Време, 12. 05. 1926., стр. 1
С р Е Д А, 12. М А Ј А 192 6 ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕДАКЦИЈА: ПОЕНКАРЕОВА АДМИНИСТРАЦИЈА: КРАЉА МИЛАНА 30 ТЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИЈЕ: 30 - 45, »-34 ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ: 20-98 ГЕЛЕГРАФСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ
Подгшрика ддаћета у готовом <1 БЕОГРАД ♦ ГОДИНА VI • »5РОЈ 1578
БРОЈ 1 ДИНАР ПРЕТПАА1А ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА 2Љ длн. ааЈедво са .Вечерљнм Времоиж' 45 ш. ИНОСТРАНСТВО 50 ш за)еджо са .Вечрми Вреиеао« - 73 лл.
ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК
Радикали и радићевци Г. М. Трифуновић о своме сукобу са г. Пасарићем Радићевци су јуче предали г. М. Трифуновићу меморанду«, у коме су тражили да се спроведу све одлуке које је г. С. Радић донео као министар просвете ■11ГмП.1>|||
Око анкете за истраживање афера
Јучерашљч Јаи бпо ј< пун узбуђенл и немириог ишчекивања догађаја, али без неких нооих моиената у полнтичкој ситуацији. Признавало а на све стране 13 је снтуација нејасна. јер у владиној веКини није још коначно израђено гледиште о држаљу прилико« претреса кнтерпелација о корупцији. В.тада г. Узуновића није још о томе ништа преци. но саооштила јавности, оси* што је речено да ће се све афере објекгивно и исправно испитати и :л Не кривци Лгги позвтни на оаговор. То зо са^ није задовољи.то иикога и јасио је да се у владниој веКнни још пре 14. иа)а *ора прецизнратн глежште о испити>ању афера. До г»-м постоје још уве»: зва глеоишта; јел*> које заступа г. Пашићева око .1ша, да треба изабрата само јеану скупштинску анкету којој ће се поверити нспнтнвање свих афера од 1918 до данас хронолошкнм рехж\ и ц>уго које заступа опозиција, да се изаберу аве анкете које Ке радити упоредо, а једној Ке се поверитн испнтивање афера г. Р. ПзшиКа, а другој мспитивање свих осталш афера. Г. С РалиК тражно је да се изабере једага анкета за цео проблем коругмиј«, ал>1 да та анкета иајпре исгачта афере г. Р. ПашиКа, да о томе поа»есе извештај Скупштини, па да тмсле испитује остале афере. Тај прехлог г. С. Радића своди се у глааноч на захтев опозиције, јер Ох и то у сттари биле две анкете. Околина г. Плшића чак се радије нзјашљааа за ве анкете, како гражи опозиција, Џр (м се усвајањен преалога г. С. Радића оаложило само испитивање с*их др>гнх 1(Ж4. то чега је ралика.тша, к*ко они тврде, врло много стало. Радикалски центрум, којм је у веКини, још се не изражава пре1Јк зно о овоме питалу * чека какво ћ« гЈгеаиште заузети »лада г. Узуновића. Присталице г. Љубе ЈованодаАа у ралнкалном клубу став.■кају се на гледаште опозидаје, да треба изабратн две »нкете, једну за афере г. Р. ПашиНа, а другу за све остале афере. Приставгце г. Љубе ЈоеановиНа приста■м би радо, како кажу, и на предтог г. С. РалКа о јељтој анкети, з.в| не би никако пристали на захтев уже околнне г. ПашиКа да се афере испитују оа 1918. хронолошким редо«, јер се тако никад не бн дошло на афсре г. Р. ПашиКа, које су Оаш најактуелније. СУКОБ ИЗМЕЂУ Г. ПАСАРИ Т.А И Г. М. ТРИФУНОВИЋА ЗАОШТРАВА СЕ И ДАЉЕ Сувос нзмеђу Мипнстра Про"иетс г. Мише Трпфуновића н државног подсекретара г. ПасараКа. који смо јуче забележпли, паввија се н даље и изглсда да п» се јоп1 више заоштрити. Тај сукоб компликује и нначе дост» компликовану по.титичку гатуадију, јер се са г. Пасарикем солидарисао јуче и цео клуб X С. С. Радикалв су и иначе бпли доста пеоадовољгге са радом г. С. Радића у последље време, Јер је г. С. Радић спојам иеодмереаим вспадима уздрмао внатио веру у могућност заједаичког рада са љеговом страпг. .м, док се год оп аалази па чену те странке. Зато су у последдоба код радикала постали гве чошћи гласови да се потраие поле комбипацнје, које бп обеибеђнпале владу од пспада С. Радића. Пријатељи полиппсе споразума, који су у 01 ромк->ј већинп у радпкалном клубу тражилп су да се поради иа проширељу коалицпје са још иеким страпкама које прихг.ата ју ту пол1тнкЈ' споразуиа, како
