Време, 04. 01. 1925., стр. 2
непеља, ч. јануара 1325
©амае:
Чароано Позоркште: 11 К» . нпјо; 15, <Пр<ош Вгае
-Пв.1
Ланеж: 15, .Обнчан човек"; 20, „ОаисЈеашиб" (изводн Академско Позориште). Нароцнк Укив?рзнтет: микл имрапа) 1* ц че1И1гг, Ппмавањо г. 3|>. Н|>ап. Пет^ ннјеввћа. лрофмоца 5 ммр јцц. Теча: »Врвзност ткпвота п могтћпост срећ<* '3)* Мови Универзитет: 10. •[1|«мапаљс I I ригорија Нетрова. Тема: •Умстиост Француске, Немачке п Енглеске с пог.тедом иа жпвот иарода». Же>.ски Кпуб: (Краља Мшана 71) 17, 11|ч>даваљо г. др. Грге Боглћа, лекара. Тема: «0 раду жена п дец».' у иашнм рутппцпма> Сала «Х. 3. М. Љ. : (П.^оришпа 2) 17. Предаваље за деду. Тема: «Жпвот Псуса Христа» (с пројекппјама>. 0фиц»1рсни Дом: 15 и по. Чатпне Друштва «Кпегпње Зорке>. Сапа «Кола Српсних Сестара»: (Франкопанова 11) 16, Чајапка. Београдски ЦЈах-Клуб: (Гранд Хотел) 19, Шаховска утакмнца. Палас Хотел: 22, Вариетсвл јапуарекп програм. .Клариџес": 16 и по—19 и по, ТћеОапзап!. Студио» профвсрра Стојпћа: (Дечаиска 23, .Ивића-Метропол") 16—19, Оапсшз. /метнични Икститут за модерне п класилле нгре Браћа Розепберг п Ламберт: ^Скоп.вапска 24) 17—20. Матнне. 1итаоница Аеро-Клуба: (Милоша Е^ликог 17), Отворена је сваког дана •јд 15 до 20 часова, Читаоница С. Т Н.: (Зелепн Венац 17) I творена је радннм даном оз 15- 1 4 л недељо* од 9—12 часова. Зитгскоп: 14, «Карађорђе». Касина: 15. <Продапп младпћ Колосеум: 15, «Челпчпи п)'т> (трећа. заврнша епоха). 'ранија: 15, <Љубомора>. [ежурне апотеке: Селаковић. Кнез Михаилова 45; Протић. Краља Милана 37; Мрцајловић, Краља Милана 7; Прендић, Краља Александра 64; Тасић, Кнез Милетина 53; СтојиН, Сарајевска 70.
НЕОЕЉД, 4. ЈАНУАРА 1925. ГОД.
Ка дар или на за]ам Још се не зна позитивно хоће ли ,;е на конфергнииЈИ савезничких Министара Финансија у Поризу I асправљ.гл! о уређењу ратних савезнич^их дугова. Претпостављало се до скора да ће се то одложити за доцније, и да ће се сазвати ^арочита конференција за то. Међути« се сада нагађа, на основу самог присуства извеских пратилаца појединих Мишстара Финана!ја, да се може очекивати оваква дискусија, Нарзчито се 10 закл>учује по неким високим чиновницшпа олит^нског трезора које собол! ^оди у Парие г. Черчил. Комбинације Је дакле ,ош слободно имати. По ономе како.су ратни дуговч дсиоли на дневни ред, не би се могло чишта одоеђеко реИи. Познато је да је Француска гражила у Лондону неке обавезе од г. Макдоналза при. г «нко.м решавања о Довесовом плану. На конференцији између Лакдонаада и Ериоа у Паризу, у очи Лондонске Конфергнпије, постигнут је споразум о томх: да ће се при уређењу гатких дугова с<*ратити пажња специјалчим приликама дужника, у колико дужник то заслужуЈеТ Итересантно је, међутим, да је Немачка имала мбратори'ум, и да су јој репарационе обавезе ждтко рс-луг-иране, дп\* :е о ратним лу-
I ипма : пшта даље није радило, иити пшло преко неких обећања дд ће се о«И| проучавати на једној кснференцији заинтвресова(-:их влдда. У послед-ве вре.ме [фгакцхска влада "наШда је за саветно да учини чорак у напред у погледу уређењд својих дугова Амермци. Као што се може претпоставити, на овај корак су ч упућивале потребе. Фратуска је ту скаро претворида крат%<орочш1 Морганов крелит од 100 милиона долара у државни зајам и у земљи расписала један велики унутратњи зајам, који је показао лепе резултате. Али све то није довољно, а нарочито се указала потреба да се зајам закључи ка страни. понајбоље у доларима. Отуда су и поведенн разговори са америчко.