Време, 27. 01. 1926., стр. 1

С Р Е Д А, 27. ја НУАРА 1926

ЛИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЋ УРЕЛНИ1ИТВО И АЛМИНИСТРАНИЈА: БАЛКАНСКА 5 — КРАЉА МИЛАНА 30 ТЕЛЕФОН РЕПАК11ИЈЕ «-*■, ТЕЛЕФОН АЛ.ЧНННСТРАШ1ЈЕ . . 20-98 ТЕЛЕГРАФСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

Поштарина пда?1ена у готовои БЕОГРАТ • ГОЦИНА V!. БР011475

БРОЈ 1

ДИНАР

ПРЕТПЛА1А ЗА

ЈЕДАН МЕСЕЦ:

НА111А ЗЕМЉА . .

зајеано са „Вечепњим

Временом* 45 див.

ИНОСТРАМСТВО .

зајелно са »Вечерњим

Временом" 73 лаа.

једна болна десе101одишњица Прослава Светог Саве на Крфу Разголор с г. ЉубоЈ* Дав нл,оћп ем, ^адапгтил дгиг.игтох Просвете

7ГТ")

Јука па Крфу и Краљева ПаЈата

На данашљи дан, гтре десет година, славио се први пут на Крфу, у изгнанству, наш Просветите .ђ. Свети Сава. Никад, пре тога, није се овом великом свеиу приредила тако тужна свечаност и у то.ђ*ко трагичннм тренутиима. Ни много раније, кад је Српство било у векозним попгким ланшоса ...

Г. Љуба ДавиЈОвпћ Делио се велики мегдан. Ови дани били су наЈтежи и најкритичнији, у борби за слободу и уједињеше. Питаш за Отаџбину? — Кажу ти: она је пороб -Ђена. Нигде нема слободе, ни по врховииа планина. Роб.г>е Је тамо, од онога што шири ручице из колевке па до онсга који већ слушта своЈе коге у гроб... Литаш ли за војску.«' — Она је у Алблнији. Синоћ је Ј *една војска заноћила на обалама Маће, а фронт се прстегао од Ћафа Пр..екесе, па преко Краба- Паса.... преко Ланга Малог... Јутрос је друга војска кренула путем: Драч Каваја, Фијери, Валона... Она се жури да до сунчева заласка пређе реку Војушу. У овој војсци налази се и Одбрана Беотрада, нашег несреКног Беофада. ... Данас је трећа војска на влажни.м кровсви.ма савезничких лађа. Војска се д>ул»а на хладним морским таласима, иде у изгнакство да би се поново вратила и закуцала на вратима своЈе О-аџбине, која узалуд затвара и забрављује сило.м наметнути домаћин... Питаш ли за непријате.г»а? — Он нас гони. Јуче је сишао чак у Љеш, са својом кољицом. » У ове дане најтежих искушења дошао је и Свети Сава. Како је прослав^ен и где? Обратили смо се г. Љуби Давидовгћу, тадашњем Министру Просвете. — Господине Министре, пре десет година ви сте с владом били на Крфу на Светог Саву. Како сте црославили нашег Просветите.Ђа? Г. Давидовић .губазно нам је одтоворио: «Свети Сава дошао је деветог ч дана од нашег доласка на Крф. Јон смо били умории и пуни брига за оне наше који чекају лд се спасу из Албаније. Ипак смо решили да прославу одржимо. Ја сам замолио го*зо&> Пашићку да стоеми колач и

жито. Госпођа је била љубазна ? извршила је молбу изгнаног ?»1инистра Просвете. У хотел Англеру, који смо узели за потребе влзде, у једној соби, обавили смо најтужнију прославу Светог Саве. Свештеника смо тражи.ти, али га нис.мо могли наћи. Његову дужнбст вршио ј 'е војно-судски потпуковник Светозар Атанацковић. Он је знао дизно цео обред и лепо је певао. Колач смо окретали ја и господин Пашић...» — Да ли је, господине Министре, било каквог говора? Г. Давидов;Л осмехку се горко: « — Не. Чи.м смо се скупили, одмах смо прешли на обрех Била ј "е гсрисутна цела влада, нешто званиницз... Сећам се, да је био и један учитељ. мисдим г. Благоје Илић, а... ах, ђачка слава прошла је без и једног ђакз... После свршеног обрела г. Пашић приредио је закуску. Он је био као домзћин славе. За време закуске, Атанацковић запева: «3 авичају, мији рају,..» Лепо је певао, али је био врло тежак дан... Ах, завичају, <ко те не би волео!».11 ми смо сви почели да плачемо. Чинило ми се. да је гослодин Пашић највише плакао... — Колико је трајала простава? — <Почела је у 10 и по часова и завршила се са закуском око једног часа» ... Г. Давидовић уздахну па заврши: •Зчате, весел>а није било никаквог, ни оног «народног» ... Тад је било тешко на.ча, а још теже народу...»

