Време, 09. 05. 1926., стр. 4

т Нплг.га. «. *пја

ТРКЕ

Последњи дан пролетњег састанка |ст

Данас се у Критеријуму састају Галтимор и Грација

Роналд Иолман Када с« Ронапд Копман појапио пр. ви пут на Н2шсм филмском платну, мао ловац биссра и потом иао итапијамски поручним у ВЕЛОЈ СЕСТРИ, ом св сморо за. ноћ ставио у ред оних мојв нгша публика обожсва. Вслима тајна његопога успеха је у болном и узбудљивом изрззу његооога лица ко је истоврсмено остаје мушко и брутално. Били су нзм у истииу већ досадили ссстли и дстињски пикови младих американСмих спортисга, код мојих се цсо љубаени проблом драме сводио на срчаност и одпучмост, мао код симпатичиог Роуинзл Дзниа још увек Одједном се појавио тамни црномањасти Колман у коме као да су се видсле неке паклСне олује стоасти; аа њим се појзвио и Џон Жил. берт са сеојим*. страсним сатирским лицем пламенога љубавника; и цбло драмско тсжиште филма које је дсттле силом околности почивало на жеми која трпи воли, пати, пролази ироз мскушења, прсшло је са њимо тгда иа мушкарца. Мушнгрзц је онај чим је дух и сзссст у борби, у тешкој бсрби да се начини боп.м жиеот; женз ће га пред крај филма разумети и поћи аа њим. Такве се бар драме снимају последње гОдине у Америци. Колико ке то трајати, не зна се. Успех Колманов јо тамође и у тежњи америчкога филмснога света дз филм> «ке стгртоое који су по крви латини (Валентино, Новаро, Кортец) и који су још увек у огромној моди, аамсни днгло-саксонским филмским старосима. Отуд вслики покушаји са Колмамом и Џои Жилбертом, и ераКајући се ма традицију Дугласа и Взлас Рида, тежња да се од Ричарда Дикса, Џорџ 0'Вриана, Бен Лиона и Рсуинап Демиа начине гпумци великога калибра. Американци ><емају народне уметности нао европски народи, и изгледа да је лутем филма желе створити. За то мм разуме се требзју протагонигте

Гпнара Днкс

Ропалд Колмап п Ме Мак АооЈ

њине рзсе, в исто тзко као Ричард Дикс, Роналд Колман је Енглез и аио његова породица има међ својим претцима и Шкотл.ана. Њему јс 36 година; пошто је ззсршио колеж у Хадлеџи Сисексу, почсо се аанимати за позориште, кад настаде рат: он се тад у Лондону ангажова у шкотсне чете и пређе на фронт још са првим трупама. Рањси у бигци ма Ипру провсо је дуго месеци у болници, лосле чега је био употребљси само у рсзерви. Роналд је а:почсо своју позоришну наријеру одмах по ргту; 1919. је у Лондону играо де Бријеове Страдалнике; у то вроме отприлике почео је и на филму у једноЈ драми са трнамз где је партнср Виолете Хопсом и Попи Вендхам. Каца је 1923. год. Лилиаи Гиш пошла у Итапију да снима БЕЛУ СЕСТРУ, она лри пролаау нроа Лондом сасвим случајно посети поаоришге у моме је Колман играо. У његоеоме тзмном лииу и уздржсној узбудги тогти игре она откри тип италијанскога официра накав је баш аамишљала. Место Џорџ 0' Бриана ноји је требао да игра ову улогу, ангажован је Роналд Колман. Нашз се публина сећа са нолином је лепотом патње прагио гада Колмаи величанствсни бол Лилнаи Гиш ИдуКе године Лилиан Гиш сиима лоносз у Италији РО.ИОЛУ м Нолмана зсдржова себи аа пгртнеоз. Роиалд Колман је одмах готом ангажован од Џорџ Фицморица за кога је играо свој преи 4илм у Хопчпуду, ТАРНИШ, са Мери Прево и Ме Мзк Авој, то је онај јединстоеии (Јипм у моји је под називом КРАДЉИВАЦ У РАЈУ прси пут приназао Колмвна Бсограду Од тада је ои увен аа истог ремисера у атељеима Метро Голдсии Мајера игрзо: ПОБЕДНИ ПЛАУ.ЕН и ЦРНОГ АНЂЕЛА номе смо се нсдаоио дивили. Са иесташиом Констаис Талмаџ играо Јв два духооита филма (давано у Колосеуму), а са Бланш Свит: СПОРТСКУ ВЕНЕРУ. Сада је партнер Норме Талмаџ у КИКИ. једиом филму к л <и Норма снима према водвиау у коме је у Паризу играла Спинели. НајвеКи Колманов филм снимаи у Гопдоину је ВЕЛИЧАНСТВЕНА ЖРТВА СТЕЛЕ ДАЛАС, једнт од ^ајвоКих филмских драма до дснас. Ми Комо у иенолино речи само испричати њеи сиже; Стеван Далас, комо |е отац ианеиада умро, тано да се он наш:о осиромашсн, расмида всридбу са соојом другарицом из детињстоа и одпази да ради Убијен вешКу да се њзгова вереница удала, ои, обогаКен и сам, пада у мрсже једие вулгарне и амбициозне девојне, Стсле, с мојом добија девојчицу и моја га 10гом својим просташтвом иа сваком иорану пони. жавв. Понова срота своју пријатслицу иа младости (Алис Џојс) која ј« сад удовицз и мслео би се вратити њој, али Стелв Далас која га спам *уби не пристаје иа развод- Он је на-

