Време, 28. 10. 1924., стр. 2

Стоадв

Каркак) ПскршЈтг: 20, «Саш>а:п («р. 6ерлн». Друта Мушка Гимказпја: Изложба .Ладе*. О с Н ј " . з Школ.а кзд Сзборне Цокег: Нзлоа;м слпда г. Бор. Стеганопкћа„Риц" бар: Ковцертно вече. Палк Хстел: 23. Бзрлетсгл оЕТОоарски I програа. Чптаончца Аеро-Клуба: (Милоша Велаког 17), Отворена је сваког дана са 15 50 20 часопа. Читаонхца С. Т. К.: (Зелеп Вевац 17) 0твореаа је раивн Јапои оз 15—18 а номљом ој 9— 12 часова. Пасиз: 15, »Масија у свету днвљи звори>. Коларац; 15, «К«ингсмарк». Зитаскоп: 15, »Етнпатска прннцеза> н <Бан>а за веротквн>е>. Иунсор: 15, «Брат 810твор». Касика: 15, «0рлакове руке». КоЈИсгуж 16, <Рај жснл». Уравија: 16, «Ко је убнцз?» (ЈЈжуриз апотеие: Иетм, Босанска 8: Шнмнћ (КтшаковЛ'*. Споменж 2; П"ппвпћ, Враља Алексаира 88; С*ктлнћ, Таков"жа 27; Прнита Кргт, Веогразсха 2.

УТОРАК, 2! ОКТОБРА 1924 ГОД.

Решење Бсризе И раЗНОПрааНОСХ Зв решење ове мучне и нефазмерно ДЈте кризе па-то је више предлога. Најглавнија су ова три: а., реактивирати 4ившу владу г. ДавидовиНа, која 6и наставила своју егзистенцију у зависности од разних расположења Хрватске Републпканске Сељачке Странке и њеног шефа; 6., формирати једну концентраиисну владу, која не би ни у колико зависила од Радићеваца и била доват>но снажна и квалификована да Стјепана Радића, у пог.теду његових правих политичких ^диљева и његовог схватања т. зз. српско-хрватског споразума, истера на чистину и в., образовати једну изборну влиду, која би извршила апел на народ. Ако је ци-ђ , да се што пре и што босреде прилике у земљи, да се подигне у народу прилично пољулана вера у виталност ове државе да се санирају ненормални српско-хрватски односи и да с? појача међунаро^ни углед наше држава, онда је прва солуција потпуно искључена. То у ствари не би ни била какза солуција већ оживљење једног стања, које је земљи и њеном угледу нанело велике штете и растројно деловавало на наше унутрашње јавне односе. Ткквим решењем, држава би бнла. преаатц на милост н немилост Стјепану Радиђу, из чијих је руку била истргнута делисијом кабинета г. Давидовића, која, ма жалост, није наступила увиђавношћу овога. Тиме би се оставио утисак пред целим нашим народом, да је у овој држави немогуће формирати владу без потпоре Стјепана Радића и да се у овој земљи каткад отварају кабинетске кризе Оез стварне потребе. Убеђени да главни критеријум у изналажењу исхода из ове кризе имају бити крупни и далековиди мнтереси ове земље, који ни у ком случају не допуштају оживљавање једне крахиране и опасне комбинације, ми слатрамо реактивираље кабинета г. Давивовића потпуно искљученим.' Али је за наше политичке прилнке врло карактеристично, да је таква солуција уоп.ите мгла некоме пасти на памет. О преимућствима и циљевима друге «>луције, т. ј. формирања концентрационе владе без Радићеваца, која би имала да истера на чистину Стјепана Радића и учини озбиљан покушај за нормализовање српско-хрватских односа, ми смо имали прилике да говоримо. Ту солуцију сматрамо јединим здравим и разумним излазом из кризе, будући да избори не лредстављају решење већ га одлажу. Таква солуцнја би била целисходна нарочито с тога, јер би се могли одмах рашчистити односи са X. Р. С. С. и утврдити, *а ли је ова група вољна да се прилагоди држави или мисли и даље нгставити разорну акцију противу унутрашњег сузеренитета ове. У првом случају, а под утврђеним условима, ступање X. Р. С. С. у владину већину а њених представника ј у владу могло би се само пожелети и по-! здравити; у другом случају, држава би I имала да покаже, да не представља ни- ј какву назаренску институцију и да није | вољна окренути н други образ. Поборници реактивираи>а бивше втаде г. Давидовића истичу овој и оваквој солуцији изеесне приговоре. Главни пригсвор је у тиме, што би формирање владе без Радлћеваца з^ачило гажење равноправностн међу парламентарним групама и од^уривање Хрвата. Иако је приговор врло неуместан и прилично неозбннан, ми ћемо се осврнути на њега. Под равнопр!.аношћу народних псслагмк& има се схватити то, да сви посланиии у Парламенту имају подједнака праи подједнаке дужности. То нико разуман никаи није ни слорио. Што се. пак. тиче