м званичном ком1Кијом за уређење дугова. Онн нису довели ни до чега конкретнбг, нити је комисија упућивала какве предлоге влади на расматраи>е. У међувремену 'г. Жисеран, француски амбасадор у Вашингтону, у једној здравици на неком ручку незианичнога карактера, изнео је у вези са положајем Француске лредлог< аа ;ој Америка одобри мораторијум на ратне дугове. То је навело председника Кулиџа да изјави како његова влада није добила никакав предлог у том смислу. Америчко јавно мишљење позабавило се овим и једно време јављало се да Је а.меричка влада тражила од Француске пис.мено изражено гледиште о овом питању. Још не знамо како су прошли преговори за нови француски зајам у Америци од неки.х пола милијарди долара, али је сигурно да је створена ситуација могла само ометати овај план. Енглеска је одговорнла на француски план о ново.м зај.му у Америци познатим говором г. Черчила. Тражила је отплату дугова од савезника сразмерно отплатама Амернци. Узела је у рачун репарациона примања од Немачке при то.ме и допустила да савезници отпочн}* плаћати само преко те суме а до ануитета, који Енглеска плаћа Америци *по већ регулисаном д\ту. Како Француска није регулисала свој дуг Америци, могло би се тврдити да Екглеска неће истицати свој захтев. Ади још увек остаје отворено питање француског већег зајма у Америци. Штета је што се о дуговима није говорило раније, а још већа што је Енглеска, најосетлзивцји дужник, похитала са уређењем свог дуга Америци. Једно је .било неопходно потребно, а друго сасвим штетно и због саме природе ових задуждшања, као и због способности дужника да ове отплате приме на себе и отпочну нх вршити. ЦЈто се више удаљујемо од рата, све мање се мрже правилно оцењивати Ттрирода обавеза, а све се већа може причињавати способност лужника да плате. Огро.мна већина ових задуживања учињена је за вре.ме трајања самога рата. Савезници су тражили зајмове у Лондону и у Америци и добили су. Да су у оно време захтевали поклоне, и то би билн добили. ТраЖећн на заЈам, мало ко је помиш.Ђао на доцнију отплату. Све је бнло стављено на коцку. Успех заједничке ствари био је најглавнији. За друго није ни могло бити времена. Неки од савезника поднели су огромне људске жртве у рату, други су давали више финаисијска средства. Амер:гка спада међу ове друге нарочито. Без ведиког претеривања може се рећи да су савезници давали војнике, а Америка новац. Енглеска је давала муницију, а Америка храну. Други савезшши војнике. Тако се дошло до победе. Америка не може рећи да се није користила ратом. Дуго су се савезници борнли сами док она није ушла у рат. За то време она је трговала и зарпђивала. Скоро преко ноћи Сједињене Државе. које су бИли највећи дужник, по^тале су највећи поверилац Европе. Рат Ј*е обогптио Сједињене Државе. понјто су савезници задуживали се тамо, а Америка је за те дуЛве лиферова.ла р^бу. Уважени професор Селиман доказивао је неаавно да би
Америка данас била пргд банкротством да је одмах у рат ушла. Прилике за правилно оцењивање природе ових задуживања данас су нешто иеповољннје него што су биле одмах после рата. Неповол.није него што су биле пред последње уређнван,е немаикнх репара:'ија. При свем том било б»1 потребно пожурити се са коначннм уређењем. Можда ни данас није тако доцкан запитатн Америку да ли на.м је војнике послала у помоћ на дар или на зајам.
