Време, 28. 10. 1924., стр. 3

Уторак, 28. октобра 1924

Гтрана 3

ДВАДЕСЕТ01ОДИШЊИЦА ЧЕ1НИЧКЕ АКЦИЈЕ дзб : прослава у Душзнов п«ад ЈЧЕпио 3® до'ло]ав ооиен онкпза којн су иајвнше допринелн његогу ослоОођељу Сељани, неглашни четннцн, грлнли сјг се са својни старнш војводаша

УОЧИ ПРОС.1Ш Скопље, 27. октобра. — И ако је данас по програму био први дан прославе двадесетогодишњице четничке акције, прослава је почела, може се рећи, још са сииоћњом свечаном позоришном представом. Војвода Брана, заборављена, невешта, истинита историја у шест слика, која је још пре рата, у дане национа.таог ослобођења и спремања обишла сва путујућа позоришта, а у Београду се појавила приказивањем у Такову, већ давно ишчезла готово са свих репертоара, имала је синоћ читаво васкресење. И није било погоднијег комада за партер пун четника, за место и за дан када је приказан. Бнло је ту и другова погинулог зојводе, простодуигних четника, који су са шкргутом зуби, стежући каму, пратили развој комада. Излазећи из при.митивне, трошне, но ипак симпатичне зграде, пуне пушчаног дима н пламена бекгалских ватара, позоришна публика се анимирала. Већ је носила собом атмосферу данашње скромне, а велике свечаности. У томе очекивању читаве ноћи по целом Скопљу чула се само једна песма, једна арија «Спремте се, спремте, четници». ЛАН С.1АВЕ И ЈУИАШТВА Данашњи дан почсо је са прикупд,ањем уческика на прослави. Стигли су пећ јуче гости из Бесграда и представници четника и доброво.гаца из Мостара, Ниша, Старог Сивца у Бачкој, Врање, Сомбора и свих осталих крајева из покрајине, из којих су пре двадесет година, само онда у много већсм броју, похитала дотле мирни, скромни младићи, за са једннм неслућеним, дотле скривгиим јунаштвом огласе почетак великог националног стварања. Јутрос, док је ветар лагано дизао тешкс слојеве магле са Волна више Скопл>а и сбећавао за свечаност леп сунчани дан, пристизали су у Скопље сељаци из Скопске Црне Горе. незнани ј>тацн, курирн из доба прве четннчке акције. Дошли су и други из Пореча, Прилепа, из кумановског и кривопаланачког краја, сеоске војводе, четничкн јатаци. другови оних који су умели ла трпе муке без }ауха п да умиру не одајући никога. У ЦРКВИ СВЕТОГ СПАСА Око 8 часова варош је почела да добија анимиран изглед, а у 9 стигли су пред стару цркву Светог Спаса, у колони са застЈвал!а на челу, четници у мрком сукненом оделу, са доколеницама, црним шубараиа, реденицима, карабинима и камама — цела једна дивизија из блисхе крваве лрошлости. За њнма су ишли добровољцн са својим заставама, три заставе Орјуне, из Београда, Скопља и Сомбор!, у тамним уннформама, са соколовии пером за капом. Док су се четници цостројавали у порти, у цркви је служба почела. Гушило се у ниској старој црхђици, пред најлепшим иконостасом ремлк делом оца и два сина ссљака, мајстГј)а — резбара, у диму воштаница запа.»>ених за душе безбројш1х мртвих четн;вса. Само до великог рата изгинуло их ј* 1.800. ЧАР/одејствовао је митрополит Варнавц. На помену су били Крал>ез изастанкк генерал г. Милан Ристић, командант трзће армије генерал г. Божа Терзић, вејгаум жупан г. Вилдовић, чехословачки пуковник г. Мелихар, који је од 1914. г. био у нашој војсци као потпоручник добровољац, а сада је дошао као изасланик реп^блике Чехосповачке, да присуствује слави 21. Масариковог пука. Било је председништво Четничког Удружења са својим изаслашшима и својим гостима. Није бш!о места за све, не само у иркви, него ни у портш и не мали је број био оних, који су стрпљиво чекали крај службе напољу, пред бело окреченим зидом око црквене порте, на коме је угљем једва обележен крст лебдео као сенка. МИТРОПОЛИТ ВАРНАВА 0 ВЕ.1ИЧИНИ ЧЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ Митрополит Вгрнава говорио је са владичанског престола о значају и величини четничке акције, о њиховим херојским жртвама и завршио је речи.ма: «У славном граЈу Скопљу и историјсној цркви Светога Спаса сетихо се ових многих мученика који су први лоиели СЈободу напаћеном народу. Много их је паЈо не знамо пл ни имена, али преко оних које знамо пожсјимо им вечан покој и кјикнимо : сЈава им!т> Кроз. целу цркву забрујало је: слава им! — па се пренело и разлегло и над портом и напољу на тргу, порсд зидова ч града. ЗБОР ЧЕТНИКА По свршеном помену са зојном музиком на челу кренули су четници и све ксрпсрације ка тргу изме])У_ ноз.осишта