! пар.таментарних гр>*па. сне имају подј?з; нака права само у случају, ако су подјед! нако јаке. У протнвном, већа фупа има ; право на већи утицај на ток државннх послова. Но ни то није по среди. У питању је: а) да ли парламентарне групе имају без>'стовно право да буд>- члан^ви владагне већине, и б) да јв * би се крњила каква права неке парламентарне групе, ако би се преко јавности пледирало за стварање једне већине без те фупе. Очевидно је, да фупе немају ника: во и најмање неко безустовно право да буду саставни део владине већине. Ако би се прихватило такво схватање, онда нарламентарне опозипије не би ни било. Све фупе би се коркстнле својим правом да буду у владиној већини. Али ако немају неко право на то, пзрламентарне групе имају право да теже томе. Али право на нешто и право да се томе тежи, то су две сасвим различне ствари. Пледирајући да се створи концентраиија без Радићеваца, ми се руковозимо разлозима крупних државних интереса и разлозима политичког морала. Да акција X. Р. С С. није ни у каквом складу са интересима државе, то је постало очевидно и за слепе; да је опасност од такве акштје знатно већа, кад је X. Р. С. С компонента владине већине, то смо ималн прилике да се добро уверимо под прошлом владом. И када тако ствар стоји, и када је могуће стварање владине рећине без једне тако растројне парламентарне фупе онда нам нико не може оспорити право да водимо рачуна о државним интересима и пледирамо за стварање парлзментарних комбикација, које у себи не би имале клице опасносл« по | јавни мир и нормални развитак у земљи. — Са гледишта по.читичког мооала, комбикација са Радићевцима, оваквима какви су, представља првокласни скандал. Политички морал не допушта формипање комбинација ив парлзментарш^х фупа, које не само да немају ничег зајеаннчког него су им циљеви потпуно опречни. База са сарадњу двеју или више политичких фупа, од којих би неке биле за сређивање прилика у земљи а друге за уношење растројства и расула, не би ти у ком случају могла бити морална. Налазећи оправдано, да са Радићевиима, докле не напусте своје деструктивне циљеве, не може бити сарадње, која би била у складу са политичким моралом, ми са пуно права и разлога пледирамо за комбинацију без њих. Приговорачи овој тези г> : бе из вида, да падају у једну крупну контрадикцију. Јер ако п.тедирање за концентрацију без Радићеваца значи покушај гажења парламентарне равноправности Радићеваца, онда и пледирање за реактивирлње прошле владе и прошле већине значи покушај гажења равноправности других фупа и онемогућавање овима да постану чланови владЈтне већине. Ако тражење већине без Радићеваца треба да значи одгуривање Хрвата, онда би и тражење већине без т.зв. Националног Блока значило одгурнвање Срба. Међутим, ми нисмо вољни да тако теснофудо гледамо на ствари, Хрватску Републиканску Сел>ачку Странку за чланство у владиној већини не дисквалификује њено хрватство већ њен програм и њен рад. И да је она, са сваквим радом и нрограмом, састављена од самих Срба, ми би исто овако, а, можда, још енергичније настојали, да се формира парламентарна већина без једне такзе групе. Да је неком пало на памет да у Уставотворној Скупштини образује парламентарну већину са комунистичким посланицлма, он би био проглашен или лудим или субверзивним. Никоме не би ни на памет пало да брани такав покушај. А зар формирање већине са Радићевцима значи што друго? И када се против такве неморалне и опасне комбинације устане и тражи моралнија и целисходнија, онда се то таксира као насртање на равноправност парламентартах фупа. А губи ое из вида да, порсд све равноправкости међу људама, неки леже у затвору, неки доносе пресуду о затвору а неки заузимају министарске положаје. Али зато ни једчом паметном човеку не пада на памет, да из тога извлачи закључке о постојању неке неравноправности међу грађанима...

