу у владу, уз познате услове, и.ти да не долазе у обзир ни за изборну владу. Једини закључак, који је саопштен јавности после даиашњих конференција X. Р. С. С. јесте тај: да посЈаницп X. Р. С. С. пеће лолпзити у Бсоград и присуствовати скупштипским селиицама све цотле док предсеципштво Скупштпие не буде примљено у аудијеициЈу ко.ј Краља. (Време) Г. Ђвка Пвшиђ код Радзћа Загреб, 27. октобра. — Синоћњим брзим возом допутовао је у Загреб демократски посланик г. Ђока Поповић и одмах посетио г. Радића. Г. Поповић донео је из Београда нове поруке и данас цео дан у стану г. Радића вођени су политички разговори. Истим возом допутовао је из Београда и секретар Народне Скупштине г. Руде Бачинић. Он је прексиноћ био у председништву владе на конференцији ужег блока. И његов долазак у вези је са најновијим преговорима за решавање садашње парламентарне и владине кризе. Вести о доласку г. Радића у Београд још су преурањене. Он је јуче на збору у Крижевпима изјавио да под оваквим
знато, алн се допекле може наслутвтп нз нз. приликама неће ићи у Београд. јава које су учиннлн блокашкп политнчлри| После к0н фе р енције са г. Радићем данас је г. Ђока Поповић дуго телефонски
Још нпсу псцрпљена сва средства за нспитивап>е и сазпаваље Радићевих памера н планова, и да Још постојп могућпост споразума са самнм Ралпћем! На чему се заснпвају ова тако лакоумна вероваља, то нама ннје познато, али је свакојако спгурно то, да г. Давидовић и његовп др\тови којп су носиоци ове полнтнке повлађиваља п фаворнзираља Стјепапа Радића, товаре себи на леђа врло велику одговорност продужаваљем Једнога експерпментисаља коЈе подрива основе целокунпе државне органнзациЗе. То експернментисаље довело је дотле, да ОгЈепан Радић данас заузима став једиога дшстатора, којп пз Загреба одређује чак и саиој Крунп шта она сме а пгга не смо учнннти! Тако се политнка г. ДавидовЈсћа срозала до једне праве машкараде која поншкава н државу н врховпе државне органе. Мн не зпамо какав ће обрт снтуацнја узети и какво ће се решељс копаппо усвојптн. Мпоге ствари су нам псЈагспе н несхватљпве. Алн можемо то да кажемо, у колнко Јо У питаљу раднкална странка, да ће опа пастојатн као п до сада, да то решеље, \г колико зависн од ље, буде у складу са пајбнтнијим интереснма моиархнјс и са животном потрсбом државпога и пародиога Једипства. Међутим, нека пнко од рп |шалне странпв не тражн да се она солнда- 1 рише са нспаднма и злочинпма Јсдне нациоиалне лопуже која Је успела да превари п обмапе широко слоЈеве хрватскога дела народа и
Загреб, 27. октобра. — Поводом вести да је вођство X. Р. С. С. решавало о условима за коначан споразум са ужим блоком и да је Радић све своје захтеве свео на нацрт устава Хрватске Заједнице, разговарао је данас ваш дописник са једним чланом председништва X. Р. С. С. који је те вести демантовао. Према томе, рекао је озај члан председништва, јучерашња вест једног београдског листа, да Је Радић своје захтеве свео на ово: 1.) Да државна целина остаје иста; 2.) Да остаје монархија са династијом Карађорђевића, и 3.) Да се унутрашња управа има уредити по угледу на енглеску управу не одговара истини. 0 овим стварима, речено ми је, предкоја дапас своЈим испадима и своЈнм говорима 1 седнЈШЈТВО X. Р. С. С. у ОПШТе није расонемсгућава правилан нсход нз ситуапп'е, та- правл>ало и према томе није ДОНОСИЛО кав исход коЈи би у Јединству аапггитно и свв у /п » илтевесе Хрвата и хрватснога дела народд. 1 никакве закључке. (Време)
разговарао са Београдом. Вечерас је г. Поповић Радићев гост. (Време) ИзЈава Једнога члааа IЋ. Р. С. с.
