Време, 04. 01. 1925., стр. 5

I

Лецел.а, Т. јануара 1925

Страна 5

Шарлах 37 Београду У прошлој недсљи било је и старих и нових случајева 68

//ЗА КУ.1ИСА НАШЕГА ТЕАТГ

Једно интересанхно писмо Г- Стсвалу К. Христићу Прочн7.»о слм 1>аш ?.<цтис у »ЦпцварнН.вом »иогрлдоном Дисвнипу> п пндео, на ;кђлост, да стс ме г.рнво разумсли. ' Ону моју Пвјаву. нлн нсповеот, коко Вн велјпг«. у лаоту Врем± » (од 14. ов. м-ц;о н.: смст« смлграти г.ао иеко на1»очнто интрпгнрање протии Њс лнмно. — Но, г. ХристЈгћу! Ја. Орлним нлшу Оперу, ту лросвегну уотановј. кс-ја I! В.ЈМл. г. ХристЛћу, мора на .рцу лсжчтн, Нм -лч туваЈио, узгред н Вас ичло вдхнатаС'. Вама ч- б&р грло «обЈ>о нолпато па г.ојн '.ам ПЛЧПН 1.1 \1Т 10Н -Н II : ПОЗОрНПГГЛ. Е па М0ЛЈ1М Зас л.-но/ла с ставитр за један моменат н ВН у тај м..ј подо.)«ај. — ДоЈ)сте вн, рсцнмо, једнога даиз у гзнцвЛЈфЦЈ\',Ц" достпве Вам ј дао реш"Ј^- надлежне власти. .по коме ј-> аа Днрстггор.1 Онере по«авл»сн г. Јован Србуљ. а г. Гтеван К. Хрн<-таН враћа се. на своју стару дужноет. т. ;. ;з дирнг- нта у опсри. — Сме лн го да •'•у.т — Шта оистс Вн тада чнпнли, г. Хрг »ићу у з>дноа токвом случају, и да ли ји в «м т »> прако Лнло? — а то. илн нешго слично, може н Вам.. да Ое десп, — јер ]е већ, мојим у1илан>ан.ем нз позорпшта, створен једон гакак преседан. Лнгригнрао нлсам инкада. ннтн сам пкада ингпнрисво ма какв;Ј чла!гке нп протнв Вас титп протиг. ма кога у позоришту. Ни^ам н::^ада игаао да млтнм по миннстарствнма, ни ја ни ма ко од моје нородннс, да с«> моје гтарнјс — о^олслс >.олеге што пр>- . Јаве у пензнјЈ',.ка»со бих ја могао за зауамсм »пхоро место, Био сам В.цц иреТпОсд^в-д^ни дужи ппс. гоЈннз. г. Хрнстићу. п сам тај положај претло.тан-Ђеногл старешппр налагао ми је да воднм ачупа о ВАшој сноо-'и5ностп и Вашсм раду. Подношеч.е ' тр.тчнпх рнрерата > привиаку Народлог .Пог »$ртн'тћ од с-тране Лнректора бпе;>с. о музттчкој спосооностн или неснособности уредростн ипи неуредносгн н^говог церсочала . оперн не може се назвати интригирањем. г. Хрисгићу, као што Ви 10 назнвате. — Јер, замнслпте -ако бп Вн данас. као Директор опе. ие, поднели на прпмер реферат Управннку Народног Поаорншта. Да један Ваш капелннк нпје V стању да днригује ј^дан пов балет, који је чак сам п спро. мао, п да 6и се-спасла премијера. треба му сдузвтн палнцу баш у очн 1фед'таве, н уступнти др.лтом, — или Да г. Лав Знновјев неће пли не може ни }едну своју партпју (ни стару нп нову) да научи да пеза на српском језнку, — илн * Да јс г-ћа Ксеинја Роговска прсоптерећеца радом у опврн. да сувише често пева. па захтеватс да се и друге певачнцс — солисткиње у оперн мало запослс, е да бп н оне дошле до каквог хонорара преко мессца, да лн бн смели ови пменованн тај Ваш ,поступаг. да. пазову ннтрнгнрацлм протнв љнх? Не, г. Хр"нст нћу, јер је то Ваша дужност, као Директора оперс, да оцен.ујете способпост и рад својпх потчнн.сцих н да своју струтну опену сти&Ђате чзк п у внхов службеии лист. . Па што онда Ви, г. Хрнстићу. иападате мој службенп рад и ашто подношењс мојих реферата, к&о Вашег претпосгавд>*ног старсшпне, •а стручннм мпшл>си.ем о Вами. назпвате интрнгнрањом? И 10 иишете једннм тоном, који ие доликује ни Вашом положају пн Вашсм црегнмену... Ја Вам гбп.