Јужиој

"V?

НбВНИК

23 ситобар 1924 год. В Р Е М Е Извештај Опсерваторије ча Врзчару од 27 октсбра 1924 год. 7 чзсоза прв подне Београд: Барометар 765; теипсратура 7.1; ааг.снмум п.2; мншшум б.4; ветар Југовсток 10; оОлачаост једпа четвртива; р^лативна влажност 60 од <"то. Крагујевац: Бар. 760; Темп. 7 Сарајево: Бар. 765; Томп. 5. Загрвб: Бар. 760; Темп. 7. Цркзеница Бар. 7С5; Темп. 12. Пргг: Бар. 703; Темп. 7. Беч Бар. 770: Темп. 7. Пешта: Бар. 767; Тсмп. 8. Хаибург; Бар. 707; Темп. 6. Цнрих: Бар. 762; Тсмп. а. Атима: Бар. 7С6; Темп. 15. Алелсандрнја: Бар. 705; Темп. 24 2 часз по подне

Јгдно одликовање Г. МнЈан Ђорђгв!гћ, наче.тник Министарства Пошта и Телегрвфа одликован је од француске владе орденом легије части. Збор Српског Пчвлврског Д ; 1уилгва Редован годишњи збор Српског Пчеларског Друштва одржаће се 9. новембра у Београду. Учесницима оеог збора одобрена је на државним железницама повластица за вожњу у пола цече. Конфгс епотеиарских по»тоћника Конфес апотекарских помоћника из целе Краљевине одржаће се 1. и 2. новембра у Загребу. Учесницима овог конгреса одобрена је на државним железницама повластица за вожњу у пола цене. Дељење земље добровољцима у Србији Дељење земље добровољцима у Јужној Србији обустављено је услед ре*>изије досадашње поделе земље, док ће се земља у Војводини почети делити хронолошким редом, како се ко јављао још у 1921. и 1922. години. Н&грала БРЕМЕНА ол ЗОО | ^ динара из 1026. броја од 27. т | оЕстобраиспл.атићесеонотл Ј | читаопу, који Је кугшо и са| чуЂао примерак, у коме Је е на другоЈ схрсохн у врху I четпртога стугадл из> сставтаеиа цела вест са насловом: Читуља * "ВРЕ ГЈШ ,, свлћога дана даЈе својии читаогдама нагроду од ЗОО дипара * Седница Централнв Индустријске Корпорације Сеаница Централне Индустријске Корпорације, која је би-та заказана за 29. и 30. октобар, одложена је из техничких разлога на неодређено време. Пргмеоггај помсрске управе у Шибенин Шнбеничка општина упутила је Министарству Саобраћаја представку у којој тражи да се поморска управа из Бакра премести у Шибеник ради наг^етка са.ме вароши и развијања шибеничке луке. Чехослсвачхи дрнсавни празкнк Приликом годишњице независности Чехословачке гепублике 28. октобрг биИе свечан пријем .цшломатског кора у Чехословачком Посланству, Позоришна 32, од 4-1—13 ча<ова. После подне од 17—19 часова јв у Росланству приЈем пријатеља Чехосло^ачне Репу<1тике и чланова чехословачке колоније. Сталешке в«ти Г. зр. Л. Живалиновић, лекар за унутарње болести, нарочито хроничне, прима од 2—4 Милоша Великог бр. 17 (преко пута «Ловдона»). Телефон 37-90. Болеснике скромнијег или сиротног стања прима недељом од 10—12 бесплатно. — Г. др. Настас Ивановић, специјалиста за унутрашње и дечје болести вратио се из ииостранства. Прима. свакога цана од 2—4 по подне. Беогоадска улица бр. 29. Чктуља Михамо Димпк, чиновник, лреминуо је напрасно јутрос у 6 и по часова. Гбсфеб ће бити 28. о. м. у 9 часова пре подне. Стан: Његошева ул. бр. 31.