ОПРЕДЕЉИВАЊЕ ХРВАТА У ЦАЛМАЦИЈИ
ЈЈрватша Пшгичха ОрганиззцнЈа" стува у „Хцатску Заједницу" г. д-р Труибн! усваја у свешу држање X. 7. С. С. н Радиаа
Сплит, 27. октобра. — Јуче у 10 часова пре подне одржана је у Сплиту скупштина Хрватске Политичке ОрганизациЈе. Скупштини је присуствовало преко 2000 људи, а око 2000 морали су се разићи, јер нису могли стати у просторије биоскопа Караман. Скулштину је отворио председник Хрватске Политичке Организације у Сплиту г. др. Иво Булић. За тим је секретар организације г. др. Јосип Бркић прочитао поздравне депеше н предложио да се усвоје ови предлози: 1. Збор Хрватске Политичке ОргаиизациЈе прзгхваћа са одушевл>ење.м писмо нзвршног одбора Хрватске Заједнице у Загребу и одазивајућн се радосно братском позиву, ступа са организацијама у Хрватску ЗаЈедницу с којом ће у будуће сачињазати једну политичку странку; 2. Збор делегира г. др. Анту Трумбића као свога представника у извршии одбор Хрватске Заједнице у Загребу; 3. Збор овлашћује главни одбор и изабране изастанике у веће Хрватске ЗаЈелнице да учине све што треба у погледу техничког извођења ступања у Заједницу и делегирања изасланика у средишни одбор. Пошто је скупштина усвоЈила ове предлоге, узео је реч г. др. Трумбић и одржа лодужи говор о политичкој ситуацији. Он је у главном рекао: ГОВОР Г. ТРУМБИЋА «Идеја народног споразума еминентно је државотворна идеја. Она је -сада постала државна идеја, кдја ће створити чврсту базу држави. И, ако г. Давидовић са парламентарким блоком образује владу, то ће бити јсдан корак на путу споразума, а ако би дошао режигл ПашићПрибићезићев, то ће опет бити само Ј *едан несрећан покушај, који неће моћи да омете коначан успех велике идеје споразума. Насиље је барбарстсо, а барбарство је тежња, да груба сила, надвлада право. Сила ствара неправду, која иза- ! зива реакцију. Неправда једном одузима а другом даје. Неправда, која се код нас као последица једног некултурног владања била зацарила, изазвала Је у највећој мери реакцију и опраздан револт духова. Иека" светла идеја споразума, диже високо духове, јер је у њој синтеза правде, једнакости и слободе. «Једна олигархија, која је у Београду дуго владала и профитирајући од једне часовите заблуде и хаоса, као заштитница државе наметнула је тако звани закон о зштити државе, коју државу не штити, него има да штити власт те олигархије и њене прохтеве. На основи тога закона убијен Је кундацима један мукотрпни друштвени сталеж: радништво, које је стављено изван закона и лишено свих права. Та се олигархија спрема, да под паролом: ,за Краља и државу, за народно и државно јединство, применн тај закон и на хрватски народ. Те махина
На послетку говори о разлозима з6о» којих Хрватска ПоЈитичка Организација прилази Хрвагској ЗаЈелннци и вели: «Ми смо се Хрвати у Сплиту лане привремено засебно Организовали, јер је то била крајња потреба за народни карак Ј тер нашега града. Сплит се брзо освестио и објавио као хрватски град. Наша организација иде данас корак налред и ми ступамо у Хрватску Заједницу у циљу окупљања хрватских снага у Бановики и Далмацији. Уједињење Далмације са Хрватском био је циљ свију наших напора од шесетих година прошлога столеНа па на овамо. Тај циљ чека конаадо остварење и данас, после ослобођења од туђинаца и уједињења у дднашње државне границе». Говори за тим, о питању нашега мора, жали што је остало занемарено и што београдски централизам не води о њему никаквог рачуна. <Баш ради тога Хрвати из Далмације долазе до убеђења, да једино у потпуној заједници са браћом преко Велебита могу доћи до снага, којима ће постићи да ово море постане главна и прва бригз