и кафане Сарајева до Душановог моста, где се имао одржати велики збор четника. Никада Скопљс није видело велнчанственије нацноналне манифестације. Четници, добровољци инвалнди, орјунаши, соколи, планинци, грађани и сељаци, њих око 5000, испунили су трг пред ниском зградом позоришта, чији је архитекта био г. Нушић, а које је саграђено од ратног плена из Градског. ПРЕДСЕДНИК ОТВАРА ЗБОР На ниску трибину попео се први г. Врсаловић, председник четничких организација за Јужну Србију, председник збора и домаћин и објавио: »Браћо, Његово Величанство Краљ благоизволео је одредити за свога заступника на овом збору генерала г. Ристића. (Жнвео Краљ!) Поносим се што је мени пало у част да отворим овај први збор на обалама хучног Вардара. Хвала ва.м што сте тако многсбројни посетили озај збор. Данас је двадссет година од како је прва чета под војводом Анђелом Алексићем, прешла н ове крајеве и потпалила лучу стободе. Прошло је двадесет година крви и борбе, које су дале могућности да се осчободи Јужна Србија. Позивам вас да онима, који су пали, кликнемо: Слава им! (Слава им!) ГОВОР Г. А.1ИМПИЈА МАРЈАНОВИЋА На говорницу се затим попео председник главног одбора удружења четникм г. Алимпије Марјановић. Бурно поздрављен он је рекао: «Крал,ев пз&слатле, гостп и чегншш, другоеп мојн, скупплп смо се да прославимо двадесет годпна четппчке акцпје, ц да ожибпјјо успоиепе на тешке, алн славне лане прошлостн. Двадсет годпна кратке су по трајању, олн велпке у догађајпма п резултатпма. Тешко је говорптн о четпткоЈ акцпји, а да се не говорп о узроцпма п догађајпма. којп су јој пред. ходплп. Кад је 1873 годнне храбра Еојска кнвжевпне Србнје, враћена са свога прсдпрзља на грапицу Преполца п Рпстовца. велт:н број пашега жпв.>а остао је да патп н мучн се под ропством. Није бпло нпкога да иј заштитп и помогне. Тада су у османлнјској царевнпп постојало две хрншћанске црквс: патрпјаршија н екзархнја. Турцп су према томе д*лилк ста_ новнншгво на Грпе и Бугаре. Нису хтели прнзпатп да овде пма Срба. Корпсгећп се тпм, Бугари су предуапмпли све, да потп5"но ушг. пгге Српско пме. Ако је во покушао да се одупре томе, дошла јс онда пушгл и кама да му и :::пвот одузме. Под таквим околностима појавп.тн су се л,удн. којн ннсу хтслн да признају да овдв нема Срба. Прво су се појавнли поједпнцп, а за тпм чете. Они су се ухватнлн у коштац са Туфцпма и Бугарима. Борба је бпла дуга и дала је трајне резултате, алп је стала много жртава. Имена Мпцка Порепког, Кујупџнћа, Глнгора Соколозпћа, Чппа Павла и Бране, показују колнко се жртава подпело. А борбе на Челопеку, Петрал,ици, код Пасјака и "Верекара, показују колико је бпло жплавости п одушевл>ења. За пеколико година лева обала Вардара бала је очишћена и четннчка се акцнја дубоко развнла на деспој сбали. У рату су четнпцн бпли претходнпца војске п борнлн се с п>оме раме уз раме. По завршетку турског рата, вероломнн и подли Бзтари напалл су пас подлачки у леђа. Чстнппи су се и тада поглзалп г.а Дукату, према Крпвој Паланцн, Крнволаку, Шоби н другим местима. Свршен је рат и војска је демббнлнсапа, очеклвало се доба мнра и реда, али перфпдна Аустрнја по. кушала је да се коркстп нашнм пстрошенпм спагама. Поставпла је услове, којн су нас уннжавллн. Влада схваћајућн сву телгпаг снтуацпје п онајућп располоа:ен.е парода одбпла их је. Попово смо се ухватплн у тешку н неравну борбу — рат је отпочео. Четници су бнли опет међу првнма. Рат је бно дуготрајап ц стао је много жртава. Повлачпли смо се. гпнули, али се нпсмо предавалн. Учипилп смо опо, што је тешко зампслптн: напустпли смо отаџбину, прошлн гудуре Албанпје п опет се појлви.ти па Солунском Фропту. Продужене су борбе, које су вам познате. Резу.тгат пашнх напора н жртава бнло је ослобођење паше браће. Место мале Србнјв имамо сада прострапу, велнку н моћну држаВу. Морало се датп мпого жртава, велпкн број нпје дожпвео да впдп р?зултат напора својнх, дл*жпи смо да нх се сетимо (Слава нм!). Алн друговп, дело нагае ннје уавршсно. Пмамо људи, којн не схваћају снача) наше прошпрепе државе, н мпоге грамзпве суседе има_ мо, у првом реду источпе суседе, који гледају да покзаре оно што ми стварамо, алп ћемо нм опет показати ко смо и сачуваћемо оно што смо текли. Нека свн знају, да смо грапнце наше крвљу и бајонетом писали. (Тако је!) Онв се могу мењатн, али у нашу корист, нека то знају н чују. Нп у другом правцу нпје аавршепо паше дело. Има још пеослобођене браће, која ћуте, трпе и чекају кад ће доћи браћа да раскину ланце н доносу нм слободу. Као п у црошлости, таквн ћемо остатн п у будућности. Надајући се да ћете полетети н ослободити браћу поздрављам вас из дна срца са: ЖнЕелн! (Живео! — Музика за то вроме ннтоннра: Спремте се, спремтс, четпппп). сДругови, сматрам за дужпост, да заблагодарим Његовом Величанству Кра.гу па сећап.у п послатом озасланику. /Живео Крал.! Музика пнтоппра Химну). Благодарим пред. ставннцима власти на предЈ-сретљивости а такође изасланицима и гостпма.> После говора г. Марјановића г. • Врсаловић саопштаза: Има* реч, осведочени пријатељ иашега народа г. др. Рајс. (Живео!) Г. ЈР. РАЈС Г. Рајс излази на трибину и прел=тевши очима цео збор почиње: Камерад, ага15 молим пре свега да ме извините што говорим на једном страном јези:<у, али који опет вама није туђ, јер сриа ваша и срца војника Француске говоре јадним исти.м језиком. Са поносом и оа-