пушта и одлази. Тада настају напори маторе, Стеле Далас «Бсл Беиот) да соојој мКери (Луја Моран) створи узоишен живот. Сее шго учини за њу ипак она сама соојим страховитим марпитером и упропашКује ЖолсКи спасти је иајзгд, она се сама раздваја и удаје аа једног бедмина да би одбила кКср од себе; шал>е је оцу који се жсни женом коју још увек л.уби и ноја Ке бити нооа мати младој десојци. Последње сензације Вссепа КОНСТАНС ТАЛМАЏ, моја је од увен оиружоиа обожаоаоцима за које се увем госори да Ке је просити, верипа се одјелном са пицем за иојо се иајмањ« надало енглеским иапетаиом из оисомв племиКсне породице, Микен сто ом. За сад Коистонс још снима апи Ке се можда потом одреКи филма и поКи са мужсм у Лондои... или Ко со, што је на^ееговатније, разоести. ГЛОРИЈЛ СВАНСОН, сматра1уКи да је досадашње облачењо жене до:адило 0сш -'па ге па пусти л^гу носу и с^чњу. МЕ МАРЕЈ је прекинула свој започети уговор св Уфом и ораКа се Голдоину у иоме ради и њен биоши муж, али она Ке с њиме, разуме се ступити само у пословне осае.

Лита Грсј, жопа Чарлијооа чска н другог снна РОДОЛФО ВАЛЕНТИНО и ВИПМА БАНКИ спремзју мурио Сина Шеикоеог. I Велики шоедски уметним, ЛАРС I ХАМСОН. родои је из Штокхолма и има само 23 године. Са Лаусом ла Планте сиима ВЕЛИКУ НОЋ У улоаи пеКиисног диољака видеКемо БЕН ЛИОНА само са јодном јапеКом кожом око појаса; МЕ МАК АООЈ биКе мали боли асц ноји снакуКе и иога гомо. Филм се аове На Балу Џунгле. Замислите! Једна мпада Американка замнсли' ла је: I Нкту Налди са чулаоом косом; Лилијчн Гнш са фоизуром а ла гарсон; ; К'ец Беламм дв пуши; ' Полу Негрм да иоси наочара; Глорију да има муна:т нос; Мсри Пикфорд га игра бабу; Ме Мар-ј да нриЈо ноге и да скрати штиипе; I Нори» Талмзу у мостиму аа мупање; I Ча .а Чаплина иво римског гладијатора; Рамон Навара да пуши шзапсну цигару; I Хаоопа Лојда да нос* брково;