хрватског народа. еСтупамо у Хрватску Заједнииу и < тога што је она најјачи представник независне интелигенције и грађана из Ба новине, и дала доказа не само о својој свести, него и о политичкој зрелости. Председник X. Р. С. С. казао је: да нацрт устава Хрватске Заједнице може да послужи као база за споразум и коначно уређење општег државног проблема. Тиме јс овај нацрт устава добио једну позитивну политичку вредност. «Ступамо у Хрватску Заједницу и,< тога, што она чува леђа хрватском пар-. лауентарном народном заступству, а то је X. Р. С. С. Познате су махинације, коЈ 'е су ишле за тим, да обиђу народно представнишво X. Р. С. С. Хрватска Заједница неће дозволити, да се изолује и одво» Ји од хрватских градова. X. Р. С. С. чувЈ стражу у хрватским селима, а Хрватск* Заједница стоји на бранику хрватства Ј нашим градовима. «Не ради се о личним питањима, нег! о то.ме да хрватски народ поверује ка# својој представници X. Р. С. С., а X. Р. С. С., која је ступила на ноље парламентарног рада позвана је да хрвтски народ заступа». Тиме је г. Тру.мбић завршио свој гсн вор, а затим су у име Хрватске Заједнице говорили: бивши министар г. др. Ивица Ковачевић и професор Ушшерзитетг г. др. Базала. (Време)
СУЋЕЊЕ У ТАБОРУ ЗАВРШЕНО
Убнцз Еашлш осуђен м 23 пздава тешке ташанце ј Табор, 27. окхобра. — Данзс је говсриз бранилац Чкчонкова, др. Странсни. Поротз ције реакиионарних елемената у зелљи | ј е пкле Њ5Г0В0Г гом ра донела ои*уиу V " "" ' је Чичоким нрив. Суд је осудио убицу Дас калоаа на 20 година тешке тамнице. Гр» ђгнство је еема задоБољно пресуде«. Првв копгрк Двгаок^атског Зговора 9 ШФ I Софија, 27. октобра. — Јуче је у Со^ фији на ифалишту Јунака одржан зборј Демократског Зговора. Овај први конфес отворио је председник владе Цанков. После њега говорио је бивши министаЈЈ Атанас Буров и још неколико посланика а за тим се цела поворка са министрима и посланицима на чел> г , кренула манифестујући до Народног Собрања, где је го« ворио Љапчев. На збору је било присутно око 10.000 људи. После подне почело ј( заседање конфеса у позоришт>' Ренесанс. Говорили су: Цанков, који сматра да је Вугарска после 9. јуна учврстила своЈ положај с поља и унутра, предселник Собрања Кучев. Љапчев и професоп Молов. Кокгрес ће зассдавати неколика дана. (Време) ј Шт да!е ковцесије МталнЈн Рим, 27. октобра. — Римскн листови пишу, да је Русија дала Италији концесију на 30 година у рудницима донецког басена. неће успети јер ће пробуђена свест народа извојевати коначну победу. Хрватско парламентарно народно заступстзо, коЈе припада X. Р. С. С. истакло је прво и најенергичније велику идеју споразума. То је њихова велика предност, која се не може никако да потцени». После тога г. Трумбић говори да су се Срби и Хрвати почели сада боље упознавати, што раније није био случај. Међусобно упознавање имаће као последицу признање свачијих права и то је споразум. Идеја споразума постала је данас државна идеја тиме што Је у Скупштини у Београду створен парламентарни блок, у коме су не само хрватски, словеначки и муслимански представници, него и представници Срба под вођством Љубе Давидовића, чије име са поштовањем срећемо у свима крајевима без разлике. «Данашња владина криза, није него једно трзање, које је настало услед тога, што су мрачне силе, материјално још прилично Јаке нарочито у Србији, али заједничком акцијом моралне снаге народа савладаће ту силу, стварајући нову атмосферу у јавном животу.» За тим г. Трумбић говори против кооупције, за истински парламентаризам и демократију и тражи такав изборни ред и слободу избопа, који ће свима трађанима загарантовати тно изборно право.