Време, 17. 03. 1925., стр. 4

Страна 4

Уторак, VI. марта 1925

ПОСЛЕ ЏУМАЈСКОГ КОН1РЕСА

Ко1е заменик Ходора. Александрова Вван Михајлов из оћолине Шгппа, иравник, дефрлу« дант, богаташ и разбојкић постао је шеф МаКедонсЕсог Комигеха Штип. 15. март?. — Подмукла крвава | Доцније, на захтев Војне Лиге, вратио се борба међусобног убијања у Унутрашњој у Ћустендил и ставио се на чело оне Револуционарној Македонској Организа- | струје која је тражила измирење међу цији формално је завршена џумајским незадовољним дејцима Македонске ОргакОнгресом револуционара, који је иза- низације. Кад је Протогеров на конгресу

брао нову управу Централног Комитета. Поргд Протогерова и Ђорђа поп Христова који су нашој јавности по злу познати, изабран је, на место убијеног Тодора Алексакдрова, Иван Мише Гавриловића из штипског Коеог Села. Велико непозерење између бугарске Војнг Лиге и Центра-иог Комитета није се могло ни овос* пута да сакрије. Теренске комитске »војводе« са Панчом Михаилово.ч на ч^ л>' с једне стране, Алеко Пашини људи с друге стране, Протогеров, Брло и Војна Лига с треће стране, и још много мање револуционарне струје, сем централиста и аутокомиста, нису ни могли дати други избор Централне Управе у Комитету, негв што је то џумајски конгрес урадио. КСМЕДИЈА ЏУМАЈСКОГ КОНГРЕСА Протогеров, Војна Лига и Цанковљева влада страховали су да Управа Комитета не узме Панчу Михаилова. или Алеко Пашине људс, те су зато позвали ограничен број својих противника, а сами су довепи скор^ све своје људе на овај конгрес. Да би Шнков и Протогеров и да .Ђе могли аа употреб.газају Ц. Р. М. О. у своје сврхе, а да се избором заменика Толору Апександоову не би замерили опасним противницима саме организације, они су изабрали за шефа Македонског Комитета Ивана Михаилова, а њему за секретара Борђа поп Христова. Конгрес револуционара завршен је уз незадбвољство и гласне протесте. Нске «во.'воде» су потрзале оружје, а благодарећи само «војводи» Панчу Д1ихаилову није дошло до крзопролкћа. Ка контресу није донгта никаква ^езолуција, нити је конгрес икога овласпп да докесе резо^цију у име Унутргши,е Револуиионарне Македонске Органи-:«ције. Остало је све по старом и сваки пошао на своје место са револ~"ом и 1>злу! лм ла се кгв^во освети. РОДИТЕЉИ СЕ ПОНОСЕ ИВАНОМ! Г;:, ио сам простраиу кућу турског стила ј штипском Новом Сел>', где се 20. августа 1896. године родио Иван Мигајлов. Ова кућа не наличи на све оне остале мало накривљене кућице шптпскиј р^волуцнонара. Стара Ивакова породица Хаџи Атанасова, са породицом Коче Станчева. била је веома богата. У њихове се куће на ка.милама уносило благо. Сад је све друкчије. Турци су их Упропастили. Станчеви су изумрли, а ХаЏИ Атагасови жте у овој старој развалини, која је негда била богат конак. На падина.ма Кумрака, мало ниже ових руше вина, родио се и доскорашњи крвави вођа Ко.лмттета Тодор Алексаидров. Иван Михгилов има још 'а^твог оца Мишу Гавриловића и мајку Константинку. У ИЈтипу му жик браћа Риста и Павле, а брат му Таса апстекарски помоћ!г,гк у Лесков!>. Отац га се одриче, куне и проКЈпгње, као и сви остали родитељи цггиттских револуционара. Али се ипгк пркиећује на њиховим лицима неки скривени понос. БИОШИ ДЕФРАУДАНТ УЧЕНИК АЛЕКСАНДРСВА У КРБОЛОШТВУ Иван Михаилов учио је гимназију у Штипу, а завЈ&Јио је у Скопљу. Био је солунски питомац. СредЈвег )е узраста слабе конструкције, !фне косе. За време светскога рата ни он није, као ни остали садашњи бории »македонствујуш чих», учествовао у рату, већ је био благајник богослзвске општине. Кад се осе:ио српски услех, Иван Михаилов са још неколико дејаца Македона<ог Комитета кришом је ноћу напустио Штип и новцем из општинске касе побегао у бугарску Македонију, ставивши се на чотпуно распо.тожење Тодору Александрову, који га је необично заволео због његовог револуционарног крволоштва, и стално га је употреб.г.авао као личног \ секретара и курира при деликаттгл миа!јама. ПИТОМАЦ КОМИТЕТА И БОГАТАШ Иван је о трошку Македонског Комитета студирао правне науке, и као курир Александрова користио се у страним државама поред пасоша бугарске владе и студентско.м легитимацијом .Обилазио је Беч, Праг, Рим, Швајцарску, врло често посећујући Чауљева. Био је и у Загребу