Рад француског парламента Париз, 26 јапуара. (Радиограм) — У парламенту су говорилп г. г. Ерио и Бриан о кардипалу Мерсијеу и одали пошту његопој улози за време рата. Почела је дискусија о мерама за побољгаап>е фппапсија. Г. Д\мер је гопорио протпв комунистичког преллога ла се дискусија одложи. Г. Реподел је тпрдио да би споразум између Думера н Брпјана учпнпо да се дпскуспја почпе још раппје. Брпјан наглашује да је са г. Д^мером у потпјтјој гггласпости јер обадсојппа верују да бп папором парламепта могао да се подигпе курс фрапка, стабилпзује валута и нзб#»гпе пнфлација. Парламепат треба да да позитпван рад. Цела земл>а треба јасно да внди п да упозпа велпчшту тешкоћа пред којпма се Влада палази. Влада ће пзложпти пут којим ће се изаћи из садагањег^ стања н попуша1 ^ да се лојалпо споразуме са свитиа. Г. Брпјан ■каже да је спгуран да ће владпп пројект бпти изгласан. На тражење г. Мавиа да се одбапи коЈгуппстнчкп предлог о јодлаглњу дискусије, тај је предлог одбачон. (Воеме).

Г. Вашингтон, 25- јануара. — Данас је председник г. КуЈТиџ давао званичан ручак у част наше делегаши Присутни су били министар ин. страних зела г. Келог, министар финансија г. Мелон, министар тргови

тима у Једну велику пелину.

Руси и Кинези се споразумевају Париз, 26. јануара. — Јавл>ај> из Москве да су руски и кинески делегати потписали прелиминарне основе регулисања инцидента са г. Ивановом. Г. Чичерин добио је извештај да је г- Иванов пуштен у слободу и да су и остала ухапшена лица такође поч*ла да се пуштају из затвора.

поли1ични дневнии.

Владина већина тражи смањење пореског оптерећења народа Порези у Војводини И јучерашц,:! цео лан био је ислу- ЈОЈЈервда уЈЈЈВа !.ШШ! ЈВ|18

Г-ђа Брешкоасп*

Кад ће се састати Мала Антанта? Румунски посланик г. Е.манди посетио је јуче министра-помоћника г. Ј. Марковића да се распита о томе, да ли ће 18. фебруар остати као дан за састанак Мале Антанте, јер ово вре.ме можда неће бити најповољније за румунског Министра, Иностраних Дела, пошто су за тај дан у Румунији расписани општин-1 ски избори. Румунски посланик по овоме питању још није добио никакве преиизне инструкције од своје владе, и очекује се нов одговор г. Дуке. Посте тога ће се видети, да ли се можда састанак Мале Антанте због унутрашше ситуације у Румунији неће морати ла одржи пре или после тога одређенога рока. Букурешт, 26. јануара. — Ваш допнсинк сазнао је из обавештенога извора СЈедеће податне: Румуиски појнтички кругови прилају иарочит знача) мисији југос јоиенскога посЈаника у Букурешту ЧоЈакантића који је итао, како се тврли, да обавести Београл за Румунија иије распоЈОжена ни спрелша да приступи лискусији о признању Совјетске Русије. Из истога извора ваш јописиик сазиаје да је ру.кунски чинистар //ностраних ДеЈа г. Јука поЈнео формаЈну прелставку ј а се састапак ,ИаЈе Антаите ојјожи без рока. усЈ сј општннских избора у Румунији. Како се тврЈИ у појитичким круговима РумуииЈа ће узети на себе за јелним званичним коминикеом обЈавп ово олЈагање састанка, као и разЈОге одЈагању. (Време)