га верујем да сте Вн, г Христићу, чит^лк по нишим повпнама криппе. у ко]има је писано о Вашо;. днрнгонтској иеспособностн. Само грешнте душу што тврдптс. да сам ја ннопирл-тор тих крнтпка. Ннсам ја ва,Ђда могао уперрти цротив Вас све наше нритичаре или чак н целокупну нашу позорншну публнку. Зар Ви не видите и нс осећате да оии сви, нолино их год има, деле.моје мишљење. да сте Ви врло, врло слаб п песпретан дпрнгснт. Свп натси критичари рскли су Вам то до сада небројвно пута — но јасннје а но увијеније. Зар Вн ис умвте да чпгатс изкеђу рсдова? Само пзгледа да Вам то до сада ннко ннје хтео чли смео да каже овако јасно и отворено као ја. — Али ја сах Вам то, г. Сгсване. рекао још оног довога дана. вада г^м Вас видео са дирнгснтском палицом у руци како у пооорпшту неспрегно н ометспо днригујете валцере п погпурна нзмеђу чинова. 'Го су бнлп војни музнчарн. којпма стс Ви тада днриговалн. Какво мпшт.ење о менп као музпчару данас Вн пматс, г Хрнстићу, то мс се нншта пе тпте. Али сматрам за потрсбно да Вао оцоменем на пска факта која говоре, да овако рНлво ми1пљен,с о моии нисге од увск нмалн. 11а прнмер: У Срцском Књилсевном Гласнизу написали <тс неколнко критпка. у којима тојн од рсчи до речи ово: ДУХОВНИ КОНЦЕРТ ПЕВ. ДРУЖИНЕ аСТАНКОВИЋ > Капслннк г. Бнничкн славио је два усиеха тога вечера. Успех 1«о каиелник н успех г.ао компоннста, сачињаћалн су награду за огроман труд око спремс овога ве,тнког концерта. Сва награда за овај лепн духовнп конперт несумњиво прннада иашем пајбол>ем диригенту г Биничком Стеван К, Хрнстић. (Књпга дванаеста, број 7—1. апрпл 1909. страна 544). БЕТОВЕНОВА ДЕВЕТА СИМФОНИЈА У БЕОГРАДУ 0 иг!и>ћењу код нас. може се рећи еамо доб^о. са обзиром на нашс музичке прНлнке. Г. Бпиички је дао упрово више но што наша муаичка средииа може датп. ..... ^ У нрним реду заслуга припада вредним. талсшираном и цскусцом днрнгснту г. Сг. Биничком, а затим и свима осталнм судоловачима. ..... С. ХристиН. (Књига четрнасста, број 8, — 16. анрнл 1910. — страна 623). Пптам Вао, г. Хрнстићу: Кад стс гопорнли исистнну, — тада нлн сада? 1 'одинс 1912. иовернли ств мп свој\ прву иећу композицију — сВаскрссн.":- за солн, кор и орсоогар. ди ј>' јп лично снромнм и извсдсм. После концерто, колн.со сс ссћам. били С1С игббнчно задовоЛ.иц н одушевљени и мојнм охвалњсм и мојнм нзођсњем, чак схе мн вр.тЈ тонл(Ј захвалилн н чеотиталн нз успсху. Пнтим Вас. г. Христнћу: Кад сгс говорнлн нсиотн.ну -- тада нлк садн? Иа ирослави 25 гојшпн . нц «' мога музнчкога р«1,та у позоришту Ви сто ме, г. Хрнстнћу, по»дрг.силн - а II м.пдппо речн на нозојшпцј ! прсд ие.ТОКУПЦНМ <>чс1- I 1<М ЦОрСОНИЛОМ и МНг»ГО-

бројком публнком. као дугого.Чншњсг паслужнс?г му-пјп.ог раднниа н тнорца нашс опере. Питам Вас. г. Хрнстићу: Кад с - т ( ј говорнлн пснсти1|у — тада нлн садо? Видитс. г. Христићу, Вн писте остали доследпн своме рацијем мншљсњу. Вн св поро. дцте по момеитоном, лнчном расположењу и онмпатнјама. н дајете о једцом истом човску час овакав час онакав суд. Вн говорите данас једио а сутра друго о јс.дном јавном радепику, а заборав.гате да је наш занаг та1лп. да мп 1т »т0ћо свакога дана полажемо испит јавно, пред публнком н критнчарима, натожућн сс њнховој стручпој оценн. Ја па нр. ннкада ннсам променно овоје стручно мншљење о Вама као дпрнгенту н службеннку. Ја сам Вас од увек сматрао као врло лошег капелника н всома неурсдног чивовннка. То сам Вашс мане запазпо н рекао сам Вам пх оте^рсно н у очн још првнх дана, •када сте још као молн шбгрт, прс нских 12 годнна, дошлн ј ; менн дц учите занат. II да су меродавни тада послушолн мој савег н моје стручно мнш.