4. јануар 1925. год. В Р Е М Е Извештај Опсерваторије на Вринару од 3 ј-нуара 1925. год. 7 часова прс подне Београд: Варометар 7С7; теинература 5.3; м&кгимум 5.2: миннмум 2.1; ветар јјт 2; оОлачност -една половина; релатппп, плажност 65 од сто. Крггујевац: Бар. 708: Темн. —2 Сарајсво: Бар. 771; Темп. 1 Мостар; Бар. 770; Темп. 1. Зггр^.б: Бар. 770; Темп. 6. Љубљана: Бар. 7С8; Темп 7. Ниш: Бар. 771; Темп —7. Скопље: Бар. 772; Темп. —2. Петроварадин: Бар. 765; Темп. г< Праг; Бар. 757; Темп. 9. Пешта; Бар. 763; Теми. 1. Лондон: Бар. 748; Темп. 9Цирих: Бар. 766; 'Гемп. 9. Вгршава: Бар. 753; Тгмп. 6 Пинсн: Бар. 750; Теип. 5. Петрограр; Бар 7.46; Темп. 1 Москвз Бар. 745; Те-мп 0. 2 часа по подне Београд: Баромстар 767; температуЈМ. 11.5; макспчум 12 8; ветар тишипа; облачноет трп четвртнпе; релатнвна влажност 55 од сто. Општи преглед времена: МатхСпмум притнска ваздуха ледси над јужном Европом а мппимум над северном п северонсточпом. Температура је у пело! Европи порасла. Ппдежа има у оападпој, севорозападној н сеперонсточној Европн. Учешће наше Краљевине на изложби дБкоратк?не укеткости у Паризу Главна Контрола дала је Министарству Трговине И Индустрије визу на 10 мшшона динара за организовање учепта наше Краљевине на међународној изложбм декорагивне уметности у Паризу. Делегација из Србобрана код г. г. Пашића и Прибићезића Једна велика делегација грађана из Србобрана посетила је у току јучерашњег дана г. г. Пашнћа и Прибићевића и замолила их да им се одобри да плате п«зрезу у четири рате, по».ито им није могуће да пллте одјадном сву заосталу порез*. Правилник о свеогтеничиим додатцима и закон о ургђзњу црнве Главни Одбор Свештеничког Удружења посетио је јуче Министра Вера и замолио га да се донесе правилжж о свештеничким додатиима на скупоћу. У нсто време затражили су представници Свештеничког Удружења да министар поради на томе да се донесе што пре закон о уређењу нркве.и црчвеним властима. Пријзм личке пруге ^ Министар.тЈу Са6*раћаја облазована је нарочита комисија за преглед и пријем готових делова личке пруге од предузимача који су их градили.
Џ 1 I Нагр &да БРЕМЕНА од 50р | | линара из 109-4. броја од 3. | * јануара исплатиће се I ( оном читаоцу, Крји је купио I | исачуваспримере1к,накоме р ^ )е ударен штамбилз „Адми- Ц ^ нистрапија Бреме" са своје- а | ручни2л потписом два чи« | 1 новника. 1 Б 1 ^ "ВРЕМЕ" сваКога дана | ^ д&је својим читаоцииа ј ^ награду од 500 динара. ^
Контрола уџбеиика за ссновие школе Министарство Просвете издало је наређења свима бившим покрајинскмм управама да поша .