Време, 23. 02. 1925., стр. 2

Страна 2

Понедељак, 23. фебруара 1925

Дапас: Народно Позориште: 20, „Мињон" Манеж: 20, ,Дорћолска пос^а" Народни Универзитет: (велика дворана) 18 и четврт, Предавање г. Св. Вуло^ића. Тема: „Смртна казна". Нови Универзитет: (Соба бр. 5, други спрат) 9—12 и 15—18, Изложба радова студената архитектуре. Палас Хетел: 22, Варнетски фебруарскп прогрзм. Тезтр Ваглето Касика: (Теразије) 21.45, Веллке атракције. Рестсран «Паун»: 18, Копцерт штрајх-оркестра Београдског Гарннзопа. Читаоница Аеро-Клуба: (Мнлоша Велнког 17), Отворена је сваког дана 01 15 во 20 часова Бнблиотека „Земгор": (палата Извозне Банке) Отворена је преко целог дана Касина: 15, „Заза". Колосеум: 15, .Заповест маркизе Помпадур". Парнз: 15, «Чтдеса цунгле>. Дежурне апотеке: Бели Орао, Душанова 36; Антонијевић, Балканска 40Карић, Макензијева 45; Код Кнеза Михаила (Делини), Кнез Михаилова Ц; Илић, Васина 25.

ПОНЕДЕЉАК. 23. ФЕБРУАРА 1025. ГОД.

Лзшазддовг&е раш шгете Није прошло ни три недел>е, а рента за ратну уЈтету не само да је постигла исти курс који је имала пред саму наплату купона, већ је достигла и свој ранији, мање или више стабилан курс. На са.м дан исплате купона штета је пала за 25 динара, таман толико колико износи купон. То је сасвим обична појава са свима хартијама од вредности кад купон и дивиденда коју они носе стигне за исплату. Необично је само то што је тако брзо штета задобила изгубљени терен и испела се на још већи курс. Јер није скоро забележен случај да се један паиир тако брзо опорави да достигне, а камо ли да престигне свој курс пред исплату. Ако се запита за разлог што је то тако, онда се он може једино наћи у необично повољном дејству које је имала уредна исплата купона и прописно извлачење згодитака и амортизација овог папира. Самим тим избијен је из руке спекуланата најглавнији материјал за извођење њихових операција. Ратна штета је био спекулативни папир нарочите врсте и због тога што су се упорно одржавали гласови као да ње толико много у оптицају има да се не може нл знати коли ко. И тај адут избијен је из руке окретних спекуланата када се видело да нема ни пуне четири милијарде штете у оптицају. Примање Довесовог плана и исплата немачких ануитета на време оставила је исто тако своје дејство на курс, а нарочито што је влада стала одвајати све веће износе за обештећење приватних у натури. Пресудну улогу код курса ратне штете, као и код сваког папира у опште, играју сигурност и рентабилитет. Што се сигурности тиче, о томе данас не може ни бити речи. А рентабилиост ратне штете је очигледна. По курсу који она данас има штета носи 17 од сто интереса годишње. То је више него што обично акционарска пруштва дају дивиденде. Више него што би се могло добити у виду интереса на улоге код новчаиих завода. У току прошле године, кад је добар број банака подигао каматну стопу на улоге, и ако акције код нас нису ушле дубоко у масе, нису били ретки случајеви да је публика