њен у главном радом Финансијског Одбора. Али је било мало живљег кретања и на другим странама. Пре подне је "одржана министарска седница- Г. М. Трифуновић био ]е у сво, ме кабинету у Скупштини и примио више политнчких личности. Г. Трифковић се у току дана састао и са г. М. Ђуричићем. О доласку г. Пашића не зна се још нншта позитивно, али је сигурно да ће он доћи дО 29. ов. м., за када је заказана скупштинска седница. Седиш иаз! Пре подне одржана је седница владе под председањем г. Марка Ђуричића. Седници су присуствовали сви министри који се налазе у Београду и једно време је присуствовао и председник Финансијског Одбора г. др. Ј. Радоњић, који је поднео извештај о раду овог одбора Дискутовало се о изменама које би требало унети у буџете појединих министарстава. Посте тога су посвршавале неке ресорне ствари. [куштшз шгаз ш јз 29. ш и. Јуче је председник Скупштине истакао објаву у скупштинским кулоарима, којом заказује ск>т1штинску седницу за петак 29. ов. м. у 10 часова пре подне. На дневнн је ред стављен предлог закона о оснивању Занатске Банке. Закш! ошзг в Ртазј Ш1 Јуче је посебни скупштински одбор усвојио потпуно законски пројекат о Речној Пловидби и поднео о томе извештај председништву Нзрод Скутчтине. Рачуна се да ће овај пројект доћи пред екупштинскн пленум одмах после изгласавања закона о Занатској Банци. Фшгајсхи 0д5л ие зззрш рц с/пз У 0318! Финансијски Одбор ће радити и данас по подне и узеће у претрес Финансијски Закон. Дискусија о ово.ме закону завршиће се сутра око подне, а посте подне ће се израђивати извештај за Народну Скупштин>', који ће се прочитати ла прсксутрашљој скупшт;гаској седници. Опозииија је тражила да се дискусија о Финансијском Ззкочу води и сутра иео лан, али прехедник одбора г- Радоњић није на то пристао, јер онда не би остало времена за састазљање извештаја.

неких

повић подвукао је тежину врста пореза у Војвод ми. После је узео реч известнлац одборски г- Ото Гавриловић н нагласио да су пореске прнлике у Војводини веома тешке, несразмерно теже него ма V којој другој покрајини. Због тога сматра да би требало, с обзиром на економсху кризу која је захватила цео свет па н нашу земл>у, несразмерност пореску у Војводини уклонити укидањем приреза на доходарнну, ц датн олач шице у ллаћању пореза законодавним путсПредседнијс Финансијског Одбора г. др. Јсван Радочић такође је изнео велика оптерећења пореских обвезника у Војводини. а нарочито прирез на доходарину и остале нз мете који се у по неким крајевнма наше државе никако не плаНају Изјавио је готовост да све ове пред логе доставн Кра.-кевској Влади и тражи да се овд сувишна оптерећеу колико је могуће смање. Г. Ивзн Пуцел. изјавио је ^а извесни порески об.тицн у Словеначкој и сувише притискују нзрод. Тражио је да се и ови обдкци пореза укину. По питању откупа д>-вана оборили су г. г. др Прека, др. Суботић. Че.тан и друти и тражили да се приликом куповине дуванз од нарола куповна цена повсћа. пои1то држазл тај дуван продаје несразмерно скупл>е него што га купи. После тога су редиговани предлози о смањењу прихода и позерено г. Милану Степановићу да их про*^та у одборском пленуму.

Берлии 26 јануара. (Рздиограи! Ј владиној декларацији канрасту п шире се као ннједан нд-1 пе *7 а Р Лутер је данас пзјавио у род у псторијп п опи ће прета-. Рајхстагу, за Не спал»ашња полп-

впти Еврону". Ето, та бојазан од силе словепске која је у порасту пзазпвд покрет да се сила слореп^ка бнло угуши бпло поработи п потчпни: земљу пм нретворити V колош;је, људство у. јевтипу ралну снагу. Зар није свакн педаљ словен-1