Ђу ради контроле, спискове > џбеника за основне школе, * који су у употреби. Београд—Панчево За време божиНних празника, од 5. до 10. јануара 1925. године закључно, саобраћаће на линији Беофад—Панчево и обратно 2 путничка брода са поласком: из Београда за Панчево у 8, 10, 12.15, 15 и 17 часова; пз Панчева за Београд У 5.30, 10, 12, 14 и 17 часова. У случају појаве леда овај се саобраћај неће обављати. Од 11 јануара текуће године саобраћај на линији Београд—Панчево и обратно вршиће се по садашњем реду пловидбе, 3 пута дневно за Панчево и из Панчсва Погреб Милака Павловића Поролина поч. Мипана А. ПавЈОвићо извештава своје сродгаже и пријатеље да ће посмртни остатии њенога драгог покојника бити сахрањени у недељу 4. ов мес. Опело у 2 часа по подне у Саборној Цркви. одакле ће и спровод кренути. Прстеновање Госпођииа Регина Мајер и г. Морнц А КалдеронЈ трг. агент овд., прстеноваће се 7. јануара 1925. у 3 и по часа по подне у просторијама Моде Салон Сестре Мајерове. Вука Караџића ул. бр. 6. Моле се сродници и пријатељи да ово - сматрају као позив Личне вести ЈЈушан .4. Обрадовик због жалости у породнци ове годиие неће' славити своју славу Светог Стевана. Веридба Г. Ралми.10 Ж. Стојиљковић, «шдустријалац из Лесковца, сии г-ђе Параскеве и г. Жквка СтоЈ'иљковића, икдустријалца нз Ниша и г-ца Зорица, кћи г-ђе Катарине и г. Михаила Кујунџића, народног постаннка из Скопл»а, верешг Читуља Бранислав (Брана) Протић, виши контролор Железничке Дирекције, преминуо је 3. о. м. Погреб 4. јануара у 2 часа по подне. Стан: Чиковничко Здање до Же лез. П^тгошачке Задруге. бевзд Трлжк >а за динаре у ииостранству још увек јаиа. Беогрчу V Цириху и даље скаче. •ЗОог суботе берза није одрзкала састанак. У слободпом промсту све девизо су ц даље лабаво. Нарочито Женева н Праг.. Нонуда девнза бпла је обнлна. а тразг.ња слаба. Промет :< бпо мпнималан. II Загреб је пудпо само робу. Неко девизе су ну!>енс по паритету а неке 11 пспод. Тражња јс днпара у нностранству 1ош увек јака, нарочЈгто у Б^ечу п Трсту. У Београду пред подно била ?е следећа снтуацнја за девизе: Жепсва роба 1253 (новац 1245); Лондоп 304.60 (304); Праг 195 (104.25); Парнз 348 50 (310); Беч 910 (008); Пешта 900 (875); Амстер. дам 26.15 (26.05); Берлин 15.40 (15.25); Буг^у. решт 33.50 (33); Њујорк 64 20 (64); Мплано 271.60 (270.75). За термине слабо ннтерссовање. Рента ратне штете иепромењено. Понуда 148. трлжња 147.50. 7 од сто зајам 66.50 пону_ да, траасља 65.50, У Цпрнху Београд и лал.е сглче. Њујорк без промепе. Лопдон п Мнлапо скаче. Ппрпз н Пешта беа промепе. Праг лабав Стране бврзе Цирих, (закл>учак)~— Београд 7.98 н грп четвртине (7.93 п три четвртпне); Париз 27.52 и једна четвртина 127.80 п једна четвртнна); Лондон 21.35 п п0 (24.34); Њујорк 513 (513); Брнсел 25.70 (25 62 п по); Милано 21.73 п трп четвртнпе (21.63); Холопдаја 207.85 (208.05); Берлнп 122 п једна осмниа (122.05); Беч 72.05 (72); Софнја 3.76 и једпп четвртина (3.75); Праг 15.48 и трп четвртпне (15 52 п по); Пеипм 70.10 (70.375); ОолУП 9.30 (9.40); Царпград 277 ц но (280); Бут.урсгат 263 н трп четвртнне (205). Женова, (закл>учак). — Беогрвд 7.95: Парнз 27.81 и једнг. четвртпна; ЈЈопдон 24 35; ЊуЈори 5.13; Брнсол 25.60; Мнлапо 21.7! н једпа ч^твр. тнна; Лмстсрдам 207.85; Берлнн 122; Беч 72; Софија 373 н три четвртиис; Праг 15.475; Пе. тти 70.10.