би се Ђа тај начии ослабно утпцај г. 0. 1'адића на владу. Ада се пвје хтело приступатп остварељу тах тсжљн, Јер се сматрало да је потребно искорнститн крајље могућпостн рада са самом X. С. С , а тек кад се то покаже као потпупо пемогуће, онда да се потроже Н\. нн излазн. Мсђутим овај суноб између г. ПасариКа, или боље реКи еођства X. С. С-, иоје се сопидарисало са г. ПасариКем, н г. Мише ТрифуновиКа ставио је понов^ на дневни ред питаље могућиости сарадње са самом X. С. С. Г Мнша ТрифуновиК ннје још гзо никаиав одговор г. ПасариКу и не зна се иаио Кв он одговорити на његом мхтев*. Али код свих радинала влада жеља да се не попусти г. ПасариКу. Радикали тврде да је г. С. Ра диК учинио за врема свога министровања много нелравилности и неправедности и да се то мора попрзвити. Не само да је он фаворизирао хрватске крајеве на штету свих других, него је, кажу радикали, учинио и доста партизанских аката, иоји се на свани начин морају поииштити или бар ублаинти Ано је г. Миша ТрифуновиК, кажу радикали, нешто предуаео у том правцу, онда он то није предузео на своју руку него по жељи свих радикалских министара и свакано у духу расположењз свих радикалских посланнка. Зато се може очекивати да Ке овај суноб г. г. ПасариНа и Мише ТрифуновиКа имати много шири аначај и може се лано претворити и у сукоб ноалираних владиних странака, ако се нв нађ« неки ггодан начин да се он изглади. Г. МИША ТРИФУНОВИЂ 0 СВОМЕ СУКОБУ СА Г. ПАСАРИЂЕМ Пошто је Време једино доиело јуче веоти о сукобу између гг. Пасврића ж Мише Трифуновића, наш се уредник обратпо јуче г. Мнши Трифуновићу л замолио га да му даде објашљење о томе сукобу. Г. Миша Трифуновић одговорио је ово: <Ја не водим ни личну, ни радикалсиу, ни радиНевсну, ни прибиКевиКску, него чисто државну политику. Ја не видим никаквог разлога за сукоб између мене и г. ПасариКа. У Загребу је било упражњзно место управника Позоришта, и ја сам на то мссто поставио г- Јулија БенешиКа, пунокрвног Хрвата, познатог нњижевника, који није радикал. Према томе не може ми се приговорити да сам то учинио ни из неиих уских племенсних ни из партијских разлога. Што се тнче оптужаба против г. Бенешика, ја Ну одредити једну комисију од чланова Главне Контроле и од других финансијсних стручњгка ноја Ке прегледати цело материјално ст,-н»е Загребачког Позоришта и испитати газдовање г. БенешиКа за рреме његове раније управе у Позоришту. Ано се наНе да је г. БенешиН био нрив, он Ке одмах бити смењен«. МЕМОРАНДУМ X С. С. Г. М. ТРИФУНОВИЂУ Јуче пре подпе одржао је клуб X. С. С. седнипу, па којој је г. Посарић подпео рефераг о своме сукобу са г. Мншом Грифуновићем. Седпици су арпсуствоцали сви пбсланнпи п ппи мнпистри, осим г. Ц Пикићн, м кога. је карактсрпстпчио да у последље доСа не долазн пк се днипе клуба. Г. Паслрпћ Је прочптао прсдлог мсморапдЈмг који је оп спремио да упути г. Мп гт1и Тр 'фупоЂв^у као м.корап-
