Време, 13. 01. 1926., стр. 1

С Р Е Д А, 13. ЈАНУАРА 1926

ПИРЕКТОР К 0 С Т А М. Л У К О В И Ћ УРЕЛНИШТВО И АЛМИНИСТРАПИЈА БАЛКАНСКА 5 — КРА.Т>А МИЛАНА 30 ТЕ.ЧЕФОН РЕЛАК11ИЈЕ . Д)-4> ТЕЛЕФ^Н АЛМИНИСТРАЦИЈЕ . 20-98 ТЕЛЕГРАФСКА СТАНИ11А У РЕЛАКОИЈИ

ФАЈЈСИФИКА 7ОРСКА АФЕРА У МАЂАРСКОЈ Код др жавног тужиоца Дописник „Времена" у посети код мађарског државног тужиоца г. др. Штрахе

Поииари на пл аћена у гот овош БЕОГРАД . ГОДИНА VI. БРОЈ 1461

БРОЈ 1 ДИНАР

ПРЕТПЛА1А ЗА ЈЕДАН

МЕСЕЦ:

НЛ111А ЗЕМ.ЂЛ ....

дигт.

здједно са .Вечсрљим Врсмсном*

днп.

ИИОСТРАНСТВО

днп

зајсдно са ,Всчсрн.нм Врсмсном"

дип.

ФАНТАСТИЧНЕ ВЕСТИ ЈЕЈНОТ ИТАЈИЈАНСКОГ ЛИСТА Надвојвода Отсн сткгво аепопланом у Ммпсну? Трст. 12- јануара. — Овдпшп.п Пополо ди Триеств лоноси вест пз Беча ио којој се у нокн 10. о. Пред ћелијама ухапшених фалсификатооа убл,,зп "" 1' | " п !'° п ч спустио јеЧ 7 т-* Р в |даи мистернозпп аероплан, а« којп се не зпа одакле је лошао.. Аероплап се после кратког вречена лпгао п опет спустио у Денешфн- У добро оЛапоштеппм круговима тврдп се да се тнм аеропланом довезао надвојвола Ото, снн нок.

ске палпппје. Зато су холпнпп пз међу каппеларпја државног тукпоштва п затвооа пунп.

Будпмпешта, 12. јануара. — бпо глава цолог удружеља, алн Улнца Марко због својих тамница фалсифпковане банкноте нпсу удр;кавпог тужпоштва већ олавио спели да уновме, те се још не може је ушла у пословнцу: „Немој да видетн, да ли је он то радпо пз коодседнеш у Марко улнпн" вадпр- рнстољубља нли каквих другнх кују пештапски гамепп један дру- вшппх побуда. г°га. Сада је Маркова улппа слав- Др. Штрахе је гледао зампшљепа- Једап кнез седн у љеннм там- Н о кроз прозор па пусту Марко уиппама заједпо са шефом земаљ- липу, у којој су вгр&де тако тамнпчкн тужне н мрачпе н ако пред њпма пма свонулпх паркова. Са Д.\*нава је брпсао ветар и ледпо овај суморнн варошкп пејсаж. — Кад мпслнте, да ће оптуженп бптн изведенп пред суд? ј — То неће бптп спгурпо за пеI колпко месецп. Матернјал је огроман п треба га брнжљпво проучаватн. Требаће за то још најмаи>е ; трп ло четпрн мрсепај — Хоће лп још бптп хапшепа? [ — Изненађења су увек могућ■а. Сваког дана може лоћп неко и рећн да има нових података р» *ожртн аове огттужбе. Ипак мн атра- да је афера завршена.