Њујорк, (после берзе). — Бсоград 1.55 и по (1.50 и по); Лондон 4.7402 (4.75); Париз 5.42 (5.44 и једиа четвртина); Женева 19.49 п по (19 50); Мплапо 422 (421); Амстердам 40.52 (40.56); Беч 1412 (1412); Пешта 13.02 (13 и трн четђртнп*); Праг 301 !Г по '302 н п<ј); Брпсс 499.50 (о02); Букурешт 51* и по *51 н по); Берлпп 23.81 (23.81). Новзга^ека прот^тча 635» Новн Сад. 3. јапупра. — Бачка шпепнца 76 кгр. 2 од сто 430; бачка 75 кгр. 2 од сто 42У. банатгка 74—75. 2-гЗ од с10. пардЈт.-т Сеата. 427.50; бачкн јечам 01—62 кгр. 335; кукуруз бсчкн 50 од сто касе 190; банатски парнт:т Септа 195; бапитскц за март—апрнд 100 од сто касе 200; сремски кукл*руз 195. брашно- 0. 010; Л& 0, 430; 7, 300. Тенд^нција мирннја. Укјчшо продато 38 и по влгопа. (Врсме;.
А. К «0БИЛИЋ»—Б С И. (рзХрИ; Прпјатељска утакмпца нзмеђу ова два клуС«а одржаће се у недељу 4. о. м. у 10 часова пре подне на игралпшту Б. С. К-а. СудиЈа г. Кнкпћ. НОНФЕРЕНЦИЈА БЕОГРАДСКОГ СП0РТ ИЛУБА Данас по подне у б часова одржаће_ се у са_ ли фнзичког кабнпета Треће Мушк- 1пмпазиј* копференпија свих чланова Б. С. К-л "шмх УТАНМИЦЕ У Б. Ш. НЛУБУ У Б. Ш. Клубу. кло и у свпмд клубовим: V наг, утахмине се налазе у највећем ток\ Ту се боре старији н млађи, јачи са слабијнма члановима. Старијп се труде да сачувај? свој реноме а млађц хоће да покажу старпјима да п онн умеју логнчки да мисл*- Борбл је V послвдп.ој фазп п врло очајна, :ер оз исхода завнсн ко ће како Онтн класифпшцли зј \ идућу утакмнц.у. која ће се оггпочети нг [Гравославн*' г/ову 1од1гау. Највећу муку вадаје играчима пн.-ч,. пар. тнје. јер нх то, како онн веле, нервира- Алн је секретар клуба у томе цеумољни. Он хоћ^ да со у клубу радн онако, како се радн У целом овету. Писање партнје у прво време Је истина мало неугодно, алп после мало веж.'^ човек се одмпх на то навпкне. Корнсти од нисац.а су велш:>.: прво, што посл-? свршетка 1-артије играч може аиалнзом да вндн какве ј® погрешке учигпо те нх доцније може Јнгбећи: друго, пггетн да пропадне труд. прооавлл-но време око играња партнје, као н често н'.воћ<ЧБ<- лепнх комбпнацпја| Зар бнсмо могли дпнас са задовољством посматрати партнје чуеспнх шахпста, од срсдн»ег века на овамо, кадл играчн не би им«-.лн обнчиј да шпиу свој " плршје? Сад можемо да пооматрамо партп/ : Ж. Ж. Русоа, Филидорз. Наполеона Првог. Толстоја п мпогих другнх ранијпх п садашв>их шаховскнх мајстора. За то. шах толнко напрдује. јер се играч може корнстпти а пск> ством других, а о шаху постојп дапас огромн" лптература. Штз би спортистп сваке врстдалн, када бп моглп своје фпно нзведене комбвп^циЈв да заг.(-леже и дг. нх на тај начип учине свакоме лако приступочннм ; У Б 1П. Клубу игра се у шсст група, са по 12 пграча. За сад па»боље стоје и то: у групн А; г. П. А. Тодоронић; у групн В: «"• Бске: групи С г. М. Јовановић; \; групи и: г. § Јовановић; V групи Е: г. ивиЈ *ановип; у грус Р: г. С. Богдановић. ПРОБЛЕМ 52.