дум целог клуба X. 0. С. ПосЛе дуже днскуснје, клуб је уг .воЈио становиште г Пасарића, примно љегов прод-гог меморапдума н одлучио да тај меморапдум предаду г. Мпшн Трнфуаовнау у име гичуба X. С. 0. г. г. Пасарић, председаик клуба Карло Ковачевнћ и секретар клуба Баиковнћ. Опи ће изложи1и г Трифуаовићу и усмено своје захтеве н тражиће да г. Трафуновић доведе свој рад у склад са одлукама које )е доносио п.огов прстходпик г. С. Радић док је бво Мннистар Просвета. Раднћевци тврде да се в г, др. Ч1уцерипа одлучно ставпо на гледиште да се морају респектовати све одлуке које је г- С. Радпп донео као Мвппстар Просвете н да се морају свн п .егоЕВ указн, које је потпвсао Краљ, разрлдити и без одлагаља спровести. Ако г. Трпфуноввћ не усвоЈИ захтев^ раднћеваца. опда ће, кажу опл, г. Пасарнћ изнети чптаво питаље пред Министарски Совет. Меморандум је опсежав I подељен је у седам тачака. У првој тачцп тражи се реалнзоваље амандмапа у ФпнапснЈсКом Закону о прогаирељу закона о београдском У ниверзитету од 1006. н на загребачкв Универзитет у погледу заштите аутономије. Друга тач!а одпоси се гга претвараљу загребачке Високе Техпнчке Школе у Техпнчки ФакЈ-лтет загребачг.ог Универзвтета. У трећој тачцж тра|жи ев спровођење свах указа в 'одлука које је ггредложио, односно довео г. С. Радић као Миннстар Просвете. Четвр1а тачка одиосн се иа прилике у Народиом Позоржпггу у Заггебу, иа пововво постављеље г. Беиешића иа положај управника Позорпшта и на разрешавање од дуж ностж директора Опер« г. Фредерика Рукаввве. Пета тачка тражи да ее »адржв одлука г. С. Редвћа о одузпмању суме од зоп.ооо дипапа Југос -1овенском Учатељском Удружењу «Јединство» у Загребу. Шеста тачка говори о поступању са чиновнвпнма Хрватпма у Мипистарству Просвете. Ту се тражи да се сви референти Хрвати п начелник Општег Оде.љгчл др. Зајић, којега Је г. Мпша Трпфуповић ставао на расположеље и дао им прпвре^ени допуст, врате на своје положаје. Ссдма тачка ради о раздеоби креднта од 20 милпопа динара, који је г. С. Радпћ поделио школама као потпоре. За ту раздеобу, каже се у меморапдуму, добио је он и пристапак од Мипистарског Савста, а г. Миша Трифуновић хоће то да изменп па штету Хрватске, Далмације в Боспе, а у прллог Јужне Србије и Црпе Роре. ДЕПУТАЦИЈА МУСЛИМАНА КОД Г. ПАШИЋА Јуче пре подпе око 11 сап примао је г. Пашић у своме клубу допутацију муслнмана пз баљалучког округа, коју је предводио г. Атиф-ага Ситнипа, из Приједора, а у којој је било још 12 делегата муслимава. Та делсгацаја честитала је г. Пашићу, као иосиоцу лнсте у љиховом изборпом округу, прославу осамдесетогодншљице, рекав|пи да су они дошлн у пме Срб! муслимана ва 0а: т -а.'1 учког округа. Г. ПашиН је одговорио, да је за његову прославу још рзно, и она је одложена за доцније када сељаци имлдну мзње пјљ сиих радова. Али му је ое! депутоција једна од најмилиЈИХ. Захваљује м\'слиманима, које је он ув.ч- сматрао као Собе. и у-
пукује их да заједнички раде са православнима. Свака је вера добра и свако нека остане при својој ве-и, аг.и вера не сме раадвајати м деловати на национално опердељивање. Према вери се не одре1)ује народност. Сви су муслиманн у Босни Срби и треба то да остану и да раде заједнич, и са својом истокрвном браКом православне вере. Његова је же.»а да се српско осеНање прошнри и на муслимане. ПоздрављајуНи се са г. Паши. Нем. стари муслимани иа Босне прилазнли су му руци. Ова; говор г. Па_ЈиНа пред депутацијом босансних муслимана сматра се као г згирање на говор који је г. С |диК држао у Толиси, у коме позивао муслимане да се определе за Хрвате. Г. УЗУНОВИЂ НОД КРАЉА Јуче пре полпе отетпао Је нредседиик владе г. Узуповић пз Скупштнне у Двор и задржао се у аудијенцији код Кра ља око 1.