>осцф Серчс), потпрелскхпиК еанела патг чотскнх лруштаваКЗД ГРЖАВНОГ ТУЖИОЦА Салон на првом спрату пред к -акнеларијом лрдавног врховвог тл;:-1?ош7ва г. др. Густава Штрахе бно је лрепун елегантвих дама када сам ушао. Можда је међу њнма бпла н кчегпња Виндишгрец, кија сваког дана посећује мужа а пудн мевероватне суме као каупиј> . само ла га пусте на слободу У салону је владала необнчна тишина пресепана једнно лупап.ем ппсаћа машинв. Иза твоструких врата обложепнх зеленом чојом био је врховнн државни тужилац, у чнјпм рукама лежи данас не само можда фалсификаторска афера, 1его н судбина Мађарске Његов :екретар ме је увео, чим сам предао своју карту. Ипак ме је г. др. Штраха још пре поздрава обавегтио: — Никакву изјаву не могу вам ло овој афери јога дати. — Ова афера је узбунила јав■ост чмтаве Европе, одговорио сам му, и пот[>ебпо је да се чује и ваша реч, јер је афера сала у вашнм рукама. Ви знате у чему је питање; да лп је нстрага до сада утврднла, да овде нема нза кримипала политичког здлеђа? Г др. Шт[>ахе подигавшп се мало од стола енергично је одговорно: • — Не, нема нн најмање сумње о политнчкој афери (Јво је чисто дело неколико заблуделих људи. — А иатриотски разлози? иитао сам даље. — Нема патрнотских разлога. •— Добро, али др. Малоши, он је енгурно жртва патриотизма. Г. др Штрахе је почео да шета, па најпосле објашњава доста жнво: — Др- Надоши је непојмљив. То је један савршено тачан човек, добро снтуиран, те се не може нн помислити да су њега руководилн материјални разлози. Он је заведен н то тако глупо, невероватно глупо. Нпсам хтео да подсетпм врховног државног тужиопа, да је баш јуче барон Корањи, мађарски носланик у Парнзу, иајавио фрапцуским новннарима, да је постављањем др. Надошна за шефа мађарске полппије учпњепа фаталпа заблуда од страпе мађарске владе. Вндео сам, да је питање др Налошиа, којп му је можда н иријатељ, бнло непрнјатно врховном драсавпом тужиону, те сам прешао аа друго. — А кнев В1гндншг{*ц. ои Је вођа, јв ли код његд био матери"алпи равлог главно? — Кнез Вннддшгрец је донвта

Један члан мађарске фалсификаторске дружнне у Загребу? Загреб, 12. јапуара. — Вечкп лнстовн доносе вест, прсма којој се трагови фалснфикатопа фраиака налазе у Загребу. 0 боравку фалснфикатора^ у Бечу јавилн су бсчкн лисјојш опо: На дан 20. децембра прошле године одсео је у бечком хотелу «Ерцхерцог Карл» један господнн, којн је стигао из Пеште. Хотелско особље нзјаппло је, да је овај госиоднн до душе узео собу, алн да је отишао одмах, пошто се у собн амо опрао. Он се задржао у хо-

На прозору ћелиЈе, у л ојо ) је затво1 рен Имре Налоши, бнвши шеф зетаљске пОЈицнје, толубови ее храие мрвицача Ја сам сматрао, да је разговор завршен, те сам пошао. При поласку г др. Штрахе ми је још једном поновно: — Булите уверени, да нема политпчке афере. Кад сам нзашао у ходннк, један колега мп је показао на тамннчко дворнште. — Овде је ћелија кнеза Впндиш греца. Ништа пеобично Прљаво тамничко двориште пуно угља п сламе, сив знд, једна решетка на прозору. У тамнппп је горела свег ]лост. Кнез чпта. Ћелпја др. Надошна је романтичнија. на њене ре-, шетке падају голубовп. које фотографи сликају и шаљу за стране илустроване лнстове. Још мало па • ! да подсетп на ВенепијуI После државног тужноштва посетио сам у Будиму Картограф<жи | Институт — фабрику франпуских јлажппх банкнота. Учннио сам управо сунротан пут од опог, који | је имао кпез Впндишгрец. Требало је поћи из подрума овог Института, неугледног, целог од првепе ; цнгле као каква пограничпа касарпа на чијим прозорима су нсто онако решетке као на тамнппи, па преко моста код Маргаретинрг Острва доћи у Марко улппу. У поДРУму, где је машипа избапивала десетине хиљада банкиота дапас ј слажу исечепа дрва п ћумур за огрев Иначе је зграда готово пуста, јер је цео персонал у затвору. Данас, док сам се бавио у Будиму,: пребацнли су у затворепом ауто-1 мобплу тројипу од најважпијих ухапшеппка, генерала Хајча у-: правннка Картографског Института, пуковпика Курпа и кпежевог 1 секретара Раба пз затвора државног тужио1итва у таминНе суда за околину Б.улимнеште. којц је у Будиму. Тврди се. ла су чувари за ! твора открнли. да се ухашнени ло1 говаЈ>ају међусобио, те је због тога : иавршено ово премештање. С. Кравов I сНаставак ва чегадтој сграив) '