у Џумаји у своме говору против револу пионара казао да је Тодор Александров за живота неколико пута рекао да ће њега морати да наследи Иван Михаилов, настала је граја од протеста. Неки су га назвали лоповом, а то је отудд што је Иван Ми^аилов за време Тодора Александрова примао сав новац који су све организације предавале централној благајни, као и сав новац који је Македонски Комитет примао са стране. Иван Михаилов се је попут Тодора Александрова врло обогатио. и ступио је у трговачки ортаклук са Годором Пиперовским, ко ; и је такође из Штипа, а који има у Софији у улици Марије Луизе, богате трговачке магазе до којих је дошао новцем примљених од Михаилова Од тада се је и Пиперовски почео да меша у унутрашње размирице Македонског Комитета. ОНИ НОЈИ ВОДЕ КОМИТЕТ Утицај Ивана Михаилова у МакедонсКом Комитету велика је, а услед тога .многобројни су и његови противници те је на конгресу могло до свачега да дође, да нису уз њега пришли Прахим Развигоров из Штипа и Славко Абазов из Тетова. Ова тројица, поред Тодора Алексашрова, вегрили су и облачили у Комитету. Оии су осулили многе дејце, а они и данас изричу смртне пресуде и организују извршитељне тројке и упућују их на извршење злочина. Баш пред кућом Ивана Мчхаилова у штипском Новом Сел ј растао сам се са човеком којн и њега и све комитске дејце добро познаје Показао ми је он још неке куће револу^гионара који као и њихов салашњивођа, живе на рачун Комитета, злочиначкн просипајући крв овог мирног и радног народа. А. М.

Паша нова војсКа Возози пуни младих регрута, возови пуни песме, свирке виолина и армуника, вриске зурли и гочева, пролазе већ недељу дана, с краја на крај земље. У касарне улазе новн младићи, седма класа послератних регру^а, да ступе, под заставе, старе и свете српске заставе, под којима су стотине хиљада изгинуле. Настала је једна мала читава сеоба народа, али сада Једва приметна, јер ту мобилизацију режнра нечија вешта рука, да возови препуни промичу, лађе плове лрепуне војника а јавном саобраћају то ништа не смета. По добивеним обавештењима, држава уигсује сваке године преко 100.000 регрута, што износи око 0.83 од сто станозништва. Један мали део, свега око 16 процената, неспособан је за војску нли оспобођен због породичних прилика. Та цифра успокојава. Сведочи о гировој и здравој раси нашој. И од гога броја нових регрута 60 процената иде у пеичадију, 12 процената у артиљерију, 6 процената у коњицу а остатак за остале родове војске и морнарипу. У касарнама, од хетерогенил маса прави се једно тесто, једна воља, Једач дух. Оно време сл>'жбе у кадру учини за државу, за јединство учини више него једна деценија декламовања и празних фраза. У контакту се војници срођавају једни с другим, и онако измешани заволе своју велику и лепу земљу. А у касарни науче како треба часно бранити њену слободу, као што су оцеви и дедови бранили и умрли за њу. Може се гов^нти шта се хоће, али је војска један од најјачих спроводника државног јединства. Таква војска постаје чнњенииа за поштовање не само у земљи него и на страни. Кроз 4—5 година ми ћемо имати око 1 Л1НЈИОН војннка, проведених кроз кадар после европског рата, и то спреман у главном од истог старешинског елемента, који је онако лепо спремао војску победе из ратова од 1912 до 1918. године.