ПП8ТШГСКН НЗЛЗЖБЛ У ЗНГГР.ВУ Загреб, 27. октобра У Зафебу је отворена медицинско фармацеутска изложба, која у исто време представља, један специјално медицинско фармацеутски сајам. Изложба је смештена у гфосторијамз и павиљонима Зафебачког Збора, где је до прошлог четвртка била изложба аутомобила. Поред ове, у Загребу је отворена и изложба «Мати и дете» која се налази у Уметничком Павиљону. Хигијенски део изложбе састоји се иајвише из слика, препарата и диапозитива. Слике су већином приватна својина. Њима се пропагирају хнгијенске установе, болнице, амбуланте, а од нарочитог су интереса пропаганде за лечење туберкулозе и других опаких кроничних болести. Изложена је статистика Словеначке и Војводине по антиалкохоличарској пропаганди, јер остали материјал није стигао. Трговачка страна изложбе много је више успела Изложило Је око шест које домаћих које страних излагача своје препарате и продукте. Има много ствари из најновије електро-терапије, затим скоро сви хемијско-медицински продукти које израђуЈу домаће фабрике, али је нарочито интересантна збирка лековитог биља и пропаганда којом се иде на то да се већа пажња обрати нашем живл»у на користи коЈе се могу добити извожењем биља. Ово Је прва изложба ове врсте код нас те многи делови наше земље нису изложили своје продукте, али се ради на бољоЈ организацији за идућу изложбу.