ола часа. КРАЉ СЕ ИНТЕРЕСУЈЕ ЗА ПР.1ЛИНЕ У ЦгНОЈ ГОРИ Јуче око 4 н по часа прнмао је Краљ у аудијенпају народног посланнка г. Мнлутипа Томића, воји му је рефержсао о приликама у Црној Пори. Краљ се много интересовао за живот п стање Црногораца. ПОСЕТЕ КОД Г. Д-Р НИНЧИЋА Даиао су гЛсеталн Министра Спољиих Послова г. д-р НжнчпНа н Минпстра Помоћника г. Јову Марковнћа посланици румувски. по &скж ж еемачкж. АУДИЈЕНЦИЈА У ДВОРУ Јуче од 6 и по до 7 и по часова Краљ је примио у аудијепдију г, Васидвја Трбића, вародпог посланака а председника четгачког удружеља »Петар Мркон.пћ>. Краљ се у разговору врло много интереговао за прплике у Јужној Србнјв а обећао је да ће и на даље указиватн своју пуну потпору том крају. Нарочито је обсћао потпору за што скориЈу изградљу пута Битољ—Корча. НОВИ НАШ ДЕЛЕГАТ ЗА МЕЂУНАРОДНИ ПРАВНИ КОМИТЕТ ЗА АВИЈАТИКУ Пошто је г. Васа Јоваповић, спречеп својпм мпппстарскнм радом, поднео оставку на положај делегата наше државе у међународном правном комите^ за апнјашку у Паразу, на његово место дошао је г. д-р Милорад Стражницки, који је прошле годиае па копгресу комнтета у Лнону гаступао пашу државу. Професор г. Стражницки намерава да искупн све јуристе код нас, који се интересују ва паздухопловство да заједпички пораде на правној странж ваздухопловства. (Н*ставак иа петој етраии)
БОРБЕ У СИРИЈИ Бомбардовање Дамаска Парнз, 11. мајд. — Поводом узбудл>ивог описа бомбардоиања једног кварта у Дамаску, описа који је објављен у Чикаго Трибунк, остали лнстови доносе и^вгштај генерала Гамлена, у коме се вели да је по среди била олерација чишћекл која је сж потпунлм успехом цзвршена ноћу између 6- и 7. маја у кв «рт>', гае су се Лрузн били сместили. Убијено }е 57 буЈгговмика, а злробљено 71. Французн су имали 3 мртва и неколико раљених.
СУЂЕЊЕ У БУДИМПЕШТИ
Значајни нсказн кнеза Виндишгреца пред судом Корапи код франдуског посланнка у Буднмпепгги
аферу Под
МАЂАРСКИ МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА ОДГОВАРА Г. БРИЈАНУ Будимпепгта, 10. маја. Председник франпуске в.таде г. Брвјаа дро је, аа пнташе вародног посланика г. Фопт.т-са, Једау ИЈјаву у франнускои пар ламеату. 23. ап(>нла, и том прнлаком рекао је да постојн н међуа -родии суд који има да оцева чињепице н да донесе присуду, ако буде каква раво лреља у погле^,' мађарског прав! уђа с обзвром на фалсификаторску одовом ово г. Бријапове изјаге, данас је мпнисгар нностра них дела г. Валко нзјавио у парламеиту следеће: •Посгоје два таква суда на које је председввк фраацуске владе могао да мнсли, в то Отални Суд аа Арбитражу у Хагу а Сталнн Међугиродни Суд. У међународвом праву пе постоји никагка одредба. по којој би злочини, који спагчју у надлежност мгђарског суда. могаи да се распрапљају н да ге по љима суди у неком међународжж суду. Потпуно је погрешно в пеосночано схнатаље да крпминатпи део фалснфикаторске афере може доћп пред међунарооли суд као пред неку апелацију. Ако оспм криминалпе стране фалснфикпт^рсге афере постоји и у погледу веке друге тачке какав неопоразум нзмеђу аас а Француке, мв не бвсмо могли да будемо принуђони да тај неспоразум предамо каквом међународном суду. Неспорајума између поједппих земалл иду прел међ>тпродне судове једнио онда ако су ов« то вакључнле у некој копвепцији о конкретном случају плв ако се сличпа одредба налази у каквом међунаролпом утоворт. Ми са Француском пемамо ни опште ии копкретпе копвенције. Фритџска бн могла сама са своје страле да г-вентуалнп Неспоразум пЈпгае пред међувародни суд само у 1лучају када бисмо ми прнзнали иадлежиост томе суду Мађ.грска није такву обавзту примнла. Дакле, афе|-а пе може да иде пред помеиуг.1 суд. Могло би да буде говора о Друштву Народа као мећународној инстанцпји, алн је питан.е да лн садашч.