Још !?дзо всшање у 0:гку Убици из ксристољубља, Латиновићу сдби-1 јена молба за помиловање Осек, 16. марта. — Данас пре подне саоетштено је раднику Милану Латиновнћу, старом 37 година, оцу четворо деце, родом из Врточа, срез бихаћски, да му је молба за помиловање од с.мртне казне на вешалима, на коју га је осудио осечки Судбени Сто на дан 16. јула прош.те године одбијена, те да ће се смртна казна нзвршити сутра у јутру у 7 сати. Ова смртна осуда изазвала је у судским круговима велико чуђење, јер је Латиновић и од стране Судбеног Стола који је изрекао осуду и од стране Стола Седморице био предложен за помиловање, те је била предложена робија од 15 година. Латиновић је 26. марта прошле године у шуми Церику, између Мирковца и Бршаднна, у.морио свога даљњег рођака, двадесетпетогодишњег Симу Латиновића с којим је заједно радио у фабрици цемента у Беочнну, па га је опљачкао за 1^0 динара. Након убиства узео је од њега панталоне и ципеле и пошао у Врточ. где је од родбине убијекога, на основу једнога фалснфикованога писма, затражио да му даду 459 динара, колико се Си-ма једном Приликом код њега задужио. Родбина је међутим познала панталоне и ципеле Симине. те је читав^ствар пријавила жандармнма, који су 28. маота ууватили Латинови^ш, па га најпре отпратила у Вуковар, а затим у Осек. За вгеме Јгстраге, као и за вне.ме пеле расп^ве, Латиновић је упорно порицао убиство с предуМишљајем. Упорно је тврдио да га је Сима налао у шуми Церику, а он да га је у самоодбрани ударио колцем по глави и тако га је нехотице убио. Суд је међутим стекао уверење. да ; е он извршио убиство с предом^шл»ајем, па га је осудио на смрт на вешалтста. ЏеЈтат Мауснер стигао је јуче на вече са својим помоћником у Осек и одсео је у судбекој згради, јер га ни један осечки хоте.1ијер и није хтео да прими на кснак. Бганилац осуђенога, г. др. Рајнер, упутио је синоћ хитан телеграм Краљу молећи за свога бранител>а у име родбине и његове деце поми.т^вање. Данас пре подне скинути су Латиновићу тешки сксви. Оглашењу осуде присуствовао је велики број љубопитљиве публике. У 10 сати ушао је Сенат под председништвом г. Милошевића, а неколико тренутака пре тога дошао је и Латиковић у праТњи жандаома и тројице судских стражара. Латиновић је слутио шта му се спрема и дрхтао је читавии телом. Кад је схватио да му је молба за помиловање одбијена, почео је да дрхти тако да су га жандарми морали држати да не падне. Упитан која му је последња жеља, Латиновић је изјавио да не жели друго него да још једанпут види жену и децу. Данас по подне пошла/је аутомобилом у Беље нарочита делутација граћана под вођством браните.Ђа г. др Рајснера да замоли Краља за помиловање Латиновића. У подне је Латиновић одведен у ћелију где га је посетио прота г. Лаза Богдаиовић. Читав Осек са највећим интересовањем очекује, шта Ие ова депутација урадити код Кра .Ђа. (Време)

ИЗ НАШИХ

ЈЕДНН ВЕЋЛ ИГОДП У ПОВОШ СЛДУ Нови Сад, 16. марта. — Данас је одржана расправа пред судом односно принудне нагоде друштва «Балкан Интер;тационал Комерс» (Бико), које је финансирала Орпска Задружна Банка у Новоме Саду. Пасива друштва је 4,346.447.37 динара, а актива је 2,596.736.95 динара. Друштво је псиудило својим п:вериоцима 20 од сто, међути.м шеф друштва Р\'долф Хиршбајн отишао је из Новога Сада пре него се у опште сазнало да је друштво пасивно. Хиршбајн је продао сав свој на.мештај и отпутовао у Будимпешту, пошто је, како је рекао, болестан. Расправу је водио судија г. Обрадовић. Нагодни управитељ је г. др. Сава Мопш, адвокат. Пошто је гливни дужник Хиршбајн одсутан, то ће се у року од три дана донети решење да ли да се призна принудна нагода, или да целокупна фирма падне под стечај. (Врсме)