Дугпзса да има браду. Томас Магана да јв мицош, Валас Бсриа да је неодол>ио Шсик. Ричарда Бартолмоса да је разЗојник а Лоч Шане| племенит и херој. м Кажу да она није полудела! Како Ме Мареј негује своју лепоту Ми смо у * јсдном од последњих фипмских хроника писали о лелотм на ј фипму. Кгко сгд Ме Мзрсј изјаопује на којн начин она негујс и усасршава евоју и нгко њсии слвсти могу користити и њсним обомаоател>кама, то их ми овде доносимо. Ме Мареј сноро уопште не ставњв ништа на пице код не снима. „Ништа I I није тако шкодл>иво као остгеити дуго на лицу пудер или руменило. Не кажем да се њнх требз лишити, по- ; што се увен морзју појачати изеесне ј особине лица, јер уосталом не би било досол,но и но мазати се да би се сачузапа пепота тенз. Глаено је да се лицс пре сесга добро очисти. Ја лично то чиним сеано вочс лом>Цу чистог аејј тина; зејтин скида и изолачи чан из порз диоену Ш"'ин ч у и уклтн.а лотпуно иснупл>ену пргшину. Потом псром лице хлсдиом есдом и сапуном, тек после тога став^ам на пицо врло много голд-крсма Голд-»-р«м стоји на мом лицу и аз сроме топлог нуп-ња, после кога га скидзм помоКу ме-ог плотна. Нгјзод пежем га сп-езм. Као што видите тробз да лице буде ссершсно чи-то а не дз се д-нзшње мгз-ње ма и нзЈмвњв мсша са јучергшњим. |ср од озого пице есне. Ја игртм при*ом, корачам, масирзм се Игра јв сечусапа лакоКу мог тела и духа. Што се тичв пошзчсњз, оно ми лсчи умор и бриго. Но знам ништа диеније од пошзчења по ниши. Волим дт коопччм па ноКи. по всчсри. мад бмло. сеч по ееликој днееној еруКини, Еол>в тад мислим, дубл>е дишзм и кро ми бол>е циркупише Волим таноЈ)е да се опружим ро зсмл.и. на сред пол>а и па дишом пуним групима. Вопим жигот; у токе је тајнв моје жиоости и свемине". Пазите, данас за њих први пут чујете, а стра ћете их обожавати! Ми смо веК научили да нам Аморика сваке године намстне ба? по дза лица на које се по~по толико назикиемо да нам иаглсда нао да их ачамо од I уоек Ко би рскао да јв само прв иемо-. л""о мо-сци ооа иста хпочииа у ВРЕМЕНУ јавл>ала иако је Голдоии открио у /7сшти извосну талеитоеачу мпаду глумицу, по имону Вилму Ба"ни. Дзнас нашо мале ученице о њој очше анају но о Маои|и Стугрт, а Бгоггад јс сигурно вишсв оли него Милицу Сто • ади»'овиК Слпкињу и а-о је је^иа Мзђарица а друга је пламено брзнила сооје Српстео против те иств Мађарско. Ко јо прошле године ачао за РаЈI монд Грифита, зз Ронапда Нолмана, аа Џоча Жилбсгтв? и т. д. Даквс |е на спавнија личиогт V Амори>;ц деостнасстогодишња АЛЗЕРТА ВАУН, нооа филмсна зоездз. Мошион Пинтер, један од три највсКа г^илм-на часописа у Амеоици прима пошту чија се всКа по озина гдчосм на Алберту Ваун а мања на ГпопиЈу, Полу Негри, Вилму Банни и т. д. Дзнас је можда први пут да једаи евролски лист пише о њој; Бсоград ппои пут члта њено име, а кроз нсколино мосеци биКе о^ожаоака и слављона у Скаларлији. Сзгамали и Палилули нао и на Тсразијвма. Кад Је Алберта Вауи била скромна ч добра деоојчица, волсла је више од