ђсњс, ннкада Ви не бистс добили ни калфенско пиомо. а аамо лп мајсторско провп у папкчг музнчком сснафу. Ја сам тада тврдно да Вн немате талецта н да нисте рођони па днрнгонта, а то нсто још н дапос тврднм — Нннада Ви нсћ-.те бити добар днрнгент. г. Христићу. ј |> Ва.ма псдостаје једпа од најглав. нпјих чињончпа у музинн — осећај ритма. Оставите се, за нме Божје, г. Хрпотнћу, зећ једном тога дирнговања, кад већ ппсте за тај посао створсни п кад Вам то огворспо и искрсно кажу н саветују све Взше нолеге. свз криткка и гог-^во цег.а оперсна публина. Жртвујте се мало и Ви за нашу оперу и опаспте 'е Једног неспретног н рђпвог днригенга. Можда Ли чак моглн којекако да адмпнистратиратс у онери, да немате тамо ону попнату фаталиу везу. која Вас апсолутно онембгУћава да будс;те праг.ичаи н б^прнстрасан старегпнна. — Али овако...... Знате пгга? 4 Баците се на компоиовањс: — изгледа да па томе пол>у нмате п Бише среће п внц%: дара. Узмнге мало одс.уства н. пошто но стојите материјално баш најбо.ге,- као готово и сви уметницп, (извиннте шго то помнњем), замолито каквог бога-тог а племс-нптог индустрч : алца. којп волп музпку. да Вас помогне са једно десетак хњгада дннара, па идите пегде и у мнру довршнт« већ једном ВашЈ - оперу «С\д-он». Јесте лп ме сад бар мало бо.ге разумели г. Хрпстићу? Ако буде потрсбно. ;а ћу идућн пут битн јоот јаоннји Ст. Бинички. Јубилеј Таирова Ових лана навршава се десет година ол како је Алексанлар Таиров основао Жауерни Театр» у .Москви. Таиров је са урођеним заносом детета за нфу, прислонио уво на велику школ>ку позоришта и ослушкује. слуша како брује хар.моније, ка^ звони" неограничено у ограниченом. Отуда и>егове визије, његове тежње да се површина ограничи, изнесе у низу слика чнји бм склад лао утисак безграничнога, вечито салржајнога. Он је, на јасно.ме дану саглелао тајн)-, и хоће да ростане њен госпо дар. Пре трилесет година Адолф Апија и Гордон Крег поставили су захтев да се отвори ера тоталнога театра, целокупног театра,. који битно одваја од и.мпресионизма. 'Гаиров је са огро.мном збиљо.м вратио «ифи» њена права, 1вено свештено значење. Игра је у исти мах и игра, и збил>а. У почетку беше — вели Таиров — игра. Мимски израз јесте највише и најдуб .Ђе што је икад пронађено. Он је постао пре сваког театра и пре сваке литературе. Гледалац је добијао утПсак од теда у ритму. Око тог ритма, као око неке суштине, пома .Ђале су се. извирале су и расле друте снаге — пратн .Ђе. да лејство надјачају. Италнанска «комедиа дел арте» игра позориште изван литературе: то је чисто позориште међусобних односа. Танров хоКе све елементе простора и времена да употреби да би постигао што театралнији утисак, независан од природе. Прастари.закон ликовних уметности о снази израза услед ограничености његове, добија код Таирова нов значај. Он гле да да унесе много елемената и оквира, и да садржину што веИ.ма у њих стегне. И онда снага се испол>ава рпт.мом преко ствари гледаних и слушаних Речи и говорење код Таирова музикалнн су- Гласови се усклађују један према др>том, а свака про.мена сценерије доводи промену и у боји гласа. И уопште сви елементи су у строгој узрочној вези, која не мора бити обнчна животна веза. Речи су у вези са бојадисаним визијама. Театр не сме битн живот, п за то баш може да га надмаши и најјаче нспо.ђи ритмом. На бини владају само узрочни Закони међусобних оппп.