Рад на иовем даана« есхинама У Министарству Финансија живо се | ради на коначној редалсцији законског гредлога о трима новим , дванаестииама. Износ дванаеспша штје још утврђен, али неколико пута. Иван Мччаилов" допринео би ™ нег0 че ™ртина данаш:,ега је то.ме што је ланас Пакче Михаилоз, т >" И Ј Н0СИ око 1° и п0 ,шли " лристЈтшо Македонској Револуциоиар-1 ^Р 3 " дана Р а - у Т0К У ов; в УЧ етске ,0 Ј"ној Организацији. Он је утицао на Алек-: н<: 6ИјТО Ј е вишкова прихода, и он-и су сандроза да 1922. године повери «војво-! т Р° шекн на ииљеве 1 <0 Ј И су п Р е да н1 > еки . чи» Панчи Михаилову чету и рсјон кочаи 1 ' е и п Р ек0 тога ®" л0 Р асхо л а скога краја. Важну улогу је играо у по- ! Вишкови прихода ддће око 900 милио:ледњој револуцији Македонског Коми- на динара, али је потрошено још некогета. Он је био од проих дејаца којп је лико стотнна мњтиона преко тога. Јлида открио заверенике и убице Тодора Алгк- ће за чо тра^пи накнадно одобрен>е од сандрова. Ти.ме му је био живот угрожен, I Г» упштинс. па из Ћустендила иобегао V Софију. |