I св&Ђ да 1в елмкаЈу. Спикала св у ст». ' ром, носом одолу, ппишава у фотвл»и. на трави и т. д. Чим би видепа впарат ппанала је као што п^ачу њеме лп^гарице аа бо >бонама. ОЗично су је лзГали м шкљоцали праамим апаратом пред њом. *Сад ми јв иајвеКе чудо, всли она, да ме смииа»у П о цсо дам. и да ми још толчио плаКз|у за то; в Бога ми ја бих била лристала и цаб: да им позм^ам.« Сапа иа-а је сачвмаав"у ропортери са фотографима она се иајозбил,ни'«е удсшава по пола сата, и баш у момонту мад Они шчљодну, оиа начини јсдну стоахозиту и иомичну I гримзсу. Њој Јсдино и има да аахоалим зз ееоју гпазу. Г / е г.у гвшлв на филм абог сеоје пспотв, она због мре' тоиастог и комичног изрпза лицв кат то хоКо. ВсК четиои голимв. из-ат^ује о)-а. иа нестгшпукв о -а е-\'дчра ло цсо дгн нано Ке што смешиије лице начинити оз сеоје соеме, скоро ча^обие п:потв. С*да јој јв тај израа всК ушао V кгв. Ч''м ие мчсли он јој долази кго друга лрирода. Ту ско-о бипа је п-отечцчЈ^м |едног пријател^а дсш-а да еа роди-е л има поссти ате.ге Ласки Коупаиије 0ча-а а и узбу^.сиа Апбсгта 1е спатооито избупила својо очи ВидсКи је ооа ипУ. јсдан од рожисспа који је пчолазио улита је г.а чи би уче:т-овсла аа пет га -а у јсд ом <Ј-илму моји снима «Како да не!» уазиннула је девојкв. У то вгсме пада бгш и конмугс аа најсмсшчиЈе лице гаспи:ач ради јсдчога фипма Бастсп Киточа моји је у припрсми. Алб:пта из'зпи св:три, да је то нсшто као поручсно аа њу; и са сестром аајсдно по^о код фотогра^в да позира за сзо'у гримгсу. По:лв мзв:сног орсмена б;'ла је поз-ата са још г.оадо:ет девојака на пробно сиимањв. Чим је ушла са својнм смсшним ли ц:м. обучена прос о каз дрпа-а дечурлија са улицз, по5сдипа је еве соо"?в п-отионице које су биле сувишв очито удсшонв и костимиранв.

Глорнја Свипсоп Витна, начва је, изглсда оеКа ио што је. Узнма хладна иупатила. трчи на -ол-шу и ссашта јсдо Мисли да има оггомно искус-ва и да уме да мабгре себи л>удз: «Ја сам увок егмо са најСол>им људима, и то ми је мило!" Доуги _ -лме*м стар у мога Кетв се, младс дссојко, сутра хаљубити, а даиас сгм њсгооо нмв ништа не маже јсстс ЧАРЛС РО"ЕРС. ро^сн на плантажама у округу Качззса. Њсгозу и:то?ију ааписујсмо нарочито за нгше младе читзоце који намсразају дз се прослззе на филму да виде качо се то ипак моко. Кзпв је сзршмо шчопу, млпи Ча-п: Роуврс идсал соо'их другоза нијв хтсо да по мељи очсвој пођв у Ег^опу на студије, но иајгви да Ке с аабалл>ати једно врсме у сауомв Качаас Ситиу њихозом.гпз^ном мзсту. V стоапи оч со тамо, мао остолих 4">00 њсгоеих вршњача, пријаоио за Пар? мунтозу Филмску Ш нопу . и твк кад • њих шзснасст (јед-н на 2503 пријвв*' них) у-пепо да будо примл>ено. и* причао је он сеом о-ју зашто је оч в ше волсо Кзизас Сити од Париза. Мг ти кад је пгочнтала г.а јо| |е смм приг л-ен *о момкурсу уззикнула је ивив' «0. па то мога да је наш Чзрлс веем леп!» Њсгочи доугози се ммсу иансн дили: он Је увем био иајпепши, иајб' л>о играо (^утбзл, безбол. фок:трот х ко; гп*'мчо је м боксозво св вештиЈе г есих. То је црномањаст млгдиК тал састе тамнв косе. прао и танак; по њг госом се лицу не би могло реКи мо нгроду приппда и ано су му сви стар из Кснззса. Чсрлс Је одмах лр*шзо школу Парамуита у Њујорку. Сада сс спремз једси величанстосни < илм пс наспоеом ВЕЛИЧАНСТВЕНИ МЛА ДИЋ, моји има да га прослсви широ* целога ссета.

Мо ово?