претпостављала уложну књижицу акцији. ИсплаНнвало се више бити улагач, него акционар. Кад је тако бнло с акцијама, може се сигурно закључити да су много чешће акционари претпостављали да дођу у посед ратне штете у замену за своје акције. Ову рентабилност штете при данашњем курсу уочили су најбоље странци, који су нам најближи суседи и у стању су да из прве руке добију обавештења о економским и финансијским приликама код нас. Поред многих налога који су обављани у Београду, а то се види по промету с ратном штетом који је знатно порастао, потврде за ово интересовање иностранства налазе се и у чињеници да је Загреб плаћао ратну штету скупље него Београд, док је све до скора било баш обратно. Када се знају везе Загреба са иностранством, које потичу нешто из ранијих времена, а нешто и због његове близине Трсту и Бечу, онда је ван сумње да се и иностранству има приписати удео у растењу курса штете. Кад бн се запитало докле ће курс ратне штете ићи ча више, одговор не би било тешко наћи. Он не може ићи толико да укамаћење штете сведе знатније испод онога осталих хартија од вредности и испод интереса који се може "обити на улоге на штедњу. При данашњим околностима изгледало би највероватније да курс штете не може ни много ни дуже времена иНи преко 200. На том курсу штета би носила око 12 н по од сто интереса, што значи исто толико колико обично носе и улози на штедњу и колико обично износи дивиденда на папире који су класирани као сигурни. Тај курс штета је веН једном, у марту прошле године, скоро достигла, али се он није могао одржати, јер су елементи који утичу на прочењЈтвање њене сигурности били тада другачи, него што су сада. Подизање штете и стално чврста тенденција коју она показује дошла је само и једино као резултат прилика у којима мо. Никаква интервенција са стране није никад озбиљно покушавана и место које штета данас заузима може се реНи да је она сама себи извојевала. То није било лако једно због тога што је штета доспела у најшире масе народа где се папир често не виђа или бар не одржава, а друго и због новчане тескобе, која је скучавала и онако уску домаНу пијацу капитала и новца. И зато је њен курс дуго био диктиран и утицајем који општа оскудица у новцу врши на све папире без разлике. Постоји идеја која се лагано израђује и ако се спроведе у дело, као што изгледа ратна штета Не се моНи употребити као средство за ублажење новчане кризе и снижавање претераних интереса. Реч је, наиме, о стварној могућности за ломбардовање овог папира. Народна Банка има и данас двеста милиона, шести део свога редовног контингента, по зајмовима на залоге хартија од вредности. По закону она је овлашНена унапред за ломбардовање државних папира. Ратна штета је државни палир, као и сви остали. Никаквих тешкоНа нема и не може бити с те стране. Њих није ни било. Што то до сада Народна Банка није чинила, разлог је други. За тај посао није било средстава. Али ако их није било, не значи и да их неНе бити. СледеНа ревизија и редукција кредита, која се има предузети одмах после годишњега збора акционара ослободиНе, као и раније, извесне суме. Из њих Не се вероватно гледати да одвоји колико се може да би се задовољили нови оправдани захтеви за кредитима, од којих неки леже пуне две године и више. Јер треба знати да Народна Банка није одобравала нове кредите за послед»1>е две године, веН је ревизијом и редукцијом постигнуте износе стављала привреди на расположење само у облику извозних кредита. Од нове ревизије и редукиије оправдано је да се задовољи потреба у кредитима код оних, који те кре-

дите заслужују, али се, ако се то хтедне, може увек наНи могуНности да се и за ломбардован* штете нешто додели. Поштанска Штедионица, други важни кредитни фактор код нас, исто тако по закону је унапред овлашћена да ломбардује државне папире. До сада она то није чинила, и није ишла преко ломбардовања државних боноза. По свему судећи њена управа је склона да уреди ломбардовање државних папира, па и ратне штете. Стопа интереса која се наплаћује и код Народне Банке и код Поштанске Штедионице на ломбард несумњиво да би одмах повећала рентабилност ратне штете, ако би се она почела ломбардовати по курсу који важи за државне папире. У овом случају курс ратне штете зависиће од висине укамаћења њенога, које ће се подићи, али које се мора по закону понуде и тражње, у крајњој линији изједначити са укамаћењем папира сличних штети. Од много веће важности него подизање укамаНења, које носи ратна штета, јесте несумњиво стварање могуНности за нове кредите, јефтиније од оних на приватној пијаци новца. То би био први стварнији корак против претераних интереса код нас, чије би дејство зазисило од количине нових, на овај начин понуђених кредита.