, , ; садора којом се обећава да ће св скнх земаља бпо пзложен т>ђем ; трлттв свестп па нормалпп број. отмичарству. зар се то и дан да- ^ н , ће моћи да прру , 111Ш снагу њп не дешава« Зар и данас пнсу ,предратнпх пемачких гзрнизонл. мплпони Словепа прнморапн да *] ј - јор је изјавно да се нада да ће остзвљају своје богате земље. да : пр ОГОВО р П довестн до жељеног т]'аже хлеба далеко, пза океапа ? ј уснеха. Канцелар је предложио 11 то пе пз^еглнце, не само емн- -,р 30 решење иакнаде бивгаој граптн. већ слободнп грађанн сво владалачкој кућп допошењем је отаџСпие. снепиа.тБог закона. да бз се паII зар внје и дап дањи у усти-јоегао плебисцнт. Лутер је говома људи са Запада Словенин и рнр о тешкој крИЈИ г.оју ПемачкА варвар сипоним? Зар аисмо мд 1 иреашвљује

Наша делегацн| а код 1Г исју 10

Од г-ђе Катарнне Брешко Бр^шковгке. чтвепог пдеолога Све^ловенства в „стараиајге русг.е рсволуи аје", нримн-га је натА релАкпн;^ ово пнсмо. Г-ђа Брешковска бн.та је Ј*збуђепа проитЕПИ пршлз о пг>елавању г. ЛеЛедева, а у овоие стоме пнсму нсва,чује своје илеале п наде о будућвостн Словена. Писмо гласп: Лрага браћо Срби, пропитала као кротка депа прннуђени д-ј. сам у иовипама прпказ о прела- мо.лимо туђина за загатптл-, када не г. Хувер, и т^и народна пос .тани- вању В. Лебедева „Русија и Сло- се некоме прохте да нам огтл>лчка ка. г. г. Бертон, Крисп»и Олмеј, ко- вепство" — које је одржано са у- државу одузпмајући јој најдраји су чланови америчке комисије водом драгога професора Радова- гопеппје поседе! за д\-Лве. Поред мЈтнистра г. Сто- П а Кошчтнћа, п запграло је ми- А наша матн Руспја! она ј- на 'здиновт^а на ручак је позвана ие- л>ем моје старо српе. Старо српе пвппп пропагп! у шасти орт-ва 1а наша делегаиија, као и посланик моје, које је пео век купало на- л«.шпнара! 0 јаде, о срамото! А Тресић-Павичић и секретар г. Аџе- д 0М д а ћу влдети стов^пска пле- Бугарска? Опа је упропастила мовмћ - "мепа уједнњена осећајрм в идеа- сло6одј»' свој*у !

Зашто, зашто та ср«амота н ужас? Та пмамо прекрасне '""члне зем.д»е. здрав сиособан народ у чијем с.у опе поседу, а нема < ј \~ ' ће, нема спокојства п иико нип сигЈ т ран за сутрашњи дап. Зашто и откуда? Зашто — то можемо наелутнтп. Постојн дубока тајна историј ка. аутевн судбине чоеечањке. А.ли Еад зцвмо узрок, г.ад сх&а гамо да се тај узрок може отклоацти п да му .|е корен у нашпм делима, онда ваља раднтп'да то отклоннмо, да савладамо све ирепреке које су се испречале пред пама, које пбм не дају дл задобијемо незавпсност од туђе вол>е и пупу слободу у ме^ународнпм односп\Ја. А за то време — пнтаЈ^е-:«|^»^ ђусобном односу словепсЗур^на* рода, о зблпжавању њихбвнх инте[»еса у спољној п унутрашњој политппи. у економскпм задатпима и даљем просветлењу иашнх путева — све су то пптањз Ја сам мапггала и сањарпла ка- којпма се тек иајмањп број људн ко ће опп опет схватптн јелно бавп, људп који су разумелп да друго, п како ће нм братска љу- сацо солпдарнос^ слореп^нпт те бав помоћи да достптну највпше *^ па н њнхов братскн одпос мограђанско и духовпо развиће. Ја све нас ^ а спасу, и велике н сам тпм сном живела на дому у ма -те. јер п једпп п другп мн смо Пре почетка пленарне седнице Русији, и са том жарком надом изложени отмпчарству тл-ђина Фкнана!>ског Одбора чланови в.та- ј а сам боравпла у пзгнзпству ме- коЈ 11 посеже на нашу слободу н дине већине тога одбора одржа.ти плшпм рођепим словеискпм нате имање. су конферељију од - и по до 4 и цлеменнма. II већ првих дапа по Ра:1 - П Д епе наше — ради свпх по часа по полнс. Кснферениир се моме доласку „ е ђ у Њ1|Ј о, Ч( , л1|1а 5ул>ћих поколеи.а. мп морамо, бавила шплш»ем утврђивања прел- сам се да ^ П11( -. М(;П11М ПУ1ем < ј _ дужпосх је н?ша да разршо н виђених прихола у предлогу буџе- б р аткм многпм познатпм ЛН чно- разложно искорпгтимо досадашта; нароннто се развн.ла опширна ЧехослоЕачпе, Југославпје ње пскуство те да се не враттгао % * Бугарске, обраћ.јуки п« па .4- куко као псте опе певе^у пи^увТт ^ Бост. и ^тегом- њу па зпача Ј МГ1 « ен та У коЈ.е атп- тању братских - какве сме купа лувана у Босин , рцегови В11у0 за односе Словена, нашнх невеже до сада бпли.