ђнвих и у.метничких промена. Балет добпја огроман значај. Сви елементи на позорнипи јесу као један оркестар, и таласи звукова, боја, облика и покрета морају да се ускладе у једну изразиту целину која има да дејствује јединством богатога оркестра. Игра постаје значајнија од живота дуб.*е узроч^га, и гешње су испреплегани де лови него у нравом живогу. Глумац се не стиди «намештенога» и «наш.минканога» он то све само појачава, да би створио утисак. Стварање глумца добија занос нечега новога, када се не обраћа пажња на иеропатиост веК на јачину' деловања

Легенда Балтика

Познати по.ђски композитор Феликс Новосјејски написао је нову оперу: Легенда Балтика. Ова се опера лавала у Познању, и По .Ђаци желе да од ње створе дело своје пропаганде. Легенда је изнела живот прастарих балтијских Пољака и тежња је била .музичарева да истакне, у борби која се од увек води између Не.маца и Пољака око права на Балтијско море — да су Пољаци истински и прави баштнници лриморја. Садржај је овај: сиромашни моонар по имену Доман замилооао је Богињу кћер богатога кмета Мествина. Али Мествин је одлучио да руку кИери даде оно.ме који му из дубина Балгика донесе круну Јурате — а то је симболично благо које господару свом доноси власт над Балтиком. Поред свих преклињања сзоје драге Доман полази у поход, то благо. Пред полазак указује му се иа таласима Балтика утвара давно потопљенога града Винете. МладиН, уз припомоћ боп Перуна прикрада се потопљеном двору и добија из руку Јурате уклету круну. У треНем чину слави се празник Купале на обалама Балтика. Настаје страшна бура и народ бежи у храм а стари Лугор изјављује Богињу љубав и хоНе да је отме У томе обара кип Световида. Народ подбуњен од Лубора осуђује Богигђу на смрт. Али у То.ме часу кип Перуне јечи тајанствено и спасава невину жргву а До.ман, победник појавл>ује се, ставља на олтар задобивено благо и добија ,кћер Мествинову. Нововјејски је тражио ииспирацију у старостовенским мотивима. Унео је многе прастаре напеве дрезних пољских племена, и пољску сеитименталност. О овој опери пише Тан са великим одушевљењем. Ои и»;таче да су некада на Балтику у г.тавном' живеди Слове^и. Он истиче сву сЛовенску мистику тих крајева и легенда које данас, од Словена пређоше Немцима. Алгази, критичар Пана види у Легенци БаЈтика нове словенске путеве музици. Идеја ове опере јесте страховита борба Словенства са Германством за Балтик. Садашњи пољски народ има међу својим племенима Кашубе који највеНма тиче на престаре становнике Балтика. Сз^та прошлост Словенства које ]е побеђено на Ба.лтику ускрснута је у овој опери и биће — вели Алгази — поздрављена са заносом од свих Словена. Манифестација је дирљива и трашчна. Поводом премијере одржани су у Познању многи званични говори и опера је проглашена за »празник словенства <. На тај празник од странаца позвати су (2мо Фрнцузн, и учесници банкета-тражили су да се после Словенске химне из .7егенде свира трикратно марсељеза. Овим су Пољаци хтели да. истакну истовегност заједничке мржње наспрам Германаца. која их и чини највернијим савезишптлча Француске. Хауптманова религипа Највећи немачкн драматнчар Герхарт Хауптман прелстав.т.а за своје счтароднике низ загонеткн. Његов строг н аскетскн живот загонеткз нч је. Он је повучен, ие у.ме аа товори, м>11а, Застајкује у говору. не зна да се истакне Његов обожавалац и пријател, Јозеф Шапиро сада издаје књигу Разговпра са Хауптманом. Ту је приказан овај ве.