ДНЕВНИК 23 фебруар 1925. год. В Р Е М Е ИзвсштаI Опсервзтори(е ма Врачору од 22 фебруара 1925. год. 7 часова пре подне Београд: б&рометар 750; температура 6.2; лакснмуу 8.1; миннкум 5.0; ветар југо-нсток 8; облачност трн четвртнне; релатнвна влажност 90 од сто. Крагујевац: бар. 751, темп. 6: Ниш: бар. 752, темп II; Сзрајево: бар. 748, темп. 5. Скоћље: бар. 753, темп. 0; Мостар: бар 749, темп. 9; Загреб: бар. 750, темп. 3; Љубљана бар. 752, темп. 2; Петроварадин: бар. 757, темп. 7; Праг: бар 760, темп. —1; Беч: бар. 764, темп. —1; Пешта: бар. 754, темп. 4; Бер. лин: бар. 763, темп. —3; Штокхолм: бар 766, темп. —5; Лондон: бар. 760, темп. 0; Париз: бар. 758, темп. 0; Брисел: бар. 760, темп. —1; Атина: бар. 756, темп. 13; Петроград: бар. 766, темп. —13. 2 часа по поднв Београд: Ларометар 750; температура 10.6; макснмум и.8; ветар југо-исток 6; облачност четирн четвртине; рел&тнвна влажност 85 од сто. Општи преглед времена: Темп*т>пттра у пентралној, северпој н јужној Европн нагло опада. Лрослава гсдишњице ослобођења града Замета На дан 28. о. м. навршиће се годишњича оа како су итцт^анске власти евакуисале Замет Тај дан биће свечано прослављен- Нарсчити одбор постараће се да свечаност испадне што сјајнија. Том приликом биће откривен- споменик који ? израђен од материјала са истарских 1ланина. Отварање Тргоеачких и Обртничких Школа у Далмацији Министарство Трговине и Индустрије одлучило је да у свима већим местима Далмације отвори Трговачке и Обртничке Шксле. У најкраћем времену биће школе отворене у Котору, Дубровнику, Сплиту, Селцима, а касније и у осталим већим местима. Награла ВРЕМЕНА ол ЗОО | к динара из 113г2. броЈа од 22. 3 Џ фебруара испл.атиће се | Ц оном читаопу, који је купио ^ Е исачуваопримерак.накомв * с Је ударен штагљбил> „Адл-ш* д Р нистраци)а Бреме" са своје* | 1 ручним потписом два чи- 1 | новника. § | "ВРЕМЕ" свакога дана § у даЈс својим читаоцнма гј ^ награду од ЗОО динара. | Ж* Л. Љ. Ж 42» А.' дЛ. А А;

Домаћичка Школа у Бачини Иницпјативом Министарства Трговине и Индустрије отворена је у Бачини, код Крушевца Домаћичка Школа. Државна фабрика вагона у Смедерсву Крајем месеца марта о. г. биће дефинитивно завршени сви радови око подизања државне фабрике вагона у Смедереву. У овој фабрици биће запослено преко 2000 радника, а моћиће да се оправи годишње 4 до 5 хиљада вагона. Око подизања фабрике утрошено је преко 12 и по милиона динара. Потпорни фонд банкарсних чиковника Иницијативом Централне Управе Завода за неупослене банкарске чиновнике основан је фонд за помагање неупослених чланова. Уређење овога фонда прописано је нарочитим правилником. Венчање Г-ца Мара, кћи г-ђе Јованке и г Илије Павловнка, директора банке у остав1Ш, и г. Војин, син г-ђе Вуке и поч. Драгомира РадуЈОвића, банкара, венчали су се у недељу 22- о. м. у Саборној Цркви. Помен Љуба Митровић, свештеник са породицом даје полугодишњи помен свом драго.м сину Војиславу, студенту технике, 24- фебруара у 10 и по часова у цр:<ви Се. Марка.