РЕПАРАЦИЈЕ ЗА ОКТОВАР За октобар Је нашој дркавн на рачун рвпа^ раиија нз Неманкв додељена квота у ичн'>су 2,527.500 алагннт марака. Немачка Јб но Јов»совом плапу платнла ва месеп октоОар 83,300.000 златннх марака. Кад су са од тога одбилн окупапнонн н другн прнорнтетнн гронгковн, оотазо јв за поделу међу савваницама свега 56,400.000 зд&тних марака. Квота, коЈа нам је допала аа октобар, представлл нагае учешће од 5 од сто. И ова сума 8в октобар. као н прошла у нз. носу од 3,375.000 златннх марака за септембар, отншла је цела на нсплату државннх наруџбпна, које су пласпрлне још у 1023 годннн. Прпватни нн га овтобар ннсу добнлн ништа. То већ друтн месец да све дргкава уанма аа своје потребе, а прнватннма нншта не даје. АУСТРИЈСКИ ШИЛИНГ Аустрнја јо до сад нсковала око 11,400.000 комадз шплннга. Од тога ннје Још пуштено у саобраћај 8 мнлнона комада СОВЈЕТСКЕ БАНКЕ У ЦАРИГРАДУ Руска Комерцнјалпа Бапка отворнла јв не. давно у Цариграду своју фплнјалу. То Је прва фнлнјела совјбтскнх банапа у инострвнству. 3 МИЛИОНА ЗА ЛАЖАН БИЛАНС Фннанснјска дпрекпнја у Осеку казнила Је са трн мнлвона дннара једно тамошње акцнонарско друштво због саставл>ан>а лажпог бнланса. Друштво, тијв нме ннјв Још објављоно, пријав^ено је властима од стране једног бпвшег нњиговође, коЈн Је доказивво да }е оно нмало четнрн разна биланса. ИТАЛИЈАНСКА БАНКА У ЗАГРЕБУ Према всстнма нз Загреба очекује се да ће се преговори нзмеђу Централне Банке за Трговнну, Обрт н Индустрију. н «Банкв Комер. чиалв Италиана« о учествовању ове последње у првој, завршнтн повољно. Кгаза Загрвб радио на бгзи 7 35. Београд у Цирнху 7.30. Праг и Беч тражв дннарв. Јуче, ка Св. Параскеву, берзанскн састанак нвЈо у Београду одржан. У слободном промету девизе су попустнле. Послова није бнло, због тога, што банке нноу већнм делом радпле. Беч н Праг тражглн оу јуче веће колнчипе динара. Роба у Београду нуђена }е на базн 7.50 шв. фр. за 100 днпара. Жепева Јв нуђепа по 1334, а ос.але понуде су бпле ове: Њујорк 69 (курс заклучка прошле суботе 60). Букурешт 39.75 (30.35); Лондон 311.50 (311.60); Парна 803

Уторак, 28. октобра 1924

(308); Прпг 203.30 (206); Веч 0.007В (0.095); Милано зоо (301); Амстердам 27.40 (—). рспта за ратпу штету лражена Је по 129 .24 7 од сто заЈом по 63.50. Загреб Је Јачв радпо Мнлапо. чек по 269208.25, а гсплату по 209—208 и Трст псплагк 207—206 (чек 205). Женева нсплата 1330 л® 1333 (чек 1927.50). Тралгља подмирена бм »н« тервенциЈе Народно Банке. Робс је бпло у пзо. бнл.у. Рађено јв нспод парнтета — па бааж 7.525 до 7.55. Београд у Пнпнху био 7.425 пзјутра, 7.45 у подпе (вакључак), у з по подпв 7.475. а у 4 по подне 7.50. Праг је у Цпрпху непромешен, а Лондон чвгшћп. По поднв ннје ништа рађено. Загреб. 27 октобрв. (Закључлк). •— Лопдош 311—310; Парнз 361; ЊуЈорк 68 п 7 осмипа —68 и трн чствртппе; Женева 1327 50; Мвла* н0 299 —298 .25; Праг 205; Беч 970: Пешта 940; Амстердам 27.50; Амерички долар 67 н три чотврттае. Цирнх, 27 октобра, (4.45 по подпс) — Београд 7.50 (курс 25 октобра 7.45); Париз 27.10 (27.10); # Л0НД0Н 23.41 (23.365); Њујорк 520 в Једпа четпртипа (5.20); Милано 23.305 (22.50); Амстердпм 204 25 (204.25); Берлнн 123 Н тр« четвртине (123.50); Беч 73.30 (73.25); Софнја 3 775 (3.775); Праг 15.50 (15.475); Пешта 6? (68); Солуп 9 (9); Царпград 2.80 (2 .80); Буку. решт 2.90 (2.95). Жвневз, 27 октобра, (закључак). — Београ* 7.50; Парпз 27.08 п трн четвртнне; Лондон 23.38 и Једпа твртина; Њујорк 520 и по; Брнсел 24.90; Мнлано 22.41 и једпа чпвртина; Амстерлам 204.30; Беч 73.25: Софп-а 3.775; Праг 15.51 и Једна четтртпна; Пешта 68 и једпа четвртина. Њујори, 27 октобра, (10 пре поднл) — Београд 143.50 (курс 25 октобра 143 .50); Лопдон 449.81 (449 25); Париз 521.50 (521.50); Женева 10 24 (19.24); Милапо 431 (433 50); Амстордам 39 .35 (39 .23); Беч 1412 (1412); Пешта 13 и једпа осмппа (13.25); Праг 298 (298.25); Бри-ча 479.50 (480); Букурепгг 56 и јодна четзртина (66 50). Београд у Лондону 312. Новосацсна проду*тна базза Нови Сад, 27 октобра. — Бачка пшеннца стара 375; нова бачка 365; србијанспа 35< 50; зоб 265; кукуруз старн бачкп 270; новп сушени 240; нопн србнјански у клппу 125; брашнв }« 0, 550; 7. 330; м-кнљв 170 дннара. (Времо)