пр.гља Карла. Ип Депетфе ]е над- Г Г " У С "Т пт / лт ~ От,ш,0 ° Ј е |,а В01В018 Ото ппевепен т Петт» Гми 'Р а Ф па берзном тргу. и ту ™реиа гала ~ Втт у Не '' 7 -' °™ г 3,1 ' а "° " Ч^врти за 'А [ктердам. У сата склонен па двору јелногбпв- „вим тмеграмича бнлп ст сау шсг председпика мађарске в-гале чеспици у афери фалсификовап вође легптимпгта КОЈИ Ко по ф р8 пака обавештена. да тресвој прплнпп бнти г Апоњи. , ,->а прппргмепо да обуставе своЈ По пекнм другпм верзпјама '^ад. Тслеграм. којп је послап у Ото је превезеп из Депешфе н на- 1 Хамбург бпо је одређеп па Олхлазн се у просторијама једиог по- |варпа, алн је дошао у руке тамослангтва у Пештп Држп се, пре- пњој потнцијп. На то је Олхвари ма писању овог лпгта ла је дола- г> ио ухапшен. Текстове телеграма пак налвојволе Отопа у Пешту узела је бечка полнцпја п утврбпо потребан да би се спречио е-! тпла, да се рукопнс па блапкетивентуалпи покушај Албрехтовпх слаже са рукописом капетана ')лхварна из Пеште. Саслу1пап од пештанске. нолнције. капетан Олхвапи је нзјавно ла је оп 19. децембра пр. год. креп>о пз ГТеште у Беч и да су пстог дапа

прнсталппа, ла иаведу државнн удар. У случају. да они погушају да дпгну револупију, легнтнмистн којп прпзнају налвојводу Отопа за ааконптог крал.а Мађаргке одупрелн би се одлучио Албрехтовпм прпсталипама и поставплн би иа престо Маћарске Отопа.

још два господина оставила Пошту, од којпх је један отпутовао за Загреб. а другн аа Праг. Пог.о-