шкн драматичар како се у интимноч животу бори за религиозни високи стил у свему. Приказана је његова борба за нзраз и његовн унутрашњи ритмови, и споро налажење тешке и гло-мазне али зреле-истине. Истине личне и дубоке. „До1че Опернхаус" банкротирада Имање берлинске Опере • «Дајчес Опернхаус» пало је пол стечај. Тај се стечај одавна чекао,Управа ове Опере 1 решила се да се објави банкротом, пошто је председник берлинске опш гине Бес, после многих разговора и преговора изјавио да ће варош Берлин тек онда пружити руку помоћи својој опери кад се објави банкротство и падне под стечај сама зграда псоја је власнии1тво града. Али да би се велика беда радника и чланова у први мах ублажнла дала је варош прву субвенцију од 25.000 златних марака. Наравно представе ће се продужити. Предвиђају се велике промене у управи, у техничком и у.метничком персоналу, н нредузјгмање низа мера у ииљу строге економије. 1ШППП1т11ШПт1ШП1ПП!П!111Ш1ПНШП11П111111П11Ш1НГ?НШ!1и!11111111Н11Ш111Ш11!НЈ1Г ГОТОВ ЈЕ У ДРУГОМ ИЗДАЊУ ПЕПНИ КАЈ1ЕНДАР "ВРЕМЕ" * Моле се г. г. ревизори који нису добили = рпо иадаље, да обнове својс поруцбине

У децембру се ша-рлах у Беогриму лонекле попео. Обол»ења и.ма више него \ прошлом месецу, и изгледа да је и суотност нешто јача. У прошлој иеде ђи било је и старих и нових случајева 68. Ја са.м ту скоро. говорећи о : цшним болести.ма у нбв&мбру, поменуо неке узро ке, како се шарлах шири. Овај пораст шарлаха дао мн је још материјала, да о томе пишем. У кући једног> гјррфесора разболи се дете од шарлаха. Тетке, једна жена богатог трговца,' а ;фуга такође једног вишег чпновника, обилазиле су болесно дете, те се и њихова деца разболе од шарлаха. То су отмени, богати, ингелигентни и добри људи, али ето, не воде довољно рачуна, о саветима лекара и несвесно шире шарлах по Београду. Станује на сред Теразија једна од тих госпођа. Од њеног детета заразнла се оужавка и лежи у болници. Општнна је ставила таблу на кућу. Али то ништа не смета посетама.Пре неки дан, жали ми се дезннфектор, затекао са.м у соби болесниковој, лоред госпође, мајке болесног дђтета и нудиље, још три жене. Скренуо сам. пажњу госпођи да је врло опасно тто прима посеге, јер се таког шардах разноси по варошн. И знате ви шта је одговорила госпођаг — «То су глупости! Из моје се куће не може нико заразити.» Ја верујем да је и за болесника и за његову породицу очајно тешко бити одвојен од света. Треба им охрабрења, помоћи. Али и болесник и његова породица греба да се гете да су можда сами ош прве жртве таквог схватања. Код оваквог схватања нашег света шарлах се не може сузбијати. Шарлах се може успешно сузбијаги само онда гсад су свн свесни опасности од ове болести, кад свн савесно схвате и приме оно што се у науци зна о ширењу ове болести и кад сви осете довољио савесности и олговорности према својИм суграђанима. ге се у сл>чају ове болести у кући најстрожије придржавају свих мера, којима се може спречити ширење ове болести. Докле год наш свет мисли о шарлаху онако, како у својој муци мисли ова госпођа. шарлах се не може успешно сузбијати. Никакви лекари, никакве мере, које би се предузимале, нису у стању учпнити у овом правцу то -што би могла учинитп свест и савесност са.ме п)'блике. Шарлах се распростире највише долиром са болеснпком, али ову болест може пренети на друге и 1здрав човек, који ]е био у додиру са бодесницима, а да сам не оболи. • Дечје играчке, рубп.