г * ж Ш «г*-; "'ШаШ
& ј р:
& ш '
ш * Ш ^ 1. Ш
ш
Ц1 2 т
гчро , иса, шо, јч , Ц ■ Кћ8. ТО. 5сЗ, 1с4. (12, Рл7. с7, еб, 13. В' ћ7, 8 4 (12) Л\ат V три потеза. Ј. М. Овадија.
99
ВЕДОМИН" пехом^препо ручују. ЕМУЛСИЈУ против туберку лозе плућа, костију, жлезда н сви* врста катара. ПАСТУ за слабуњав^ малокрвну, скрофулозну, рахитичн* децу н у опште за ослабљене ооганизм ЛАБОРАТОРЛЈУМ ВЕДОМИН Београд, Ђурђево Брдо Вајфсртова 25
Власнпк за друшгво «ВНЕМЕ» КОСГА М. ЛУКОВИЂ Одгоиорпв уредник САВА И. -ЈОВАВОВНЋ. Балкпнска улнца 5.
ПОДЛИС1АК П ВРЕМЕНА" 4 -1- 88 МИРИСТОСПОЋЕ У ЦРНИНИ од ГАСТОНА ЛЕРУ-А За :им се повуче мало назад, па насгави: — И онда, сад вам је све јасно, драги мој п>сподине Дарзаче! .. и она необичнз хладизћа, којомпвас Ј'е предусретала, а «. !ожда је и грижа савести, услед њеног непрестаног оклевања, гонила госпођу Дарзак, да вас тренутно обасипа најделикатиијом тшжњомГ -. Најзад, допустите мн да вам кажем, да кад год сам вас виђао тако тужног и заиипкЂеног, ја сам морао Јеровати, да сте и сами открили, да госпоДарзак. гледајући у вас. говорећи с вама, ћутећи, непрестано скрива на дну своје душе мисаб" о Ларсану!... Према томе, 1а се добрб разумемо... мисао «да је све то добро опазила кћи професора Станџерсона», није никако могла разагнати моја подозрен^, нотто се он:< н нротив њене вол»е. снуда истицбше! Не1 Не! не— То је могло битн, повика нронично г. 1арзак. то је мргло наступити сасвим г.Ро 1-тим резоновањем Откуз бих ја, ако сам г.ећ Сио Ларсан, имајући госпођицу Станџерсонову. као своју жоиу« имао интере-
Рулта љи о:
|са да прекидам уверење о Ларсановој 'смрти! И ја себе не бих никако оживљајвао!.. У осталом, зар нисам изгубно Л1ајтилду онога дана, кад се Ларсан понова јпојавио у животу?... — Пардон, господине, пардон! лонови абнј, који»сад наједаред постаде бел»и од счега.. Ако смем да вам кажем, ви јсе и сад удаљујете од доброг краја разу:ма!.. Јер на.м он противно показује од отога. што ви иислите ла сте запозили! Јл јсам обо запазио: да кад човек мма жену која верује или која је сасвим Олизу да верује да сте вн Ларсан, онда му интерес налаже: да јој покаже да Ларсан постоји изван вас! ј На те речи Госпођа у, црнинн одвуче се јпоред дувара и посрћући стиже до Рулјтабија и гуташе погледом г. Дарзаково јлице - , које постаде страхоаито грубо. Ни мало не збуњен или поколебан, младић настави: — Али и ако ете нмали интереса да ј»»ј докажете, да Ларсан постоји изван |Вас, био је један случај, где сз тај инк 1 рес преобразио \ једну неизбежну појтребу. Замшлите . ја кажем замислите, ч:1 господине Дарзаче, да сте стварно ивели Јарсана један пут, поред ваше р»е. код ваше куће. пред очима кћепи рфесОрЗ Станџерсона. и ето вас онла 2т у неончодној нужностн. да га оживи-
те опет. непрестано кзван вас... да би доказали вашој жени, да тај васкрсли Ларсан није у вама! А*! стишајте се, драги господине Дарзаче!.. преклињем вас.. Пошто сам вам већ казао да је мојих сумњи несталб, коначно нестало!... Бар се можемо забавл»ати, резонујуКи мало, Дакле, према мом резоновању, ви сте Ларсан! И ја сам се питао, шта се могло десити на жељезничкој станицн у Бургу, да се ви прикажете као Ларсан пред очима ваше жене. Неоспорна је истина о васкрснућу. Оно постоји. Оно се не може објаснити у том тренутку вашом вољом да будете Ларсан!.. Дакле, кад се то васјкрснуће већ не може објаснити вашом вољом, онда се може објаснити само тако.. да је било случајно!... И ево, како се цео догађај објашњава... 