Јер је незлдоео.ЂСтво противу ње бп.*) дошло да врхунца, а у самој њеној партији Демократическол Зсовору, водила се једна закулисна кампан^, која је има.та одзива и у штамт1, којој је у томе предњачио лист Препорец , лични орган аана1нњег председника влале г. Љапчева Г. Панков је дошао на втаст неу ставно, помоћу преврата у коме су главну улогу игра.ти бугарски офлцири и македонствујушчи. За време његовог режима. ол 9. Јуна 1923. па до 2. јануара 1926. године, Бу гарска је преживела теЈике и критичне дане. Преврат од 9.јуна 1923. године имао је за цил> да онемосући и обезглави землораЈИИчку странку и њен режим, који је услед чнсто ктзсног карактера нав\као ча себе мржњу б\тарске интелигенције. Исте године у септембру *е сецу кочунисти и један зео пр-.кта т.ша земл-орадничке странке покушали су нзсилно да претзму власт; на многим местима у северо-западној Бчтарској бку* су проглашене комуне, а у варошима Берковипи, Ферлинанлу и Видину, комунисти су били узели влзст. Прети.та је опасност ла иета зем.1>а ме палне у ком>лпктичке руке. Солидзр^ост свих б^Р'*"оаских странака и соиија.ттспгЈке партије спречилч су овај пс*:утпај комуниста. Бугарсча војска б1*та је V стању за озпжи рез у земл>и и у нвјкритичнијим часоВ1«ма Коч-^чсти су као јака организација бити обезг .тавл ени, ч атентат у чг»кши Свггог Коал>а, 16. априла 1925 годчие. није био никакав зтак за почетак чове оево.туције, као што су зваииччи б\тарски кругови тврзити. већ је то дело по'1ез>*чачне акиије крајњих елемената. • Г. Цанков и његове колеге спасли су бугарску зржаву од комунистичке опасности У тој борби противу крајњих елемената, његов је режим учннио и масу огромних греипка Одговорни и неозговорни чиниоци у тим бурним временима чистили су | ТТариз, 12. јануара. — Парц^ни пв- Надвојвода Албрехт, немачни I " У б:, Ја-™. без пресузе резовних и лист „Матен", напада!ући оштро кронпринц и бзварсни престоло-1 во,них с У лова и љ У зе К0 Ј И С У оили мађарсни фалсификаторсни номп- наследнин потписали су нену вр- м ^ ко ол свзке оаговорности. лот, саопштава јвдну вест, ноја је сту споразума, по номе би Аустри- ,*1 зла Је лои ј2° на власт са 1 ЗВН1П изазвала живу сенаацију. Према ја требала да буде поде^ена изме- 0Д0<5 Р авањем Макелонске Организа| тврђењу „Матена" тај комплот (>у Баазрске и Рајха. ..Матен" твр- ии ) г ' иаик0 » " Р"" п ћ ' створен ј« још у месецу октобру 1 ди да је нарвојвода Апбрехт после У

Лист сазнаје, да је већ обрааовпно лом овн1 веггн "^ 111 ге Доппгпик регенстко веће, ко}е би вл глучај. паспитао кол аагребачке полинпрестаграпије монартије V М«ђар -Ј е и ™ даду потр^ ској претзело сткреиу' власт *'.п»Ап™.тп. > плтипгш ггЈ нзЈавили, да ааггебатеа крнмипполнција није о опом. обаСазиз паоламента вештепв нп од пештавске ви од V ИтлпиЈИ јфрзЈтцуске полипије. п ла јој ниУ гмситји I је кшпта познато о томе. да се Р,»м, 12. јаиуара. — Ита.»)«иски I Јм а 5 <•** фајсификаторске Пар.гзчвкаг отгоч«Ј*е рал 16 ја-' Друзшне Лавно у оагребу. иуара | (Време)

ПЕРСПЕкТИВЕ У БУГАРСКОЈ

После образовања владе г. ЛВапчеза Хоће ли нова влада аначити побољшање и преокрет У унутрашњој и спољиој политици Бугарске ? Софија, 11. јануара. — Влада иаж:ова није више на управи бугарске државе. Она је мора.га пасти,

СПОРАЗУМ НАЦВОЈВОДЕ АЛБРЕХТА, БАВАРСКОГ ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА И НЕМАЧКОГКРОНПРИНЦА О ПОДЕЛИ АУСТРИЈЕ

прошле годинв у Баварсној, а одо- овог споразума отишао у Рим и брио га је бивши цар Виљем Дру- покушао да придобије за своју ги. Тај комплот имзо је као нрај-.ствар г. Мусолинија- Доцнијв св њи цип, ревизију цепе политичне I састајао са представницима ругеографске нарте централне Евро-1 мунсне националне странне.