Ллплтп.п* дппом аавршопају ее П|кЈлстил трке. НиЈнптс|»о-апгп11Ј0 састаиак иа пмшсм трпллишту зииршиим с« дипл'-. Гетм) се кад, кмо за оних гасст иодсљл, могло па пашсм тркплнгату пнлстп голики успех у садком поглелу. И оплј послсди.н лпп веКе заоствтн за прошлнм. НвЈипгере«-аптпија борл* бвКе у Критгрмјуму где се слстају Граппја п Галтпмор А у четирп хапликапа биће борби какве се ретко онђвју. Поглелњп вут у продсћу дапас ће св пв хнподрому покалатн и гоалете, н онла ће све бити свршепо... Алн срећом пе за дуго. Можда ћсмо се всћ идуће недсл* свстати пв Тјжама Аеро 1Слуба. а у пдЈгорсм случају, лети састапак почшде кроз дкадсч.ет дапа. • Прпа трка па даишплм програму Је та полукЈ»впл н ссЈћвчка гриа, хапднклп друге катсгорнје. Упнсапо јр се,1ам грла: Мпрно (ооси 02 кгр), Олгм 156), Лидн (40), Лслија (45 и по). Лола (45 п по). ГлЈка (43) в Вера (40>, Марно је прошлс педел>е Лио <:нгу,мн друтн нта Гилопипе а испрсд Олге. Не внлнм злшто ллпас пе 6и бпо пстн 1»слулт1т измсђу Марна и Олге. Зм и има />и стнгда јјидп. (Јтаза Је туга иоо метара. Друга трка Је утгсЛта. Уппсмпо је пет Г|>лж: Мнпнатпр, Гпзела. Гаораи, 1'ишлорд п Г>лрппте. У иоследчој утешвој трпи Гапрвп је бпо дру ^н н а Моје Лутке. Алв Је ова дала трку којд није бпла ла утешну. Зато ј« е ч»;ру1<»м да ће давас Љубичсво сл Гтелои н Гаорппом дако лаги трку. Њпхов пајопасппји протпвппк Впћв Пврат е, п>ја прошле ведел»е иије дчла све шго *оже да да. Стаза Је дуга 1.000 м. Критеријуи троголпх грла биће трећи. Па стаги од 1Л00 м. састаће св овпх седам грла- Сав Ђовани, Цигарета, 1'еванш, Галтимор, Граппја. Кули ап п Шпапс. Проа три су из штпле В. Илпћо. Спи Товлпи Је опе годппе бпо језап пут први испред Гапрапа. једаз пут други и^а Клапепа п једаи п>т трећгт пза Гаптпмора в Клапеца. Иигарета јв ррошле годппе добпла Костолац, али <-ве годипе иијв билв ии једис м прпа. У Омппјуму је опа тучепа од Гратшје а тукла је Кллпеца. Репапш је попо грло. Љубичего изполи Галтпиора п Граипју. Ло сала пај6ол>а трогода грла о ве годппе. Граппја је добпла Мару Росазкмњу. Впадислаоа Рибникара и Омнијум. У Врсмену услед позлсде јахача иијв успела да се пласира. Галтпмор је трчао свега једвп пјт прошле педел>е и у шети и је туклс Клапспа п Слп Тч)пл 'ија. Куличаи н Шпапс, Лелбахови. ипсу импли иикаква успеха. Лакле по свему изглеза да је по вда Љубичсву осћгурапа. А ко ће од п.их двпје побелити. то ?е пптапе. Ипак Ја псрујем ла ће Галтпчор тући Грапију. За п пча 6в дошла Цвгарета па Сдл 1у>папи. После Крптеријума трчаће се општа трка. хапдикап па | 000 м Упп<*апо је дспет грла: Впргплпјв (исси 05 кгрЛ Палхара (63), Лола (62 и по\ Гнадо (02