шдх ЛАСКЕРОВО БАВЉЕЊЕ У СУБОТИЦИ Д_р Лвскер јв на Београда отпутсвао у Суг ботицу, где Је нстога дана прнредио Јвдну вимултанку са 33 нграча. Продукција је одржаг на у клупском локалу. Хотел «Јагш^; потетак Је бпо у 5 сахата, а реаултат овлј: 30 добнвених, I нзгубљена (противу г. Ст. Кона)> а две су бнле ремн (са Фајером пнж. и *.] Шницером). После продукције нгр»о је г. д-р Свет. Огњаков једну слободпу партнју са Ласкером. ко:« Је бнла ремн. Цела ствар Је сјвЈпс арапжпрана, заппа нма да се захвалп највпше г. д-р М. Ђерђу, адв., г. Чилагу, секретару клуба и Г ј д-р С. Огњанову, адв. Суботнчки шаховски клуб. под председнншЈ твом г. Беиефи -а, адв., постао Јв један од паЈагплннјпх новооснованих кл>бова у нашоЈ Краљевинн. Алп се у Суботнцп утркују п ка#> фане и клубовп друте врсте, да што боље уго* сте шахнсте. Закупци хотела «Јагље» г. г, Ђукић и Ладањи пе само што су бесплатно уступнли клубу већи део кафап-. вел и новчаао потпомажу сваку врсту шат.овских мапнфестаппја. Ј- м Овап")а. МАЧ БЕОГРАД—РИМ У партији Б.—Р. одгосорнли смо са 7. $ђ1—сЗ, а у партпјн Р.-Б. са 6. .... ђ7—ђ5. Садашње стање: Р.

Б.

Ш »Ч« :&■* 14 * : • ЗМ.а Ј Гч т Ш 27: Ш!Ш

I 1 ^ 1 11411 1 И6В вр

Италијанска партија Б.-Р. Бели—Црни 1. е2—е4, е7-е5 2. 5г1—13, 5ћ8—сб 3. 1Д1т-с4, 1!8-с5 4. с2—сЗ, <17— (16 5. <12—34 е5Х<И 6. сЗХ«Ј4, 1-со—56 7. 5ђ1—сЗ

Шпанска партнја Р.-Б. Бе.ш—Црни 1. е2—е4, е7—е5 2. 5е1—13, 5ђ8—сб 3. Ш—1)5, а7—аб 4. ^55—а4, 5^8—16 5.0-0 Ш—е7 6. ТП—е!, 57-1)5 Управа „Б. Ш. Клуба"

