Време, 17. 03. 1925., стр. 5

Угопчк, 17. марта 1025

- -рр. •

ХИ1ИЈЕНСКА ПИТАЊА

Страна

КаКо се преноси грип? Прстс грипа и н»егове ЕомпликациЗс Ово промењч>1гво време са даком >*о-

гућнзшћу за назе<5 веома је погодио за ову заразну болест. И зби.т>а у Београзу има много ових обољења. Не можемо иан%ти цифре, јер се ова болест не приј&вљује, а.ти сваколнсвно се могу чути жалбе о изненадним обољењима са великом ватром, главобол>ом, севањима у костима и мишићима, често гребањем у флу, каш.Ђем, ангином и тд. То траје неколико дана па прође, али слабост и изнур^ност телесна може дуже да лржи. То су грипозна обољења. Ова болест је са много сграна занимл»ива. Инфлуениа је једна акутна заразна болест са високом температуром, која с врсмена на вр?ме услед појачања вируленције (моћи разм.чожавања) изазивача и пивећања зараж.киве снаге према човечјем организму узима огромне размере, обухватајући читаве земље, па чак и цео свет. Грип се даклг чешће нето и једна друга болест јавл>а као панЈехија. ПрвобЈггно изгледа да се фип појавио у РусиЈи. Олатле се по то.м разнео по целом свет>. Између светских панде>иЈја прслази обично 25—30 гожна. Алн и у време из.међу две пандемије јавља се инфл>енца ендемично и у ограниченим редњама. Докле пандемије инфтуенце могу да се појаве и обтете свет у свако доба солине. дотле ове редовне редње »рипа нарочито долазе у хладнија и влажнија годишња доба (пролеће, јесен, зи ма).

Последњд пандемија грипа била је 1918. гох Почела је у Шпанији, где је за вр.к> кратко време оболело 100 000 Л1ша За кратко време болест се раширила преко цегн? Европе, па је чак и на др>те континенте пренесена. По приближним рачунима, само за неколико месеци 1918. год. умрло ]е најмање 6 милиона л>уаи од грипа и.ти грипозних компликација. Свд велика пандемија трајала је све до 1921. године и инфлуенца је имала за ово вр ме пет већих таласа који су се одликовали јачим распрострањењем и већом смртношћу. Зашто је ово овако, не знамо поуздано. Али изгледа свакако, да и фип остав.*»а имунитет, те се и због тога болест пандемијски ја&Ђа тек кад велике масе становништва престану бити имуне. Преноси се инфлуенца брзииом саобраћајних средстава. Нарочито изглела да се преноси директним додиром са оботелима. Избапујући капл>ице прн каш.ЂУ *ЈВ1 говору грипозни болесник избацује ч изазивача болести, који још није си гурно познат. Удишући тај ваздух здра ви се заражују. И тако лако се може ин фицирати ооом болешћу и у трамвају и на улици и свугде, где се срећемо са другим људима. У колико је већи промет и саобраћај у неком месту, у толико се брже шири грип. Села забачена и планинска, из којих се ретко иде у градове, последња су добила ову болест у скораш њој панаемији, а било је и таквих где се она ни појавила није. К/мце фипа налазе се у слузи уста носа. Ништа не иде више од човека до човека него баш ова слуз. Ако нам пријатељ говори или се при том закашље, слуз из његових уста може овлажити на ше лице или усне. Ако додирнемо рукама новац, писаљку, кваку, столицу и т. д., нисмо сигурни да ти предмети већ нису загађени слузи неког болесника. Дотак немо ;и се потом својих уста, уносимо у себе и клице, које смо покупили. Зар не лиже прсте кондуктер на трамвају кад нам пружа карту или кад нам одброЈава к\сур? Руковањем такође можемо пренети слуз са туђих руку. Свакако да љуб .Ђење, нарочито у уста, овај начин инфекиије наииректнијим путем омогућава. Изазивач је уз то и веома лак, те је у стању дуже времена да лебди у ваздуху. Болесник избацује велике количине дотичних клица. Тако се пружа још већа могућност за инФекиију. Изазивач долази у организам кроз слузокожу ждрела и носа. Болест се у веома разноврсним кли чичиим облицима јавља. Проф. Штрим пел разликује шест главних форми грипа И ТО : 1.) Чисто токсшчнп (трујући, тифозни) облик: акутан почетак, висока те.мпера тура, главобо -Ђа болови и севања удова, чзнемог.хкгт. Са страие органа за дисање готрво и нема знакова. Болест траје не колихо лана, па болесник оздрави. 2.),КатараЈне фгЈрче: Запаљеи>е носне слузокоже, запаљење жлрела, фла, тра хес, ангина, бронхит, запал.ење очних капака, фоз»пша, ватра са бо.»вима гла ве и удова. 3.) Гриполна запаљења л/уЛа почињу аненада са лрхтавииом, загушивањем запа.г,ен.ем плућа. 4.) Реунатнчна поглавито са ве 1Иким боловима и севањима у мишићима, Јгларпима и костима. 5.) Иревна форма: повраћање, пролив, јакв обх >жен језик. 6.) Тсшка нерноза, можлана форма. код ко!е се потлавЈГго налазе симптсми