Најграндиознији филм света је до данас

Е1шо 1лпко!п Мае Магзск иПап Сјзћ Сопб1:апса Та1шас!§е

ЈУЖНА СРБИЈА Убијвн начаи. — Косовска МнтровЈгпа, 16. иартг: Једиа жлндармсрнјска патрола крстарећи кроз плл/гипу Космач нашгла је нг качака Алнла Малнћа из села Опрнње. Кад је опазно жапдарме, Алил је покушао да побегпе п нпј? хтео да се преда па позив жандарма. Жандарми су прнпуцалн н Ј'бпли га. (Зреме). Ирниинал!1твт у Скопљу. — Скоиљ«, 16. марта: У току мессца феГфуара у Окоп.гу је бнло: 1 покушај убиства, 3 опасне крађ. , 1 3 просте крађе, 2 случајпе смртн, 1. паљевипа н око 100 нступа. Кривци су у свнма глучајевнма по делимд кра!)е и покушаја убиства у.хваћенн. (Врсмз). Радови на новој згради скопског позоришта. — Скопље, 15. марта - Довршапајће новс зграде Еародног Позорншта у Скопљу, нзгледд дг улазн у сгзју по<У1одљу фазу. Надови, почетн п{.о 5 година, прекндани су из разннх узрока вншо пута. мч да се осећала неппходна потреба за пов-ж зградом, јер <тар°. личи внш» п\ шупу него на .трам богнље Талнјс. Прошло јесенн почео је рад нешто лтивле, алн у децсмбру, кдд јс бно иавршен :<ров, радовн су прссталн ма да је бИло крсдита. Заузнмаљем управника Позпрншта г. Караџића. Министар Грађевнна пре и^кошко дана допсо је одлуку да со пред\-гнмачу г. Андрејевпћу због немарпости п песолндностн одузае посао н предложио је Мннистарском Савсту да се рад наставн у др>жавној [»ежијн с тим, да се зграда ове јессин довршн, што је п одобрсно. Р&довима ће од сада руководнтн нарочнтн нзвршнн •одбор у Скопљу, тако да се пи вдминн:трацнјом пеће успорсвати рал Једа>! од чланова тог одбора је г. Димитрнје Л^ко, архнтекта из Јн-огради. Сутра у Скоиље долази клмн.ија Мнпнстарства Грађевипа, хоја ће лнивндиратн послове лосллашљнх пердчзимача, а одмлх потом, још у току овог месеца, почеће рад. Мшшстар Финаисија г. Стојадиновнћ парочито се пнтер:-совпо за ово пигаље н обећао је је да ћ? датн све потребае кредите да се зграда до јеслш заврши. Он је в^ћ у прве ндуће двапаестште \псо 2,728.000 днлара за довршав.н!>е зграде. Та сума, са преосталим кредитом од 1.100.000 дннара, биће довол.на за све радов\ Лнцптације за парно греЈаље н влектричну инсталацвју већ су одсбрене. На позив позоришче управе пре кратког времепа у Скопље је допутовао ннж љер Загребачког Казалпштат н прегледао је пројекте свих ннсталација на бннн н он ће о гоме поднети с-вој.' стручно мишљеље. Ако пе нскрсну пепредвићене пс-згоде, а нзгледа да љих неће битн, Скопљс- ће најзад па :есен иматн своју нову позоришну зграду. (Време). Здравствено стањг у Снопљу. — Скопље, 15. мастл: Месоцв фебрулра прегледаио је у овдашљој општипској амбулпнти 510 болесиика и то:од кропичпнх Лолести 58, акутпнх 56, дру гих болестн 890. Истог месеца умрла су 103 лица: и то 53 испод 10 годила и 49 пзнад 10 годнпа. Од тог ^гоја уирло је 18 особа од туберпулозе. (Врсм:). Двз иуће изгорсле у Куманову. — Кууаново, 15. марта: Про два дана пожар је >-ннштпо две куће: Бете Бељуговић, удове, и Саднје Арнј^внћз. Пожар је проузроковао слј-чпјно Селман Аријевић, берберин. Штета је доста велика. (Време). Удавп.ена удовицз. — Стр>та, 14. марта: Трпко Чочоровпћ, нз села Вепчзна. 