ЕКОНОМСКИ живот ВЕЛЕСАЈАМ У МИЛАНУ Од 12. до 27. априла о. г одржаћ^ се у Ми. лапу међупародпи велесајам узорака са на. рочитнм одељењем за млечпе производе. Вероватно ће н наша држава узетн утешћа на овој изложби.

СПОРТ

ЈУЧЕРАШЊЕ УТАКМИЦЕ Б. С. К.—Бачка 2:1 (10) Јуче вл игралипгту Б. С. К. одгжана је прнјатељска утакмнпа између Б. С. К. и Бачке из Суботппе. После дводиевнс кнше игралипггв је било врло блатааво, а уз то и ветар <е дувао у правцу веће осовине игралишта, што је знатно ометало игру. Прве половине Б. С. К. игра низ ветар и он је п р ло време у пава. ли, али пред голом многе повољне ситуације остају неискоришћене. Тек при крају ове по. ловине успе Вецер да да са 25 метара, нз слободног ударпа днван гол. У другој половини Бачка има иза својих лсђа в<чар, те одмах наваљује јаким темпом. Б. С. К узвраћа посету Бачкој, алп је одбн. јен. После једне неуспеле навале Бачке, гото. во са семе корне Б. С. К узима лопту мали Ајдуковић и преноси је сам све до пред сам гол н ту лепим шутом постнже други гол за Б. С. К. Бурпн пљесазс поздравио је ово мајсторско дело. Игра Је за тим отворена, игра се час на једноЈ час на другој странп. Обе од. браие имају много посла. Један центар шут Пољаковпћа хвата Ковач и даје почасни гол за Бачку. До краја игре резултат остаје не. промен.ен, а играло се отворепо. Б. С. К. је итрао једну од своЈих бољих утакмица, технички и тактнчки зиатно је бољи од свог противника. Цео тим јв играо врло добро, једино С. Маринковнћ је нешто подбацио, а М. Живковпћ подбацио Је у другој половнпп, док у првој био Је врло лобар. Навалпн квинтет је врло добро хомбиповао, алн пред голом у пуцању је ншло теа?е због велнког блата. Победу је Б. С. К. потпуно заслужио, чак и сл бољим резу.тгатом. Тим Б. С. К. био Је овај: Лаки, — Жнвковнћ, Митровпћ, Днмнтријевић, С. Марннковнћ, "Ворђевић, Васиљевић, Ајдуковић, Вецер, Марјановић, В. Живковић. Бачка је у првоЈ половнни пок&зала дамо дефанзивпу нгру, тако да Лаки у опште пи^е кмао ни једну лопту У тој половини оба бека нстицали су се грубошћу, нарочито атлега Кујунџнћ. Халф-лнннја је играла најслабиЈе, Једино задовољио Је центар.халф Попко. На. вала им је врло брза, имала Је и пеколико лепнх момената, алн у пуцању су били негачпн. Вираг у голу показао Је врло добру нгру. Тим Бачке пграо је овако ^аставген: Вираг, — КуЈунџнћ, Губнћ, — Шарчевић, Цопко. Кујунцнћ млађп, — Пољаковнћ, Руднћ Ковач, Марцнкнћ. Шлезак. СуднЈа г. Ружић судно је врло добро. ЈУГОСЛАВИЈА—X. А. Ш. К. 1:1 ГО 0) Загреб, 22. фебруара. — Данас је одржана прнјлтдљскд утакмтаа нзмеђу овдашљег X. А. Ш. К-а и првака државе С. К. Југославнје Пгралипгге услед кише не само да је било