од стране нервног система: занос, бунцање, јака главобоља, гађење. Али поред ових облика изразитог обол>ења може се болест и у јако закржљалом облику јавити. Тако може бити врло мало повећана температура са јачом главобољом без икаквих других симптома, или ангина са хијавииом и т. д С лруге стране пак може бити и тако тешких обољења, да се јављају ојмптоми слични онима код запаљења мозга. Али врло често и тешке компликације могу погоршати болест. Тако нису ретка запаљења 1лућа, плућне марзмице, нарочито гноЈаво, бронхит, поремећаји централног нервног система, запаљење нерава и неуралгије, енцефалит, и т. л. Али грип је и врло погодан да сгтреми место за инфекчију туберкулозом. Нарочито фипозна обоље^а с- у ста)1>>' да освеже ранија туберкулозна обо .Ђења. Као компликаиије грипа до.тазе и обољења других органа (ушију, носа, очију, фла. органа за крвоток, мишића, костију, зглавкова и т. Д;) Ове компликације најчешће долазе услед тога што грип ствара днспозицију организма за друге клиие, што ослабљава природну отпорну снагу организма према тим клицама. те оне продру у организам и изазо ву обољење. Како се сачувати фипа, велико је питање и за данас још нерешено. Лако оболели. крећући се међу здравима, разносе болест, кашљући, кијајући. говогећи и т. д. Није мггуће избећи такву инфекцију, ако сам болесник није довољно интелигентан да при свакој таквој радњи држи марамииу на устима одн. носу. Изгледа да у становима помаже проптв инфекције грипом оставити металан јод да испарава- Ово испаравање јода, нарочито у спаваћим собама, могло би можда корисно служити и ттролге дру гнх заразних клица. Али очвршћавање телесно овде је са свим на месту. као једна мера којом се и слузокожа прави отпорнијом. При лечењу од фипа треба нарочито имати једно на учу Често пута и најлакши фип може довести до опасног и тешког обољења, ако се не влада болесник како треба. А најважније је у тој болести одмах лећи и чувати дуже време постељу. Често пу-.а самз благовремени одлазак у постељу у стању је да угаси болест Болесг се лечи према симптомима који се јављају, о чему ће најбоље умети посаветовати лекар. Д-р Ст. 3. Иванић

АКЦИЈА КРАЉЕВОГ ФОНЈА У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ ПОЉЗПРИВРЕДНН ТЕЧНЈ У МЈГСДОИ ВЛГОРНЧНИУ ОПРЖНЋЕ СЕ ОД 20 ШНРТН ДО 5 НПРХЛЛ Управа Кралевог Фонза у еарадњи са Улружењем Српских Агроно.ча продужиће рад на организоваљу пољопривредних течајева у Ј јткној Србији. Одлучено је за се први идући теча] одр-

ПОДИЗАЊЕ 3;РАВСТВЕНОСТИ НА СЕЈУ

ПОТОМСТВО БРЗО ЗАВОРАВЉА...