литику макелонству.јушчих не може воднти ни један паметан човек,

који жели својој земљи добра и који пред очима има праве интересе бугарске државе. Због тога је Цаикова у последи,е време нападала шта.мпа македонске организације и због тога су народни посланици македонствујушчи, око Ивана Каранцулова, прочитали у Народном СоСрању једну декларацију противу Цанков.геве владе, отулгујуКи је д.» не воли довољно рачуна о бугарским иационашшм интереси.ма. Све је ово чињено у циљу да се Цанко! што пре обори. После доласка на власт г. Андреје Љапчева, које је извршено потпуно уставно и парла.ментарно, очекује се да ће Бугарска поћи јслим новим путем унутраш;ћег причирен>а. Када су прошле све опасностн унутрашњих комшткацнја и када земл,а треба да стабилизира свој унутрашн>и ред и мир, чоралз је доћи друга личност, јер је Цаикос и у зем.т>и и у иностранству изззсзо рђаво рзсположење због метода, које су његови органи употреб .Ђавали у бор&1 противу крајњих полиличких противника. Те методе треба влада г. Љапчева да измени, и због тога је, с.матра се, она и дошла на аласт. Она је конституисана из исте политичке групе, као и влада г. Цанкова, те према томе ствара уверење код извесних л>уди за Ке и»ена унутрашња полнтика остати иста. Други, напрол«в, верују да 1«е се она променити, и псвоз за ту зеру даје*им факат за је на чело министарства унутрашњих дела дошаа сам прелселник влале г. Љапчев, чији је лични орган Препорец нападао метоле Цанкова у унутрашњој по.литици. Што се тиче спол>не политик! нове влале, ако би се она имала да цени по декларацији у којој се каже за ће нова влала са свима зе.мл-а.ма олржавзгп пријател>ске олносе, ништа се не може рећи. Председник кове влале г. Анлреја Љапчев је Макезонац из Ресна, васпитиик бугарске пропаганзе, али он је и врло паметан човек. Много подсећа на пок. Стојана Протића. Политика Макелонске Организа ције значи, у ствари, политика непријате.1>ства према нашој лржави, а такву политику ланас ни јелан бугарски реалан и паметан државник* не би требало аа води, јер је бугарском наролу, после неуспеха у последњим ратовима потребан мир, а не непри»ател,ство

МЕЂУНАРОЦНИ ПОГОЖАЈ

У Бугг рској се спрема закон о амнестији Изјаве Министра Правде г. Кулева Софпја, 12. јануара. — Мннистар Правде г. Кулев изјавио је сп °- Ћ них послова уверавају да пе р представницима штампе, да ће Ј08и за припремну конферен ^иЈу о Собрање, одмах по сазиву узети у разоружању почети 15. ф^бруара Г*М» ГЛ11ПЈР

Француска се спсемз за комференцију о разооужању Париз, 12. јануара. — Матец пич ше, да у француском министзрству спољних послова уверавају да ће ра-

претрес пројект закона о амнести| ји, која ће обухватити све престу-; пе, извршене у узастопним побунама од 1923 године; затим догађаје у Трнову, где су присталице пон- Стамболијсног злостављали својв политичкв противниве, нао и велини број преступа по закону о заштити државе. 1 Амнестија ће дозволити да се сви бугарсни емигранти у иностранству врате на своја огњишта.

почети оое голине. Вр Нувел јав.га да ће г. Брија* ставити у Парла.менту питање пове рења за увођење изборног систели по срезсви.ма.

РјцџјАџ л*шор% зш одр жаваље нира и рел* у светј

Питање француских финансија Париз, 12 јануара. (Рахиогра м) — Финансијски одбор, проучавајући в.тадЈЖ порескн пројекат одлучио је да се израде лва засебна пројекта ол којих ће се један односцти на буџетску равчотежу, а други на амортизацију д\та. Одбор је одтучио да се залржи

Повлачење лорда Абернона Париз, 12. ј?нуара. (Рашогран) Јавл>ају из Лондона ла су вести о повлачењу лорза Абернона енгтеског амбасадора у Верлину прерзне. Вероватно је да ће се лора Абернон повући тек кад се среде при1ике у Немачкој и кад ова уђе у Ј1и* гу Народа. (Време)

Нгпредовање Француза у Мароку Париз, 12. јануара. — Јзвљају из Рабата да су у пределу Феза наше као гарант/ф јпристалиие злрепе висове севернс

3 милијарде н°вих бзнкнота, взч- од За\је, Џафре и масива Џебел Буредни порез установ.-кен Лушеровлм! \уда У прелелу Таза чаше пристзаконо.м, који је влада желела з% I алшге олби.те су свудв Ри^>лнпе ко1* учврсти у буцетске приходе. су покушали да даду отпора. (Време} ,