2. о. м. у вече удавио ругама Стефапу удову Коруновића, из истог села. Узрох непознат. (Време). Ссоско частоп.убље. — Пелес; 14- мартп: Осман Јусуфовић, нз ссла Мелница, убно је нз револвера Амета Мам>~га Аркфовића, из истога С1-ла, 11. овог месеца због нппада на част своје жене. Убица је у рукама власти. (Време) Предаја сдметиина. — Пећ, 14. марта: Среском поглавару пр далп се 8. о. м. одметннци: Рам Бпљоп и Имер Бећа, оба из општнне рзнпчке; Бајрам Сали, из општнне урнљанске Пдрнс Бећа п Реџеп Зејн.м из оппггнне јаношке, свн из среза ђаковичког. Пуштенп су на СлоболУ. јер н л одговарају нп за какво кривичпо дело. (Време). СРБИЈА Куповина млина за војску. — Ннш. 16. марта: Комисвја Министарства Војске н Морнарнце. којој је председннк командант моравске днБИзнјсае областн ген ^рал г. Јосип Костпћ, претрегала је овнх лана попуде о куповпнн млнна за војне потребе. Постојг две попуде: прву је поднела Окружна Банка за суму од 11 милиона днпара, г< друга је понуда г. Коче Поновпћа, нндустријалца нз Београда за млин ^Константнн^. за суму од 5 мнлнона днпора. (Времз).

БСЈБОДИНА Самоубиство матуранта.. — Суботнца, 16. марта: Дапас. у ц часоса пре подне убио се у овоме стану Вељко Коклновић, матурант Тргоиачко Аклдемнје у Суботици, брат од стрица народног по«мапнка г. Чеде Кокаповића, нспаливши два метка из револвера у срце. На столу у љеговој собн паћено у- више пнсама, од којнх су два упућепа једној госпођнпи у Суботнпн а остала сродннцнма у Боснн. Из пигама сг вцдн да јс узрок самоубпству несрећна љуоав. В<-*.бко већ внше дана није долаано у дпхолу. Данас су га љегови друговн затекли у стапу при пнсаљу ових последљах пнсама. Калао им јс дн ће олмах доћи, чим сврши, само да га оставс самог, а затнм се убно. (Ерем ). Успесн једно светско варалицо у Војводини. Суботица, 16. марта: Данас је од стране бечке полнцнј- спроведен из Беча у овдашљн судскн затвор Георг Хек, румупскп држављанин, г.ојн је пре неколнко месецн извршно више крунннх превара по Војводинн. Хек се прошле јесенн уиозиао у Суботици са г. д-р Золтином Перишићем, велопоседвиком п негдашљнм начедпнком у Великом Бечкереку, представившп му се као лнферапт коља за егнпагску владу. Показао му је врло вешто фалснфикованн уговор нзм«ћу љега н егппчтск« рладе као и једно писмо румун«'ког конзула у Каиру, према коме је пзгл*дало да је чак положио н кауцију за^ ову лт|лрацнју у 1600 епглескћх фунтв. Цене су бнле повољне, гареда велпкл, и Пооле дугог преговора г. д-р Периишћ ]е на све прнсгао, што му јс Хек продложно. Њпх двојпца мкљј-чилп су уговор о лпферацнјн коља за Егнпат. Овдашљг Кредатна Бапка отворпла јс Хеку, нз гарантпју г. Пер!гшпћа. кредпт од 300.000 дипара. Хск јр. одмгх поднгао 100.000 дннара н побегао нз Суботице, увг -рившн свога компаљона да идс у Капро, где ће го чекати са транспортом коља. Кад је г. Перншнћ усгко да довезе кои»г проко Солуна у Капро, и стао ?!>ажити Хе:\а рзспитуЈућн за љега у румунском конзудату у Каиру п у војвом мниистарству, видо му ннје могао дати иикаква обавешгеља ни о Хеку ни о лпферацијн коља. Дошавшп цо сиги&ља ла је крупво насамарон, д-р Перишић јо иродао коље буд зашто и врагившп сс у Оуботнпу подиео тужбу суду протнв Хс-