ан сзимн вншнришн у крнље - !* 01:тн в« 1 * 48089 8 владике вики маиистирстао здрлбљн Мвлгша, десет годива чекаЈу ИШНЋЕСВОЈУ ШНТРУЗН ЗДРКВ- аа своју гробвиц'/ Догс»д;к) се пре неко.тико лана у Дубровкику, читав један наш мали скандал Госмртни остатаи православног владЈЖ*

СТБЕбУ ПРОПНГНЦДУ У првим летн»им данима, кад по целој краљевини отпочну панађури, велики сабори око цркааа, срески вашари са много шатри, шаренила и вреве, Министарст-

жи од 20. марта до 5 априла у Младом ' во Народног Здравља поставиће свуда по Нагоричану, у згради основне школе. јједан свој велики шатор. На њему ће биКа течај Је уписано педесетак младич | ти два улаза. Кад се уђе на један, видгће људи из околине Куманова. У програму се свудд са стране извешане и поређане је око тридесет предаваи>а из ратарства, стнке и делоаи организма израђени у виноградарства, сточарства, шумарства, ] гапсу, представл>ени онако како изгледа-

хигијене, задругарства. Биће и практич них радова и демонстрација. Да би рад на течају био што успешнији управа Краљевог Фонда набавњта је пољопривредне справе и алате, семе, ве-

ЈУ ка Д су здрави и кад су оболели у разним фазама и од разних болести, и 1ада, гцхм сакуп.1>еннм народом, један нарочита делегат Министарства Здравл>а, једдн лекар и учитељ, одржаће по једно лреда

штачка гнојива. садниие, кошнице, књиге ван»е из хигијене. Објасниће и.м из.тожбу

н остала потребна средства. Исто тако ће се осигурати исхрана и преноћиште ђака за време трајања течаја. Предавал>а ће бити пропраћена пројекиијама. Течајем ће руководити чланопи Удружења Српских Агронома, г. г. Милан Доновић, Никола Симић и Владислав Валента, агрономеки инжињери. Двоз на Дздињу Радови на грађењу Крал>евог дворца на Дедињу у пуном су јеку и крајем ове године, како се надају предузимачи, зидање ће бити готово и почеће се са уређењем самога двора. Сва оделен^а у двору су од мрамора и цео двор представља једну мермерну модерну палату. На врху Дедиња подиже се дворска капела такође Од мермера, која ће, изађена у ренесансу доминирати целим двсрцеч. Око двора се гради велика, модсрно чређена башта,

књижевност ЈЕДНА СЛ0Б0ДН03ИДАРСКА КЊИГА У виду писама младоме пријатељу, чија душа вибрира на светлости општељудских идеала, изашла је ових дана читко и топло писана књига о Слобохнопе 3>цЛрству. Њен је писац брат Ср., управо г. Срета Ј. Стојковић, председник Сриске Књижевне Задруге и без сумње Један од најзаспужнијих неимара родољубл >а и хуманости у некад малој, предратној Србији, коЈа и на пољу фран.часонства ича своју зна.мениту традицију. И, мора се признати: уважени писац дао је врло прегледан историјат Слободнога Зидарства тог чаробног н невидЂивога ланца, који ваљане људе свих вероисповести и свију народности спаја у моћно братско коло, вршећи кроз читава столећа свој далекосежни утииај на најважнија историјско-политичка и културна збивања у целоме свету. Књига г. Срете Стојковића зас.тужује тим већу пажњу, што она разбија, поуздано, заблуде и предрасуде нашег необавештеног света о Слободном Зидарству у опште, а првенствено у Србији, где су г. зв. фарпазони били од некуд сматрани као нека врста отпадника и јеретика. Међутим, баш из круга српскога Слободног Зидарства вршене су многе предрадњеЈ које су вишеструко допринеле за само ослобођењу Српства него и духове припремиле за уједињ^ње Југословена, — онако исто, као што је италијанска масонерија извршила уједињење Италије под МациниЈем и Гарибалдијем. Своју занимљиву књигу посветио је г. Стојковић успомени Светомира Николајевнћа који је дуго година био стожер и Велики Мајстор Слободнога Зидарства код нас.