дошћу говорим пред људима, који су међу родољубима највећи родољуби. Још од 1904. године, ви сте на стражн бранећи своју браћу од угњетача турских и бугароких, који су покушали да присвоје велики сан Србије.» Затим говори о великом четничком победоносном делу, о данима славе и сзима осталим мучењима, кад је за Србију изгледало све изгуб .Ђено, сем части. «0 колпко је велика п величапствепа опа распета Србпја пз чијнх свију жнла пуратпе крв п која једнпм падчовечапскпм напором иптчупа све егхере са своје крсгаче, да би ил свога рањеиог тсла очистнла опаЈ гад, који је м\-чаше. Но ваше дело, прнЈатет.п, још пн]о окопчапо, јер вп нмате да бранпте вашу земљу од непрп'атеља опаоппјих од свнх, од нопрпјатеља, којп се зову гпусност. саблазап, подметање, подлост н пакленн дсфетнзам. После рата цео свет је освојеи прљавпм рана.ча, које су донеле само коруплнју н пеморал. да бн се врганла најпесавеснпја експлоатапнја земље. Подлаци којп не могј' опростити јупагатво опнма, којн су крагу својом брапн.-ит највеће добро хуманост, слободу ц правду. Борба, која вас очекује тежа је од оне, коју сте водплп од 1914 - 19. Трсба се тућн не са отвореппм непрпја-к ^ем, већ са онпма, којп пздајшгчкп нанадају. Али ћете ви сломптн н њпх као н оне рапије. Водпћо вас и овога пута војвода В>*к п Бабупски, јер су њпхова те.та пшчезла, али њпхов дух жпвп у вама. Јужна Србија у којој почпвају костн ваших другова, пробуднће се п захвалпће вам пгго сте >ој дали живот. Жпвела Србија| Жпвела Јуаспа Србија! Ставл чгтппцима српскпм, којп падоше за њу.» ВОЈВОЈА ЛУЛЕ Говор г. Рајса преводио је на срлски војвода Илија а затим је узео реч војвода Дуле Димитријевић који је гозорио: о патњама српског живља, који је подједнако гинуо од арнаутске пушке, трунуо по ућуматима, ботао сечен бугарском камом: «И тада пре двадесет година проломио се Козјак и појавили су се први весници слободе. Глигор и Војин, Баб>жки и Танкосић, Скопљанче и Брана са стотинама других». Говори за ти.м о њиховом витешком и крвавом раду, и о оним јунацима, који за непун месец дана у крви и треску срушише ссетско парство. «Велики светски рат прекинуо је тешки н неопходни задатак, који је отпочела Велика Србија, а који је остављен у наслеђе великој Југославији. Тај задатак Велики Краљ Петар Ос^об-одилац оцртао је 4. октобра 1913. године у својој беседи Скупштини овим речима: «Ми смо дужни Србији што пре дати саобраћајна средства и култивисати њену плодну земљу и њена дивна поља. Ми морамо што пре дићи њен привредни и културни ниво. Ми ачо дужни испунити оеај аманет Великог Краља, Слава изгинулим четницима! Жчвела Стара Србија и Македонија*. ПРЕДСЕЗНИК ИНВА.1ИЈСКОГ УДРУЖЕЊА Г. Пера Лазаревић, председник Иквалидског Удружења рекао је: <У и.ме оних који су вам најближи својим идеа.лисањем и жртвама, као и разочарењима, поздрављам ваше двадесетогодишње с^авље, поздрављам гробове палих за слободу, поздрављам вас у име 93.000 осакаћених инвалида и 200.000 инвалидских жена и скрочади, поздрављам ваше напоре и рад. Многе наде остале су неостварене, с<5лак разочарења вије се над нама, на нама је да га разбијемо». У име Кола Српских Сестара говорила је г-ђа Тодоровић, секретар Кола из Врање и на послетку изасланик директоријума Орјуне т.РалојЈовић. После тога је председник г. Врсаловић закључио збор и чегници са заставама разишли су се по становима Дирљив моменат био је сусрет неколико сељака, после толико година са сво јим старнм војводлма. Настало је једно дуго грљење и љубљење. ОСТАЛЕ СВЕЧАНОСТИ У СКОПЉУ После подне било је у Ислахани народно весеље са соколским вежбама. Збор је телеграфски поздрављен из свију крајева. Телеграфски поздрав послао је и председник владе г. Давидовић. Вечерас у 8 часова удружење четника приредило је у БристОЈу банкет за изасланике и госте. Позвано је било око 200 особа. Присуствовали су генерали: Ристић, Терзић, велики жупан Вилдовић, председник скопске општине, Митрополит Варнава и Бпископ Серафим, неко-, лико генерала и бивших официра, др. Рајс, четничке војводе и представници четничких орханизација и велики број виђенијих скопских фађана свију вера. За време банкета, олржано је више говора. Брегалничку област на прослави је представљао председник удружења против бугарачих бандита г. Каламатијевић и војводе Стојан Мишевић и Глигор Циклевић са још тројицом четника. (Време)