блатљаво, пего чак водено. У првоЈ половлаи нгра је бнла отворена са врло малом премоћн X. А. Ш. К-а. Резултат овб половине бно је 0:0. У другој половинн нгра Је бнла рав. ноправпа. У 19 минЈ'ту Зипаја успе да да Во. дећп гол за X. А. Ш. К. на одлпчап пас Ципдрнћев. У 25 минуту Петковић успева да изједначи нгру, који резултат остаје до краја. Код С. К. ЈугословиЈе одлични су бпли: Нсмеш, Ивковнћ, Махек, Тодорић, Марковић и допекле "Бурић. С. К. Југ^ мавнја изашла је са овим тимом: Немсш, — Ивковић, Тодорнћ. — Начевић, Махек, Марповпћ, — "Вурнћ, "Вор. ђевић (у другоЈ половшш овога замен>ује Јоваповнћ), Лубурић, Петковнћ, Секулпћ. X. А. Ш. К. је нграо у овој комбнпацијп: Фрплрнх, — Васерлауф, Купст, — Бепковнћ, Циндрић, Марјановпћ, — Кап. Зинаја, Премл, ПлацериЈапо, Кошчевић (овај од^ах у почетку бива озлеђеп и замељује га Грденић). Цил. дрић и Премл у току игре мењали су места. Судија г. Фабрис био је одличан. (Време).

ШАХ СВИМА ШАХОВСКИМ КЛУБОВИМА! Опо што нам је до пре кратког времена нзгледало да Је утопи1л, сада с* чврстим короком прнводи делу. Реч Је о мачу између иашег шаховског шамппона г. д.р Видмара и светског ексшампнопа г. д-р Ем. Ласкера. Нн сам потписани пе може да веруЈе да је могао успети да приволи овакве светске прваке да се реше па Једап мач уз релатпвно врло мале претензпје. Опо што други пароди само прижељкују, то Је пама нспало за руком. Пошто Је ствар оппттега значаја, Јер тнме паша Краљевнна добнЈа у нноотранству много у угледу, то Је морална дужност свпју наших грађапа да потпомогну нзвођење овог грандиозног предузећа, а не само грађана оннх варошн где ће се одржатп мач. Зато апелуЈемо п на све шаховске клубове у нашој земљн, да што пре вотирају своје прилоге и да нх погааљу председнпку одбора за прикуп.љаље прилога г. Мнлошу Јоваповнћу чниовнику Јадрапско-Подунавоав Банке, Београд. МАЧ 6Е0ГРАД—РИМ У партији Б,—Р. одговорили смо са 12. 0—0, а у партнји Р.—Б. са 10 1.с1—§4. Садашње стање партиЈа је ово: Р. К.

Ц-.1 ,Ц •1 кШк к А 1 ? Ш т в и н - ■ т г. »ш ац »штшш

Италијаиска партија Б.—Р. Бели—Црни 1. е2—е4 е7—е5 2. 5к1— И 558—сб 3. Ш-с4 4. с2—сЗ 5. с!2—с!4 6. с Х<14 7. 551 —сЗ 1x8—Р4 8. 1.с4 — 55 а7—аб 9. 155 :сб 57: сб 10» Ш—еЗ 5§8-е7 11. 52- 53 1.84—еб 12. 0-0

Ћ Шк«к др 'V шјр ^ 19 тт II

У8-с5 67—66 е5Хс11 1x5-56

Р Шпанска Р.—I Бели—. 1. е2—е4 2. 5§1—13 3. У1-55 4. 155—а4 5. 0-0 6. ТП— е1 7. и4 -53 8. с2—сЗ 9. 153 -с2 -10. (12—<14

партиЈа Б. Црни е7—е5 558-сб а7—аб 5р8—$6 и8 -е7 57-55 (17—(16 5с6-а5 с7—с5 1.с1-в4