Оароцвз Евцнклопедв а пзчнњг да се оствазу?е Обећање постаје дело. Једна фупа пријзнатих научника и љуз* од аутсритета, око 150 њих под дирекиијо.ч г. Станојевића, професора Уштеерзитета у Београду, припремила је грађу за једну велику Народну Енииклопедију. У три књиге, које би обухватале свака по седам свезака, изнео би се у вилу кратких чланака, цео духовни живот наш, донеле би се биофафије, израдио би се бар костур за једну замашнију ен^иклопедију, коју сви културни народи већ имају. Код нас је било почетака једне такве енииклопедије али се никад ни!е далеко отишло. Остало је све још у фасцикуламд Г. Станојевић је отишао најдаље: шта.мпао је већ прву свеску формата ин квлрто, од 112 страна петитног слога у лва реда, са 480 чланака. Другу свеску је већ припремио у целости и до данас је коректура потпуно готова, тако да ће за 20 дана и друга свеска изаћи из штампе А остале ће свеске излазити редо.м, свакога месеца по једна а можла и по две, тако да ће врло брзо енциклопелија моћи бити комплетијпана и укоричена. За овај посао ангажовани су научниии и јавни радници из Србије, Хрватске, Словеначке. тако да ће по свему сулећи енииклоледија бити поттуна, јединствена, и добро промишљена. Технички, она још за сада изгледа врло прегледна. Нама је баш за сада била неопходна една оваква енииклопелчЈа, јер мноп! полаш1, многа фаћа о нашој прошлости и нашим ззслужним љулима, полако нестаЈ"е са неста Јањем старих љули, који памте своје доба и своје савреченике. Они су једини архив и јеЛини извор за многе логађаЈе и .^уле и за многи истопн•ат Ничега писаног неча и све ће требати кроз њнхгва \ста извући из тамне трошлости и заборава. Због тога се за нашу енчиклопедију у многим стварима ?амеће конзултаци'*а наших стараца, као што су акагемик Стева Тодоровнћ, Сто•ан Вел.ковић и ■"чтн. порел многобројш<х учених и признатич пчности, који су у енциклопедији потписали своје ч.танке и белешке.

Д.плапруга Београд-ЗагреОи Београд—Скопље Ових лана се активно ради на пројекту по коме би се имало да оствари подизање још једног нормалног колосека на железничким пругама Беофад—Зафеб и Беофад— Скопље. Теренска испитивања су већ завршена и констатована је могућност постављања дуплог колосека на овим пругама, тако да сада за задовољен>е ове велике потребе нашег саобраћаја недостају још владино решење и потребни кредити.

и са неколико живих речи скренуће им пажњу на чување здравл>а и утицаће дл се одвикну полако од рђавих и заблуделих мађија и традишиа. А у друто.ме делу шатора, на другоч улазу, биће биоскоп. На платну ће се пројецирати чнтави фидмоен из чувања здрав .Ба и хигијенског васпитања. Филмови са тезом али заним.тжво обрађгни и потпуно за широке народне маСе. За све вре.ме трајања вашара и фил.чови и нзложба трајаће непрекидно. Цублика ће из једног одељења прелазити у друго, и кад се има у виду да ће под ти.ч великим. лако покретним шатормча моћи да стане по 300 људи, онда се може мислити да ће преко једнога дана моКи и хиљаде на селу да се васшггавају на овако живи, културни начин. Чак и увече пред Башар, кад стари свет стигне да по обичају преноћи око цркве, и тада ће пропагандисти народног здравл>а учинити једну новину, дд на белом зиду сеоске цркве пројектују филмове и прикажу у тихој ноћи старим и чладим се .Ђаиима како треба живети да се здрав -Ђе очуза да умирање мале деце не буде на селу тако у катастрофалним цифрама. И до сада је хигијенско одељење Министарства Здравља водило активну пропаганду за подизање здравствености и учинило је нссспорно вр.то много, али се никако ннје могло подесити да та предавал>а у селу буду увек добро посећеча. Увек је било људи који су заузети послом. Због тога се Министарство Народног Здравља одлучиг> ~ "^лбегне другоме плану: д.а по вашарима, кад .е ;вег беспослен и окупљен са свих страна, упеде сгоЈе з"Н1*«-.г^е шаторе, где ће бесплатно народ моћи да чује живу и научну реч и види путем слика и мулажа страхоте свнх болести, чије се клице налазе у ваздуху и траже жртве. Пошто у овој 1925 години неће бити буџет за >:игијенски одсек преоптерећен зидањима великих палата здравл>а и малих станица здравстсених, то ће имати и више буџетских средстава за један опсежни рад у народу, за пропаганду у најшире.ч стилу, готово за -један крсташки рат протт«ву незнања и празноверииа на селу И тек можда, после 5 и 10 година, осегиће се и по цифри морталитета и по со жости расе, ко.ђгко ће ова акција допричети здрављу нгрода, тиме што ће се и у најзабаченијем куту наше краљевине, у сел> г нзгубљено« и глувом између дл планине, чути реч науке и осетити старање државе за здравље грцђана. Ове шаторе већ сада скииира ар. Рнзнер у Загребу, и они ће одмах бнти наручени, тако да би се при првим вашарима мајским могло отпочети са новим радоч на селу.