ПОСМРТНО СЛАВЉЕ СЈЕНКЕВИЧА У ЊЕГОВОЈ ПОЉСКОЈ Пола милиона људи ишло Је у Варшави, за ковчсгом писиа Оио УасНб Варшава, 27. октобра — У преносу посмртнИх остатака великог националног писца Сјенкевича у његову слободну отацбину Пољску, цео пољски народ је узео најживљег учешћа. Од гранние до Варшаве, свуда поред пруге којом се преносио ковчег, на свима стани !1ама, безбројни представници војних и цивилних власти и необично велике гомиле спета, поздрав.гале су пролаз. У суботу, ковчег је спуштен први пут на пољску земљу, на пограничној станици Ђсђице. После религиозког обреда и пригодних говора, спровод ковчега је ишао од границе преко Катовице и Ченстохове, где се воз зауставио да се укажу посмртне почасти великом покојнику; затим у 11 часова увече, стигао је на варшавску станицу, у пратњи Сокола. Пошто су владике пошкропиле ссетом водом сандук са остацима Сјенкевичевим, положен је у специјално припремљену капелу, препуну венаца, међу којима се видно нстакао дивни венац председника чехословачке репуб^!ке г. Масарика. У недељу, ковчег је свечано проне-:ен кроз варош, до катетрале Св. Јована, а одатле је прсшао другим улицама. Пред Мицкевичевим спомеником спровод се зауставио и ту је председник Републике г. Војцеховскн, одржао говор поздрављају ћи у Сјенкевићу апостола Пољске и наг оптимисл1чнијег генија. Прата је била незапамћено сјајна. Пола миЈИона т>узи ишјо је за ковчегом, а напред су <5или сви предстааници владе, цело дипломатско тело, књижевннци са Вајсенхофом и Жеромским на челу, ректори универзитета, цело ссештенство, генералитет. Потом је сандук намештен на видном месгу у катедра .ђ1 и преко целе ноћи гомнле с>' куљале у цркву, да поздраве мртвог Сјенксвича. Поводом овог великог догађаја за По.ђску, председништву владе стижу непрекидно многобројни телеграми из целе земл>е и из иностранства, у којима се побожно одаје пошта стгвноме писиу. Овом прнликом председник владе примио је телеграм н од председника франчуске влгде г. Ериоа и од председЈБЈка ита.п;јанске владе г. Мусолинија.