ка. Али овоме нигде више ннје бнло трага. Међутим б<-чка полпцијска дирекција еззгстила је дожавног тужиоца у Бпчкереку ла ; е пг захтсв г. Јована Чикоша, фабриганта <ч>де у Вел. Бсчкгреку, ухапшен у Бсчу Георг Хек. што је, дс; се бавио у. Бечкереку, па прссаран начип нзмамво Чикошу љегове брнљант^ у иредностн 125 ооо динара, као да ће нх купитн, па с љпма побегао из БечгЈЈрека Пзшто је суботнчкп суд 3601 он в прв>- преваре са кољнча већ бно нздао за Хо-гл потерпнцу, упутпо је ззхтсв ЗемалЛом Суду у Бечу да се Хек екстрадира н спроведе у затвор суботнчког окружпог суда, где је данас заиста приспео необично рагкошно одевеп. Већ г.рајем орога месецс очекује се да ће бити суђ-ље сеој светској варалици (Вроме). Старчев крај. — Новн Сад, 1г>. марта: -Јављају из Нових ПЗова да се јутрос обесро у своме стану Вилим Шок, стар 90 годкна. Узрог. самоубнгтву је бозест, сгкја му јс постала несросна. (Време). Сзмоубиство вешањем — Новн Сад, 16. марта: Из мста Гспођипцн јављају телефонозг ла се јутрос у 7 сати обесио у своме стапу Јован Поновнћ ратар. Узрок самоубнству је рћав жнвот са женом п дзтотрајна болест. (Време). Во1на музика у Сомбору — Сомбор. 16. марта: Градскн Савет града Сомб-зра донео је одлуку дз тр&жп да Сомбор добнје Еојну музику. Град са гвоје стране дао би 150.000 дннара пабанку ипструмената. којн бн се сукц.'СИвно отплатилн од прнхода концерата које бп кста музнка прнређпвала у Сомбору. (Врсме). Скупљач прилога. — Нови Сад. 14. марта: Новосадска иолпцпја ухапсила је Перу Бабића. којп је даиао ншао са некнм табацнма по варошн н скуплло добровољне пршоге за католичкн сиротињски дом у Новомс- Саду. Пошто се утврдпло да ннје нмао овлашћеље за скуплаље прилога, него да је по среди превара, нолицнја га је ухапснла н предала суду. ГВремо). 15 300 иилометара пешице. — Нови Сах .15. марта: У Нови Сад је стнгао Рудолф Чернн из Аустрпје, којн пешнце путује око света. Он је" кренуо па пут п* Аустрнјр 1923 год?гае. п до сада 1е прешао 15.300 км Обншао је Амернг.у н целу Европу, а сад наставља пут нл југ. (Време). фабриквнт поб ^гао у Мађзрску. — Оуботица, 15. мпрта: Жан Хинкел, фабртс-знт шампаљца у Краљевом Брегу код Суботнце, тражно је пре месец дгиа ппнн^дпт нагодбу, ко>а је сад довела до крнвнчног поступка протнв љг-га. Иследнн суднја нздао је јуче н налог за хапшеље. алн до панас полнпија ни.Је могла да га пронађ -. Мнслн се да је пребегао у Мађарску. (Срсме). БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Смрт сакоубице Чорића — СараЈ*ево. 16. марта: Златар Иван Чорип, о коме смо у Времену од 15. марта јавилн да је попно већу дозу раствореног сублнмата умро је данас у* 17 часова после много мука н болова. (Времг). Полицајац радићгвски мгнифастаит. — Баља Лука, 16. марта: 25. фебруара прнлнком једне "маннфестације, прнређене од стране овдашљих радићевапа дошло је до разних повнка против државе. Данас је довршена истрага против полицијског ноднар^дника Јосипа Перута, којн је прнлнком поменуте манифестацнје наговарао сељаке н децу да внчу: Жнвео Раднћ! Живела РевублнваГ. Д«е Краљ! Перут то порнче, алн му је крнвица доказана нскмом бишг сведока. Полнцнјскд днрекција у Сарајеву осудпла је Церута днсциплтаскн на 15 дава затвора н на отпуст нз службе. 11о пзлржаљу ове казве Церут, којн је узгред будн р чено стран поданнк, биће предан среск.ом поглавару у Баља Луцн на даљн поступак. (ВремвЈ. Јубилеј г-ђице ХреоЈиК. — Сарајево, 16. марто: Чланнцч Народног По?орншгз у С -арајеву г-ћвца Мнцнка Хрвојнћ прославл>а 24. о. м. двадесетпетогодишљиц>• свога уметннчког рада на позорннцн. За ово врме она је бнла чланппа новосадског осечког, скопљанског и многнх другнх нашл1 н хрватских позорпдт. Истовр мено птрала је у драмн в опсрн и опвретн. У Сарајеву је од почетки огннваља Народног Позорнпгта, где је првакнљл у оперета Поводом ове двадесетпетогодипгљиц^ Народно Позориште у Сграјеву прнрећу^е у част слављеннце свечапу представу Маскота. у којог ћв г-ђпца Хрвојић певати насловку улогу, једну од својвх накЗољих. Пресуда по убиству Мујагв Капетановића. _ Сарајево. 15. марта: Јуч?рашља расправа протпв Богдана Поповнћз, која У прекииута у 2 ро подне, пастављена је данас у 4 по таса по подне говором државног тужиоца. Ззступпик привлтних учосника тражн да оптужепи плате удовицн и доцн убкј^нога 12.000 дппара као месечну агнментацају. Браннлац оптужених у добро обрађеној п концпзној одбрани нзноси преджнвот убнЈепог Мујаге, којн је са свакпм бно у сваћн. пч п са својнм рођепнл оцем. Отац гл ]е због несгаовског држаља п суду тужно. После тогч суд се повугло у салу за гећаље в после кћаља од једног сата, т. ј. 7 к по увече. ггт>оглашепа је пресуда. којом се Богдан Поповић за злочнн убиствч осућује на 2 н по годнне тамнице, у које му се урачупава и пстрлжнн затвор од септембра 1924. до данас. Ленка Поповнћ је осуђена па 7 днпа затвора због преступа прогпв уродовне властн, а свн осталн оптуженн ослобоћенн су. Осуђенн као н државвн тужплац узелн су 3 дапа предомншљаја. Прнватнк учеспипп са својнм захтевом за олштету упућецн су на граћанску парнццу. (Вр:ме).

Орвн Јеврејскн Уннверзнтет Наше посланство у Лондону послало је Министарствч' Просвете и Београдсчом Универзитету позив да узму учешћа на свечаном отварању првог Јеврејског Универзитета у Јерусалиму које ће :е обавити 1. априла ове године. УниверзИтет ће отворити свечаним говором Лорд Балфур. Овај Универзитет биће приступачан за ст>'денте свих вера, раса и ;?а|родности. Бгсервшовз гшзт Берлин, 16. марта (РиЈНограм) Познати бактериолог Васерман умро је у својој 59 години. (Време).

Власник за лруштво .ВРЕМЕ* КОСТА М. ЛУКОВИЋ Одговорвн уредвнк САВА И. ЈОВАНОВ1ГГ» Налканска улнца 6.

ТЕКР V РРПГра п\/