е, судовн за јело и за пиће, вода после купања, сви предмети који су били у близини болесникове постеље или са болесником у лолиру — све то може садржати заразне клице и бити посредник за инфекцију шарлаха. И најзгоднију прилику за ширење ове болести пружају за време епидемија баш она места, где се деца н одрасли скупљају у већем броју. Школе, игралишта, биоскопи и т. д. оуже врло често као расааници шарлаха. Клице шарлаха, које нам још нн до данас нису познате, улазе кроз крајничне жљезде и тако заразе дете. И још пре него што се појави оспа, чим отпочну први знаии болести, дете је заразно. Ако се још дода овоме ла и.ча н врто доброђудних. обољења од шарлаха, која се јављају често у внду незнатних крајника, онда ће се внлел« како се шарлах мучки шири н може да обухватп неће размере, чак и онда кад се свет најстрожнје прилржава у болести свих пр<»писа и свнх мера. Кад се пак тнх мера не прнлржава, онла се, наравно, шаплах мора ширити. Али није сдмо непосредни додир са оолесником опасан V ово.м* погледу. Шарлах могу пренетп на лруге н сва лица која долазе у додир са болеснииима: носештељи, родител.и и родбина из околине болесника. Лекарн, болничари, који негују болеснике. ако не предузму најнужније мере лез.инфекцнје пре него шго ступе у додир "са здравима. Али онн, који се баве стално око болесннка, као болничари, морају много строжпје мере дезннфекцпје нредузимати, ако нећо да јспуже изазившву шарлаха као превозно сргдство. Ми не познајемо изазивача ове болести. И то нам још више отежава борбу са свима његовим особинама н путевима за инфекцију. Али знамо да се најчешће инфицнра шарлахо.м удншући заразне клн це ове болести. Кад болесник кашље, говори, плаче, излазе ситне кап .ЂИне, које садрже велики број клица. Удншући озај ваздух са ови.ч капљицаМа улншемо н ге заразне клнце. Ми можемо у својим усти.ма пренетн те клице својој децп. Али изазивач шарлаха, по свему изгледа, јако је отпоран према спољиој средини н може се дуже времена залржавати изван организма, а ла не изгуби своју зарожљнву моћ. Недељама, па месецима он се може сачувати >' пеком испл»увку, у ноком углу, болесничке собе нт.л. Нто како се најеланпут појави шарлах, на се сви чуде од кУла је. Ако бн се мало дубље пропитивало н испитивало, сшурно би се могло углавити 1а је неко раније у «.>лпској околини боЛовао од шарлаха. Напослетку. ла ие оставпм непомену-

то, шпрлах се можс преносити и животни.м намирнпцама; парочиго млеко служи као преиосилац, али вероватно да и вопе, салате ит.д. могу служлти као посрслници за ширен.е ове болести. Као Н1ТО се из све1а овога види, шар^ лах је једн.: впло опдсна болест, која нма врло много могућности за своје ширење. И баш због тога је борба протт њега и веома тешка и може успети јели^ ио уз интсли! ентИу п слвесну сарадњу културне публике. Помснуо сам да је шарлах заразаи још пре него што је избила оспа, тек што се разболело дете; помепуо са.м још и то да се често пута ова болест јави у врло благој форми, и баш нарочито у иочетку Једне епндемије. Такви су случајеви Ј:ајоиаснији за ширење болестп. Због тога |е дужност савеснпх људи у сваком тачв'.