ПРЕД ПРЕДСЕЈННЧКЕ ИЗБОРЕ У СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА Избззвн фбвдоза странака Ла Фолет и радници Фошови, којима располажу политичке стракке у Сједињеним Амернчким Државама, огромни су! Бар тако тврди Ла Фолет, кандидат «треће страже» за председника. Он нарочито напада републикагаЈе, за које тзрди да су згрнули велике изборне фондове с разних страна. Ла Фолет тврди да репуб.мканска странка располаже са фокдом од 10 милнона долара. То је 690 милиона динара по данашњем курсу. Председник републиканског изборног одбора, Батлер, демантовао је Ла Фолета тврдећи да у изборном фонду његове странке нема више од 1 мнлион долара, а то је довољно да се покрију изборни трошкови. Са своје стране Батлер је пребацио кандидат>' «треће странке» за разни радннчки савези сваке суботе траже прилоге од својих чланова за њега. Батлер је устао најоштрије против прикупљања фонда на овај начин, који је принудан. Изнео је с^учај једног радничког савеза, који је тражио од сваког члана по 1 долар недељно за Ла Фолетов изборни фокд. Изборна борба је све јача, у колико се примиче дан избора, 4. новечбар.

ЈЕЗИВО ВЕШАЊЕ У СУБОГИЦИ Пресудг вгд Иире Тотокг Злочинац говорн пред смрт о садизму оних који га всшају Суботица 25. октобра Лапас Је овде иг.прпкпв омртна т^зна в». шањсм над Имро Тот, који је прош 1е године иа Халопгком путу убио две жене и опмчЈлв 1гх са 4000 дииара У свдам сатп изјутра, под пратњом судских стражард, поведеп је осуђени у судско дворишт?, где су постав-~.'-нл пешала. Млад човск, срели^га раста, обучмг у робнјлцп:о пцело, сн ]>у;:ама вепапим улаглд, корача слободно в чврсто, као да не осг-ћа блтнпу смртн. Сама доши иерплвнјепн део лица кривн с. Готов# са свим равиолушно, стаЈе оп прсд судскг колегиЈум, гдо му јо ирочитапа пре^ула и г;|( му јо постав-геио п0следп/ > питањо: ла ли им' }сш што год да ка:ке. П тада, лсиршсп, са гласом подигпзтом ви соко гор*. са нзјраиподушннјим пзра.том лииа изговорп: «ВИ УЖИВАТЕ У ВЕШАЊУ» «Да, ја нисам крив, не заслужујем да ме обесите. Мене су прво опили, па поспе, онако гглјаног, наговорили да нзвршим злочин. Ја управо и не знам да сам извршио злочин. Ничега се не сећам. Ч;титв ми велику неправду што ме вешате. Али. изгледа ми, да не вреди много гозорити. Учинн.ли сте све да будем обешен. Нисам добио помиловање од Њ. Величанства само зато што вп нисте хтели. Ва.ми је моја смрт била потребна. Нисте се могјл ОЈреИи за,(Овољства ла мците јешог човека обешеног.» Ту је прекинут, јер га је, на знак пред< седника суда, помоћник џелатов ухватиб за десну руку н повукао према вешалима. Само је мрднуо десном руком, погледао презриво преко рамена помоћника целатовог, и рекао му: «Остави ме на миру.» Почео је опет да говори, али сад већ збуњено и заплетено, да се из свега моглс разумети само то да није крив и ла жел* још говорити. ПРЕД СМРТ Предосећање блпсг.е смрти преовладало је. Почињо да дрхти. Лице бледо, очи блуде. Џелат га опет хвата за руку, оп с- лтпма, хоћ§ Још ла говори. Ррисутнн. ■ лбу^но, окрећу главе. И тала, ид пок : : . п ен^ргичан зна? прсдседииков, оба ноно1)нп::з п^лптова хватају га, прпводс га иатрашм- вешал:1ИЈ. и поди* жу л*а стуб од в?