задарског и каучника нашег др. Никодима Милаша, требали с>' да булу избачени из једне гробнице, где су до сада у тишини почивали. Владика Милаш, умро је за време рата, 13 априла 1915 године и како је тада било нередовно доба, његов сандук су ставили привречено у једну породичну гробнаиу и гурнули га, онако укосо да не смета костнма других покојник.:. Ево већ близу десет година, кроз који дан, како владика ужива то посмрт но гостопрнмство у туђеч гробу и породица је сада тражила да се Милашеве кости изнесу из гробнице. Саа је настало питање где ће да га сахране. И ако је он за живота био необично цењенн владика и ако је за жнвота налисао 150 књига, од којих су многе преведене на немачки, руски, фчки и бугарски језик, и ако је он био неупоредиви колонист цркве православне, сад је настало велико питање где да га сахране. За владику и научникз нема гроба. Нико не мисш да му бар кајскромније спомен-плочу подигне на гробу. Једна делегациЈа заинтересовала је Синод наше цркве, јер је Милаш врло много де.та написао у њену ставу, и Синод је питање фобниие ганео пред Мннистарство Вера. Тамо је све повољно решено и сада се очекује само одобрење г. Министра Финансија за чале кредтте, да се учини један свечаНи пренос костију у једну застужену, пространу и обележену гробнииу. пренос, који ће и за цео Ду5ро»лгк бити једна значајна, национална светковина.

НОВг КЊИГЕ К. Маркс. Граћанскн рат у Фра.пцуској О. ГрЛић. Сулбнка Вер« Петровнћ Ј. Кулунџић. Поноћ Тито Штропн. Екце Хомо А- Барац. Књига есеја B. Лђорниг.онић, Пснх& ЈугосдоБенске Меланхолаје А. Шопенхаур. О Генију М. Ву.гасовић. Кроз живот М. П. Јовзновић. Државнна. Њ а нз зашпгга и олрхај К. Хекел. ТаЈне Света Довеопв план о репарацијамл Г. Леру, Мирис Госпоће у Црпннн Л. Саваџиан. Нзбеглнчко пптаас у Грчкој Адриатикус, Јалранско питап»е Д-р Г. Ст^фановић. Плаги.итор Хамл?т& Гавриловић. Двад*:ет Народнпх Припов^-лакл С Мишак. Парпн котао н парнн строј Лх Лотић. Нај^рже п добро научпт« стран језик КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ Е. Јеллчић. Снва нишндл Е. Јелачић. Њугакало C. Отапишнћ, ,'1едииа к&пга С. Дипић. Мој 3*вичл> М. Сретеновг.ћ. Голубнћ V! Срегенпцпћ. АЛу.каземоие пап>7 Д. С. Т. Сноотипа М. Сретеновнћ, Чзпкун М. Станојевнћ. Мали Врвголан има ИЗДА5АЧНА КЊИЖАРА >ВРЕ7.Ес