ШАХОВСКИ КЛУБ У ВЕЛЕСУ Пре кратког времена основан Је у Велесу шаховски клуб. Основали су га г. г. официрм тамошњег гарнплона, који су у осталом кас таквн и најпозванији за то, о обзиром шго и шах предстзвља једну борбу (двају умом) дакле оно што третира и војна вештина Кад би се наган офнцирн впше ннтересовали за шах, бпли бнсмо уверени да бн нм он мпого користно у њиховом позиву. ВоЈсковоће ратујућнх страна у ствари, итрају међусобно неку врсту шаха. Па и наше војсковође за време последгних ратова били су добри ша_ хистн Нрзл. Петар, Војведа Путник, Војвода Мишић и Војвода г. П. Бојовић бнлн су одлнчнн шахистн, о чему смо нмалн прилике дг се лнчно уверпмо. Клупскн локал у Велесу налази се у та. мошњем Официрском Дому. У Управу оу угпли: као председннк пешад. пуковинк г. Света Ђукић комзнлапт 28. пука; благајних јв госпођа мајора Киоша, а секретар Је великн пријатељ шаха г Коста С. Палигорић. Клуб у Велесу нма мпого н.чгледа на брзо напредовање, јер како смо дозналп, он има у програму да у већем обнму н теорнЈскн образуј« своје члапове. Добро бн учнннле н друге варошн у Јужној СрбнЈн кад бн се угледалн у том погледу на Велес и сами ооннвалн шаховске клубове, где бп на пријатад начин проводнлн време одређено з<ч олмор. То нарочнто важн за мања места, где су грађанн у недостатку друтнх вабава упућенп на жалост само на пнјанчење и коцку. Ј. М. Овади/а.

БОВАИИ ВЕРГА

В 1 Превео с италијанског БРАпКО М. ДОБРИЋ (44) Алберто је приметио и осећао је у себи потајно, како му то годи, нешто из самога нагона који беше урођен староме лаву да још окуша своје зубе, али више из неког чудног осеНања које се односило на његову жену. Био је љубоморан, премда се није усуђивао да то призна Адели, па ни себи самоме, и осећао је неку необичну мушку кокетерију што је могао показати из далека својој жени. па и себи самоме, да су њега женске и даље више волеле од свих оних кицоша који му беху несносни. Далеко од тога да му је било непријатно што ће његова жена бити мало неспокојна ради њега, као што је он био неспокојан ради ње, хтео је и он са своје стране да јој баци нешто пред ноге, да јој докаже како он једино њу воли од свих жена, а то необично ласка само.1,убљу лепог пола. Адела је такође приметила да је Метелијани намеравала да је изигра; али је избегавала да се ма шта пожали, што примети, или приреди какве сцене, из поноса који јој беше урођен, или из стргха од свога мужа који је захтевао да му је потчињена, и потпуно је сакрила све у се'и испод свога супружанског достоја:!ства, нешто љутита. Међутим, односи су бивали све тешњн

јер је Д1етелијани на томе радила, јер Алберто, не пружајући отвореио руку, затва^ <ше очи и доиуа'1.1'Јје :ше к.»но иде — а допуштао је то и због тога што је усеби осећао неки лажан страх да може иначе изгледати смешан ако би се показао као пуританац — а најзад, то ме је доприносила још и Адела, јер оча није ништа предузимала да што спречи. Једнога дана Алберто, дошавши маао касније у зграду купатила, сусрете к.-ћегињу. — Ваша је жена тамо; — рече му она некако с подсмехом, показујући му ка мору један чун из кога су вирили сунцобрани, сламни шешири •: лепри/али ~е валови. — Хоћете ли да јој идгмо у сусрет? ј Маркиз јој одговори неш го онако, што му је пало на памет и посзаи се крај ње. После неколико тренутака он је запита зашто.и она није отишла с њима — Могла бих вам рећи да гам вас чекала, али нећу да вам лаокам. Толико сам јурила на паробродима' да ми је море лосадило члк и кад сам у чуну П.ч и ви сте много путовали, то ми је попнато Тада почеше причати о пугспаи.у. — Ко би то икад рекао да 1«емо толико путовати да би смо се најзпд састали... код Паикалдија?! — рече му она прснуви I' у смех. То је изговрила некако свечано и са неким нарочитим нагласком аа ои га потпуно потсетила-на место од кога су иошли да путују — и она је такз живо иза-