м случају^болесно дете најстрожије мздвојитн ол злравих укућана, не пуштагн никога страног у ссбу оболелога осим . :10га, ко га негује. Али најсавесније чини онај, који дете оболело од шарлаха одма> пренесе у болнипу, а стан дезинфикује. Ово је нарочит«. баш потербно у Геограду, где су станбене прилике тако ло ше, где збијене у јодној или лве нј; осторије живе чигаве породице. Треба исто тако обратити пажњу и иа браћу и се-. стре оболелог, јер и они, а нарочито ђа* ци, могу бити посредницп за злражавање друге деце. Дрчти је важан посао у сузбијању шар;лаха дезинфекиија за све време, докле |болесника лекари не, оптасе за здравог, | Дезинфекиија.та се тиче свих ствари, које с у биле у долиру са болеснико.м: ностељине, рубља, судова за јело и пине, ит.д. , затим свега ,што болесник излучн, а нарочито испљувка, напослетку и воде у којој се купао, како за време болести, тако и у перутању. Ништа се не сме изнети из собе болесничке пре чего што се изврши дезинфекција. У Београду стоји сваком на расположењу обучен дезин-' фектор сасви.ч бесплатно на услузи, па ипак се врло често дешава да га одбијају. Дезинфекиија је пак један врло деликатан посао, којн могу вршити само она лица, која су то.че послу вична и обучена. Ја сам врло кратко и у најглавнијим цртама изнео како се шарлах шири и шта је потребно за његово сузбијање. Из ових излагања најочигледније излази да шарлах није само медицински проблем. Он је и друштвени и културни про'бтем Др. Стев. 3. Ивд/ш/ј ШНШШКЛММГиМмЖН^МНПИ^иЛНКН^јПНШИНПППНШМЛВПШППШвШЖМП! Издавачћа Кн>иЉлра - с* Краља Мидона ул 37. Хелефон 22 »87 * * препоручује своја на'новија издвња: М А. РељкоинН. Сатнр. V редат;циЈтт проф. Д. Костпћа ' - Д пз Внтх Буш* Мали Ђаволанн. иесе.ча" дечја тсњига са 74 слпке 12 диљ М. Орао — Мпх. До<5рн11: Збогсм л>> бави. Т-ОМиП 30 лнљ М. Серао — М ДобрнН: Казна, на:твзк горњег ромап-1 25 дил. Рудјард Кнпдинг- Изнстннсне приче. са 10 опшчсбнх илустрапии. Т1р 0 причао Стан. Бинавер 1 Романтична (Омладинска) Приповетна у редакцнјп ТГовачевнћл 15 иш Кллендар Време, зл 10-"« год 1чљп. а.еБ.ин д«о уг^дио Б о.к . Ковачевн 1 .!. Многобројне н.тустоацнЈ.' Д 114 Џспии иадсиЈВр Време 102.;. год. '2 днн. ко ЈЕ малокрван, БЈ1ЕД 1:.1Н уошпге сла-ј и цимоНаи. ио*о.:миаћ-: • воје здрављс јс-дпио пајновнјпм леком. којн се зог. сФеродовим.' Као одлнчно сротсшо и иаиста снасоиосан у: ле:: па ов«> којн аспве по мочварпн.м и речпнм прајевнма кло и. 1|Р . л Ју ј |; н ''] Сг-Онјп (у т. ГЈВ. Царству МЈтаријС! н Војводпнн где гомарцн. проузосптсаи рнЈс, препашају гу бољетицу својвм тоитат« кнч уп< 1 10 4 ' н.'лп'-' « сомс 11(1 д1'>1 4 • «Ф:|Ј0Д0снм • 1 'IЕира ванј .д .н апетнг <до*ру вољу за је.том) н врло Орзо опорас1>а давајући снагу <вел:Ш1у и пропо<:т сшкој особп, 1сојој је мг Какова болсст нпрушнла здрасге. За сшурав гснех довогио •л" 2 до з Флашс- да Се паруче. го'е с дотеслом Мни.гггар.мва Народаог 31р1» л.Ј1. донлок.м н птппепом поттарнном раз1шнл>е: Ф?рм М;). Б. Б0ГДА40ВИЋ. зпотенар у Мзстару, Херцеговина. I Цена 1 флаше са опширним упуством 40 днн ЈПШЈЛПНШПЧИИИИШИНН.ШНЧНИИНННИНПНННМИЈНШНИНИППМЛШНОНШИИШИ!* Обавезна штедња Овдаппва Коломпјална банка дошла јс на одличну идеју, која ће' мНогима неосстио обезбеднти старост, школовање деце мираз жеиској деци итд. Тако на приме, :<ол:л;Г>ке не.нм.:. > 1^ ацг. на крају 20 го лине доонк1 22.400 дин., ко улаже 60 дин. недељно лобија на Н>. годнн«100.000 птд., а ко \ лаже 400 динара не_.»е.нно на крају пете годЈне т"к)ија дил. |(»0.0о0. Ово је заиста корисна повина. кбја ће V.:: ие својим од.шчним реартпф том ' привблетп иа паметну штели>>. а потпуно је свакп сигуран л »равим гарантија.ма банке.