п по), Багатпв (57 и по). ТенЈца*^ (5С и по). Моја Лугка (52), ЛаЈка Лн«а (52). Виргилпјв, Вллхлгв, Јк^ Гпадо п 1лсп|)хаг»мат, дакле краковп.Јппсапп су п у п:ттер -аипопалну, а.тп | та«о глп.зикаппм лпатпо дпук*тје рлј.[ ае п Док се опде Впргнлнје сматра»- | ј л.им од Лоле ла 2 п по кг^ тачо је Лв« ј ! бом од њега за два кплоггама. Вв> I гплпје је орошле педеле био дрттн |.Ј та Габлоа а испред Љуботепа; Валп.' ра, са св^јв страпе. допринета је успч ху Љубичсса и бнла Је прва исарч Гиада и Палерма. Дакле но зосадаа?« ! Јснеху Љубичесо бш тре^вло и вву тску да добије. Али пе треба забора. впти да је тцка хапдпкап и да су 7 Л<»ла п Гиадо. Пагочпто ми пада у Мо ; а Лутка са 52 кгр. Иттериапнталпи хантнкап јв теп . Стаза |е дуга 2.000 м. Упнсапо је л* ј пст грла- Лола 'носи СЗ кгр.). Погае ' I (73), Гиргплије (61), Гнадо '5® ■ п I Палхара (59 п по), Палермо С9 а I Течћсхарнлт (55>, Аитипеа '49) И СТЈЈ. мппа (40). Прошле педел>е у главаЦк исто* друпгпту, па 4оо м. враћој ст*а поЛелила је Валхара испред Гнада » Палепма. Алн дапас Јв снтуапнја врЈга. Палсрмо ће иссумљиво датн боау тгку . јер мт тереи пп-пе лежн. Ја м ру ем у п-егову побелу испред Љув»чеса к<ме ће се жипапо боанитн, ■ Рв ада. А Аптннеа поси свега 49 кгр. После.та трка Је препопсн* хвилкап. Уппсано је спега четирн гри: I Поглед (носп 75 кгр.), Веллтр (75), Сор' ма (58) и Старост (501 Поново св појаплује Белатп дпострукн нобејгв Впдопланспе токе. Поглед је пропи« пелел>е Г.ио спп-рпо првн нспред Ноо фО н Сорме. Алп дапас ои носи 17 кгр. в«. гдо тв ол Сорме, а то знапи м осо на З.Ж м. Алп Је он прошлв педел>в тако мх« ! побе.тпо. да герујем да ће то учипп 1 данлс. али с м^ого више муке. 31 п.ттм ппдпм Согмт па Пелатрв. Тгпе попитку у три сата. Спа уоб*% Јепа пгспозза срсдства стоје штЛавв па расположењу. Б. Т.

Ир У I ГМГ [ФЈ нзвеЈ

аст С(Јгзе Кри>

ЛИ1ИТАЦИЈА ЗА ДАНАШЊЕ ТРК1 Сппоћ је код Каснпв олржана лнптапи а зг. лапашн.е трке. Том ггрн*» ком грла су лостпгла ове пнфрв: Прпа трка: Марпо 200: Олта 260: Лн| ди 130: .Лелнја 100: Лола 50; Гајка 50: Вера 40. Друга трка: Мпнпатпр 150: Гнлеч 20: Глвран 230; Кпш Лорд 100; Бар&тне 230. Трсћа трпа: Сапт Тјоваин 223; Пшрста 220: Ревлнш 90: Гал^имор V* Граппја 460: Кулннав 70: Шнапс Четврта трка: Виргилите !Ч)-. Ва-тх «ле 24): Лг-ла 110: Гии-'0 244; Гарлтнв 110;, Г Тетћхармат 140; Моја Лутка 250; Дај ка 40; Лпса 30. Пста тока: Лола 310; Пог-^ед 70: Вн 1 пли'е 360: Рпало 200: Вллта^а 1^г т

Палсрмо 4П0: Тепћхармат 50; А тнп* 100: Струмппа 60. Шеста трка: По г лед 250; Белатр Сорма 230; Старост 60.

ЦВЕТАЈ УЂИ ПАР Ко би казао, када их видитс тако живахне и у доброи тању, да су већ премашили с:дамдесету? Е па добро, тајна је таквог стања врло једноставна: нвшгоде старости одстрањиване су разборитом исхраном. Апа>ат за варсње стари са човеком и у сенилном добу није више чадар обављати оне функције, које је у мужевности уредно пвршавао. Треба данле тај недостатан надоннадити садржајним и лакше гсимилирајућим јелима.

1 .Ј Ј. и иО И НОЈ .....Ј и« љ«.а па(одити? концентрирана храна, састављена из млека, јзјз , слада и какао-а. у том је случају храна, која најбоље одгоаара тој сврси. Шољица Овомалтине, ако се редовно сваки дан узнмљ« за доручак, опигурава нам дугу и ружичасту старост. Добива се сасгдз уз цону: Кутија од 100 гр. Дин. 18.50 Кутија од 250 гр. Дин. 35.25 Кутија од 500 гр. Дин. С3.25 Тражите укусну проСу позивајући се на оаај број лчста исд: Д-Р А. ВАНДЕР Д. Д. БСРН Подружница за ираљевину СХС ЗАП=ЕВ Јурјевсиа улица 37.