звала пред очима Албертовим ту слику да је он остао замишљен. — Нисте много обећавали да Си човек помислио да ћете бити тако добар муж! — рећи ће му она мало потом, идући за својим мислима које су прави.к скокове, што беше у складу са њеном ћудљивошћу. Алберто јој одговори на тај комплименат у коме се крио подсмех ироничним поклоном. — Искрено... без и најмање ласкања.. велим вам, да сам нешто могла предвидети... ја се данас можда не бих звала Метелијани. — Ето, видите како је понекад боље не предвиђати! — Па маркиз Алберти је такође лепо име. Па онда, сви вас називају беспримерним мужем. Немојте само рН*аво схватити; дивно је то бити заЈвубл >ен у своју рођену жену. — Је ли исгина да сте заљубљени у жену? Знате ли да сам по готову у праву да будем љубоморна? Деде, Алберто, та бисте ви на то рекли кад бих била љубоморна на вашу жену? Алберти се још борио са самич собом, трудећи се да не подлегне .♦.ечој члри. Рећи ћу вам да грешите; одговори јој он хладно и охоло. Она устаде са столице. — Отнорено да вам кажем, кад не бих бша оно што сам... Хоћете ли ме отпратити до копа? Албер»и се г.оклони, узе :■* лод руку и пођоше. Пошто прођоше иосолико ко-

рака књегиња га упита: Хоћете ли доћи вечерас на бал? — Не знам. — Тамо ће бити и ваша Адела. — Е, онда ћу њу тамо отпратити. одговори јој он мирно и градећи се као да није приметио да га је она хтела мало боцнути. — Хоћете ли ићи такође на концерат у четири часа? Ви обично никад не изостајете. — Ви знате да ја избегавам концерте и стога ћете ми опростити. Кнегиња подиже главу и стаде гледати у једну тачку набраних обрва. — Онда значи да ћете у четири бити слободни? — упита га сжа мало потом, а на уснама јој је лебдео и даље онај исти осмех. — Потпуно слободан. — Намеравам да се провезем мало до Монтанара; — продужи она некако живо. — Дан је свеж! Хоћете ли поћи заједно са мном у четири? Ићи ћемо на коиуима. — Молите важу жену да вам допусти. Хоћете ли да је ја замолим? — Моја жена ће бити радосна што... Она застаде, одмери га погледом и затресе наг.то главом и својом косом, што је још мирисала од купања, па му рече са неким нарочитмм нагласком: — Истину говорите? Дакле, доћи ћете? — Па да. — И не бојите се?

— Чега? — Та..- шта ја знам?... И уп»1љи му се у лице смејући се некако чудновато. — Заиста? Не бојите се.. да судбина.. Чудновато! — Ја ни у шта не верујем. — Ах!..- Па дођите онда у четири у Кавалеђери. Он се поклони не прозбортши ни речи. — Збил>а велите? Доћи ћете? — Па разуме се. — Плашила сам се само.. Извин.и. да нисте још љути на мене? —Никад нисам ни био. — Никада? — Никада. — Е па, довиђења. XI-VI Алберто остаде сав узбуђен, мисли су му се у глави вртеле у ковитлац, кров жиле му проструја нешто као жудња. Кад је пружао руку жени, која је излазила из чуна, да се на њу наагжи, окретао је очи у строну, да се не бн »усрво са њенима. Маркиз је наредио да му коњ буде спреман у три и по часа У то аоба Азела, пошто се обукла, изиђе с намером, да иде на концерат и затече мужа у маломе салону — маркизина соба и мужевлЈева беху одељене тим матим салоно.м. — Алберто је читао ил4 се правио ла чита.