..... По првоме питазБУ стгжења це- ^ не со!и \зели су учешћа V дискуси - племена - к °Ј а су се сдучаЈно уда- Вама о људи умудг-ени горкпм ји г . г. Влада Милетић, Андрија Про љ " ла Ј елпо ол ДР>' г °г> м о^ е се искуством, теГ.п о слов^нска млатић, Милан Слепановић. Илија Ми- Р ећн вештатким путем, п то та- дежи која сп увек горда п пуна хајлов!;ћ и оста.ли, који су ззхтева- ко ла догађајп^ пок\шали да наде п жеље ка добру, ја се обрали да се цеча соли сведе на ону це- Р^зЈ^тиие грапе једпога нстога Ј1ам. ну коЈ *а је била пре послех-ћега по , 01 ^ 11 - } Ја прек.лпњем ргскп народ а с вишења. а да ни у коч случају не' ппак - и У пркос томе што су | њим п све Словене V Лугославнбуде већа од двз динара по кгр. хпљаде годпна нставиле се нзме- ј п> Чехословачкој н Бугарској, п По др>том питању о пореским ђУ поједннпх грана словепства, СВ е Сдовене шпром пелога срета: при .тикама у -Војводин;! учествовз- Словенн су н дан дањн каследи- старајте се да потрете распре II ли су у Д1гскусији г. г. зр. Љубз По- лп °Д прпроде само њпмз' својст- песпоразуме, да не пенпте једап повић, Ото Гавриловић и др. Јован вене пмпулсе; онп су и под сви- другога према случајним по.11Р.аРадонић. Том при.ликом г. др. По- ^а поднебљпма и по сзима сЛча- ма * да се дубоко проннкнехе стнма сачувалп своје словепгп« паП зом псторпјом свакога племеособепостп у тој мерп ла < е туће на п да све разумете. Да пропародностн увек исто према њп- ПП кнете у дубипу а ла не попавма односе. !љате старе грешке, п да са свнм Бојећп се моћп тела н духа — жаром отпочпете радитн на брат,снага којпма је прпрода нролге- С ком зблнжењу. То је свештена ла бодру н здраву основу словен- ту^ност. п ако је не пспунпте, ства које је тако брзо прекрнлн- учппићете вслпкп ло огромна пространства Квроне г > пј П цх потомака. ј п Азнје — старнје од њпх )"асе Истока н Запада подјелпнко свврепо труднле су се свпм силахгл да поробе п уннште слов^нска елемепат. Њпма је словепство пе само тлће већ н страшпо. Још недавно једап франпуекп 1 новппар открнвепо мп је говорно: ,Да, мп се Словена бојпмо; лчи '

грех наспрам Прнмпте мој поклоп до земље мој 6,1 >1ГОСЛОВ. Катарика Брешковска Леклапација Лутерове владе

тика РаЈха бнтн, према плану одређеном јога крајем прошлог повеморо, вођена у смпслу Локарнског Пакта. Најзпачајнпја одлука бпће улазак Немачке у Лигу Народа.' Поводом окунационнх снага на Рвјнн канпелар је нанео ноту Коиференцоје Амба-

=5=2