0, ја сам одлично проучио догађај у Бургу.. ја настављам да резонујем... немојте се плашитн... !Ви сте у Бургу, у рестаурацији... Ви мислите ла ваша жена, као што вам је казала, шета по перону и тамо вас очекује... Кад ст\ј :«вршили писање, ви осетисте потребу ла олете до свог купеа, да се .мало дотерате.. да баците један мајсторски прглел на ваш пребражај. Ви раз;.'.,ишљаге: само још неколико часова ! ове комедије, па кад се пређе гратша и ! с1 игие у место, потпуно згодно за мене, 1 ја ћ> збапити маск> јер ва: баш та ка-
ска силно задшра... и толнко пас замара, да кад стигосте у ваш куп.е, ви хтелосде да се одморите неколико тренутака... Еи томе приступите!... Скидате ту иашу лажну браду и ваше нао.цари, и баш у том тренутку, отварају се врап од купеа... Ваша жена пренеражена од страха има само толико времена, да V огледалу :апази то лице без браде, Ларсоноао лице и да безобзирце побегне, јаукнувши шхплашено... Ах! ви сте појмили суко;»ику опасност!... Ви сте пгопат/. ако 1ч1ша жена одмах ке види на друтом месту Дарзака, свога мужа. Брзо намештате своју маску н вн излазите на противну страну од вашег купеа, нешто мало заобилазите, али ипак стижете у рестаурлцију пре ваше жене, која дојури, да пас тамо потражи!... Затекла взс је на ногзма... Чак нисте имали ни толико времена да олет седнете... Да ли је све спасено? Авај! не... Ваша несрећа тек сад почкл>е. Јер страшна мисао да сте може бити уједно Дарзак и Ларсан, не оставља је више. На перону жељезничке стаиице, пролазећи поред једне лампе, она вас здгледа, истрже руку од вас и у наступу лудила она улети у канцеларију шефа аанице... Ах! понова сте разумели! т реба јој што пре, одмах избити страшну.мисао... Ви одлазите у канцеларију, журно затварте врата за собом, и онда и ви са-
ми тврлие, као да сте бајаги и ви видели Ларсана! Да би је умирили, а и да «>и и нас преварили, на случај да се она усуди да нд« • ;ч. с. млсао... вн сте први који ме о томе пзвештавакте... који ми шаљете телеграм!... Шта? Зар иисам јасно расветлио ваше држање тош дана? Оно је било сассим провидно 1 Ки сте јој мсчли одбити,.да не сти г не сиога оца... Она би и без вас отпутовдла!.. И како још није ништа изгубљечо, си с* надате да ћете све поправиуи, све сшла дати... За време путован>а, ншд жепа непрестано лебди између поверења н ст^а ха. У наступу махнитог уображел.а, она вам даје свој револвер: тај се наступ г о же овако објаснити: >Ако је Дарзлк, »:ека ме бранн! а ако је Ларсач, нека ме уби : е!... Само да више ништа не зиам!« У Црвеним Стенама понова сте осетиш, да се толико удаљила од вас, да сте јој морали поноал пок -злти Ларсачл, дл би се прибтижила!... Ви ите ли, драги гпс^о.шне Дарзаче, како је све то лепо улешено у мојим мислима... и ничега не.ма, '.нтр се не би могло сасвим просто објасиити: и ваша Ларсаиова појава у Мапгсни, за преме вашег Дарзакозог пута V Кане. за вр?ме кад стигосте пред на.ма. 3у сте се јисткна у Мантон—Гпродану послужипи ј позом који је отпутовао испрел паших ! (Нлстап.и, на чотЛрТој стрлни)