12.12.— 1424.— 24.20.— 20.12.— ' 30.40.— 5.10.— 5.10.— 20.—

6.9.— в. ЈО.3.— 5.3,— 3.7.— МВРИБОРСКН „ГПИ5БЕНИ твтнцн" У СРБИЈИ После ослобође:кт, пре пет година. основана је у Марибсру «Глазбена Матица», која је постала једно од ку.ттурннх средишта у овој, ранн«е о«лно германизираној ваооши. Да прослави своју петоголншњицу и ладе Србима доказ свог културног рада, «Глазба» приређује чесеца ма'а турче по Србији

Скандал у Бечу или Гроба«и Нртрр кроз који лан напрзвиће читаву сензацију у Београду

(НасШавак са друге сшране) — Како можеш да се тако разбоЈнички понашаш према женској? А.ти дз скан дала није долазило. Женске радије ћутећи, без врнске, одвале шачар. — Аха! Дакле, ти си ша-маран? — Ех, од женских не марн. А затим од 100 женских — сачо шездесет ће, V таквој при.тици, уларити шамар. Значи. ја радим у свом прелузгћу са 40 од сто чисте дзбити. А толико не донссе ни наЈ-, бољи мајдани утл»ена ни најуређеније банке. — А, нвј едаред, жена се -пожалн мужу? — Неће смети. Ти не познајеш мужеве. Муж никад кеће повер^вати, ла би човек, 1тз чиста М1гра, скочио лз пољубн жеку. «Аха», рећи ће он. «3начи, ти си кокетовала с њим, дала си .му повода • Не, сте стране иема опаспости. Навео сам свај пример само ла бих казао, како ми је такав нач1Р< улвлра-: а одвратан. Ја сам пестњ'. и налазим . п » лепа осећан.а не треба мерити — по пр<")центу добити. Као песник — још једаред кажем иа . бол>и нач1гн за услех је — «сањао сам вас».

Други мој познаник, како се сам изр!-.ност и ширину душе. Жена је поетичнл, а

жавао, «ралио је с порцуланом* Један такође јевтин начин, како мн се чини. Једаред је на јавној поолаји купио једну вес.ма лошу фигуру од пориутанз: мачку и Кинеза; кад се Кинез пипне по затиљку, он почне да клати главом. Од тада је в.тасник ових ствари гов->рио свима дамача које је хтео ла задобије: — Волите ли стари порцулан? Која би се лама, која дрлси на сеОе, усудила да олг(вори: «не исличП — Необично. — Ја имач веоча лепу збирку старог порцулана. Не бисте ли свратили к чени ла је разглелзте. Често лама, кал већ почне да намешга шешир пред његович оглелалоч, присећа се. — Ах јест! А гле је тај твој чувени пориулан? — Ено га тачо Пипни К»шеза у затиљак. Видиш ли како је то занич м1в0. М јгш луго после изласка ов»1га иара — Кинез пронично клати главом, која је вилела толнке ствапи. ,

Пос.!-'И ви|а женска

саоет: и најнекористољуби— иени V мушкарцд Иодаш-

шта може бити прозанчније од тврдичења. Заљубљена жена, која ће _с негодовање.м олбити и повсћу суму новаца, неће вам рећи нн реч^ ако јој купите улазницу за позорнште или платите за њу у кафани. Један мој познаник је нагло лао у очича своје драгане, кад је у кафани почео с н.оч да лели трошак: — Ти си пнла белу кафу, ја црну; ти плаћаш 3 динара. Олгрнзла си својим чаробнич белич зубићима трећину чог колача — 70 пара; платио сам трамвај за тебе — 2 динара. Треба ли ла вач кажеч,, ла је на таквој ситници тзј илиот скрхао себи врат, ма да је био леп као Бог. Узгред, бн ћете ме, можда. упитати: а камо савета, качо ла се удварачо не же нача, него лево)ка.ча? Такве ва.ч савете не могу лати. Зато што се левојкача не «улвлрају» Њнма понуде руку и венчају се с њима А после венчањЈ, можете. мтади чове че, прочитати чоје упутство поново. И оно ће бити корнот не ономе ко сс оженио, већ лруточе.