ПОДЈ1ИС1АК „ВРЕМЕНА■ 28-Х -22

МИРИС ГОСПОЂЕ У ЦРПИПИ од ГАСТОПА АЕРУ-А V ПАНИКА — Па ипак, пркмети Дарзак, чини у.и се, да је мисао о халуцинацији, показала велики успех, јер пред крај нашег ггутовања, кад стигосмо у Гараван, изгледала ми је скоро потпуно мирна. — Кад стигосмо у Гарзван? рече Рултабиј, али драги г. Дарзаче, погледајте само телеграм, што ми га Је ваша жена испратила. И репортер му пружи телеграм, у коме су, као што знамо, само биле ове две речи: «У помоћ!» нашто јадни г. Дарзак |изгледаше потпуно дотучен несрећом. ! — Она ће опет полудети! Јаукну он тужно, и обори главу. То је у осталом оно, чега смо се сви I ми плашили, а што је још чудноватије, кад наззад стигосмо на станицу Мантон —Гараван и кад ту затекосмо г. Станџерсрна и госпођу Дарзак, који изађоше и поред професоровог формалног обсћања датог Артуру Рансе-у, да ће остати са Нерком у Црвеним Стенама до његовог повратка, из разлога, коЈе му

Београд; Баромстар 7в5; температура 13 .2; ма!:спмум 10; ветар Југовг-ток 10; облачвустј је требало доцније рећи, а које за сада д» четвртнне; релатнвпа влажност 00 од кије никако морас изнети> одјекнуше Општи преглод врсивна: Огање врем^на нн,е наиј е страшне слутње у дочеку госпође « заатно вроменнло. ЈДаозак, којим је поимила Жозефа Рул-

табиЈа. Чим га је спазила, она му потрча у сусрет, и на све је нас направила такав утисак, као да се силно савлађиваше, да га пред нама не притисне на своЈе груди. Видех, како се ухвати за њега као што се давденик хвата за оуку, која га Једино може спасти провалије. И чух Је, кад прошапута: «Осећам, да опет постајем луда!» Што се тиче РултабиЈа, виђао сам га већ впше пута тако исто бледог, али још никада не изгледаше тако хладан. VI ХЕРКУЛОВА ТВРЂАВА Кад се пође са Гараванске штације, па ма у коЈе се доба године дошло у ову чаробну земљу, путник се осећа као да је стигао у башту Хесперида, чије су златне јабуке голицале облапорност победиоца Немејског чудовишта. Па ипак, ја можда не бих никако — због безбројних лимунова и поморанџи, што испуњавају ваздух дивним мирисом, и поређане дуж стазица стрче изнад ограда са својим Јабучастим плодовима окренутим сунцу — не бих овде ни будио успомену на застарелог сина Јупигеровог и Алкмениног, да све што Је овде не иотсећа на његову митолошку славу и његове баснословне шетње по најлепшим и најпитомијим пределима. Прича се, да су још Феничани, преносећи своје пе^зте у присенак од стене, коЈу су једног дана имали населити Грималди, дали маломе пристаништу, што заклања целу косу и што се свршава у једну планину, у једно

предгорЈе, те тиме прави полуострво, имв Херкул, име њиховог бога, које је и дс данас остало; али Ја мислим, да су онн то име морали ту затећи, ако Је истина, да су се богови уморни од прашине по плавим друмовима Јеладе, склањали одатле и тражили на другим местима какво'величанствено одмориште, које је у исто време и топло и испуњено заносним мирисима, Јер Је онда несумњиво, да нису могли наћи бол>е место да се на њему одморе и разгале од својих авантура. Они су били први туристи на РивиЈери. У осталом, ту није била башта Хесперида, а Херкул Је припремио место својим ОлимпиЈским друговима, курталисавајућн их оне страшне стоглаве аждаЈе, коЈу хтеде задржати Азурна Коса, искључиво за себе. Исто тако, нисам сигуран, да кости Античког СЈона, нађени пре неколико година на дну Црвених Стена, нису у истини биле кости те аждаЈе од сто глава. Кад сасви.м нзађосмо из станице, сп!госмо ћутке до обале, одакле нам се пред очима указа засењавајућа силуета замачке тврђаве, коЈа се издизаше над Херкуловим полуострвом; тврђаве, коЈа је на жалост пре дванаЈест и нешто мало внше година нестало услед извршених радова на граници. Коси сунчари зраци, што се одбиЈаше о зидове старе Квадратне Ку^ге, чинили су, те се она огледаше у мору као какав оклоп. (Насгавиће се)