шала «-ве лотле док џелат, који је стамо на једпој етолицк поред стуба» пе натаче м - на враг у:к'' Целат другп крв.; од ужетп у чрсти на један ::лин г.ојн је н! врху с*уба н снлазп са столнце ОДВРАТАН ПРИЗОР И тт почиње оио што је и?јодвротније. Јер џелат н помоћннпн хватају обешеног за рук» н ноге, в-шају са - о н.ега обсшеног, Буву та, мрцваре, ост1>вљују се. И ако му је преко лицацре'.ачена марамз, ипак се епдп ис-под мараме псплааген ј«зпк, пспале очн... Осећање нечега н одвратпог к страшн^г обуг,има публнку. Та-, ко то траје до оса« мпн\тн. за које вре>1е два. лекара пепрестапо мећу пскс с.тушалпце насрце обешеног, врте главом и дају зпаке да 1 је још гаиз... Целати понобо. јога грубље. и са ппнпчј' ЛМ осмехом нд липу. суку за рукв га ног.?, док најзад јелан од лскара не констатујв да је настЈ-пнла смрт. Свн присЈТНи нмајЈ мучан угисак, да се ту ие врпгн правнчнос! закона, него да се ту пред њнховим очпма један човек снлои у- мрћун*. Сви одлазе угучени под прнтнском једпог сгрпиног догађаја, рао. мпшзајућн о културп, о човечности, о толн. кам лепим далекш« реЧнма. 0РГ51В330ЕНЊЕ ЖаНР1КЕ ЕТРНВКЕ Суботица, 27. октобра. — Вођство мађарске сгранке у Суботиаи решило је да у току ове недеље одржи по целој Војводини велике организаиионе зборове по свима селима, у којима нису до сада постојале страначке организације За последње две непеље странка је ; четрдесет општина основала месие орга низације. (Време)

ПОВЕРЕННК ПР0Г,ЗЕТЕ У ЗПГ?СБУ Ззгреб, 27. октоЛра. — Данашње Нл■ розне Новиис тоносе ла је г. Пасарпћ директор сргд>ћнх школа, псстављен за повереника Просмте у Загрсбу. (Вре.че

ЈМшдаанфравцуске тргоЕвае Парнз, 27. октобра. — Реналли и Клемантел јутрос су преаседавали банкету саветника за спољну трговину. Реналдн је изложио у три тачке главне принципе: 1) чврста воља владе да не закључује ннкакав тгровииски уговор, који би излазио ваи круга закона од 29. јула 1919. године; 2) жеља да се успоставе економски односи са Немачком, али да се не жртвује индустрија нн једне од ових двеју земаља, и 3) нада за ће се економске всзе са Русијом ускоро моћн успоставити. Фраецуша орнзаајс Е&ј.ате Париз, 27. октобра. — Еко јс Пари пнше, да ће Совјети у уторак С"тп .™ннчно признати.

Г. ТЕЕ8С ћг нздабта вкавку Хановер, 2«. октобра. — Председник белгијског министарског савета, Тепис, изјавио је у једном говору да је камеран кроз кратко време да се повуч? н: кабинета. ПОЈ1ИТИКА НЕМАЧКЕ Из|ава Маркса Берлин, 27. октобра. — Клерикалски орган Гсрчшија публикује један чланак подписан од каниелара Маркса, у коме канцелар излаже своје гледнште на ситуацију. Канце.-пр Маркс велн, да се лондонскн уговор мора извршнти лојално. партија центра ући ће у коалицнону владу само са таквим партијама новога парламента које су спремне да бране Вејмаров Устав. Подела нгшчгж ндаћа&а Хановер, 27. октобра. - Данас се У Пар;13У састала конферснцнја савезшчких и америчких стручњзка у ииљу регулисања поделе нсмачког плаћа-на. Ова конференција прсдвиђеиа је ло спбразумо.м. агитешпа у г^даји Хановер, 27. октобра. — Управник вароши Јасн у Румунији >бијен је о/ стране једног члана аитиссмнтске орга низације.

, :