а афера мо пе да буде подпесеиа Друштпу Народи». Овде се миппстар г. Катко полп« на друти став 11 члана пакта Друштва Народа п вели ла је веома сумљнво да бп фалснфпкаторска афера па осиор.уопога члана могла да буде изнета иа претрес пред Другатво Народа. Будимпешта, 11. маја. — Данас у 10 вастављег је претрес по крнваци киеза Ввндишгреца због фалснфпковаља француских франака. И данас је интересоваље публике било велпко. Сва места у сали бнла су заузета већ око 9. Батаљоп жапдармерије н неколако стотппа полицајаца правнло је ред пред судском аградом а увутра. Чим је председнак отворио цретрес, кнез Впвдишгрец је умолно да буде поиово саслушан, да да неки накнадпи нсказ. Кад му је то дозвољено, ов је из-
| јавно: ИЗЈАВА КНЕЗА ВИНДИШГРЕЦА — Случзјно сам дознао да је Шулце умрО| те мо према №ему не веже днскрзција, те могу сада да нажем да је он набавно хартију за штампање нз Немачке и то од пов чанина немачиог Сапеза фабринаната Јартнјв. При хомијсном преглвду о«е хартнј* устагов« , лено је да је то иста жартија на којоЈ су Францу?и за време о.;упацнје , Рура фалсификом/и немочнс ноача' нице од 5 н 10 »«илиона <ара«з. Шулце ' је бао стручњан и њсга су Франмум 1приморавал„ у Днгбургу да фалсифхнује немачио н очаиице. Ја сам сс јез мли пршшком упозчао са ;.им кон м
је о сввму овомв известио, т» мм )• твда дошла први пут мдвја, да би и ми, по. беђони. могли радити исто оно, што радв и победници, т« сам таио дошао на идеју фалсифииоваљ« и отпочао •ицију. После ове изјаве кпеза шгндишгреца, председник је дао одмор. За време овог одмора вастушшди Францускл Банкв одмах су се упушли код фрапцуског посланнка у Буднмиешхн, п изјавили јј шта је кнез данас пред судом изјавио. Оосдапик је одмах шифрованом деп&шом ову изјаву кпеза Винднп* греда доставио Министру Спољ* ннх Послова у Иарнзу.
Кдеа ВипднЈпгроц
ОПТУЖЕНИ ОЛХВАРИ После одмора вочело је саслу. шавање оптуженог Еугеаа Ол1варпа. Ов взјављује да Је ■ нему кнез говорио да о овој цолој акцаји зпају и личности, које су врло блиске владн. Даљв изјављује да је љему била поворена млсија да у Бечу протура лажпе повчаввце, и баш кад јв бао спремап за пут добала сд вест да је у Хагу ухашпеа пу> ковшгк Јанковпћ. После ове в» сти ов је вовчааице, ноје је дсн био, сакрпо у свој стал п отпуто« вао у Беч, одакле је телеграфскн извсстно остале азаслааике којн су бплп у нстом циљу ошутовали у Мнлано, Копеахагеп, Хамбург в т. д., с ваређељем да сваку акцају вмаЈу одаах обустасатн. На крају пзЈављуЈе да Је и оа присуствовао заклетви код 6» скупа Задравсца. КНЕЗ ПОРИЧЕ После саслушаља пастало ја суочење између њега н кнеза ВиидапЈгреца. На том суочељЈ 1 Олхвари у почетку остаЈе пра својој изјави да му је кнез Внв> дишгрец казао да су у акциЈу умешани н круговв врло блиски влади. Кнез то најенергичниЈв порнче, али при крају суочења Олхварн попушта н изјављуЈ« да је он то ваљда рђаво разумео* За тим Је саслушан Серчеј, потпредседнжк Мађарског На> родџог Савеза. Серчеј на председникова питања пе одговара, Једиио Је одговорно на шггаље, кад га Је председгшк шпво да ли је встплито тврђење да Јв гроф Бетлеи, минпстар председ« аик, 8нао о читавој акцијп. На то Серчеј изЈављује да то ниј« тачао н да грк>ф Бетлаи није шв шта знао. Претрес је завршен саслуша. н ем Манковића, брата Једвог од саучесника, који се сада налазв у затвору у Амстердаму, којв јв ухваћен заједво с Јааковиће* Манковаћ ва саслушању изЈављује да је оп положио веће колпчине фалсификовапих но#чанш(а у Једпу банку у Буднмпо шти, а доцппје му Је Габор Ба* рош, гепералгш дпректор Лоштанске Штедиовице, дао 490 милиона круна да из баике ггавадп депоновапе фалсифпкогане француске повчапнце. После саслушаља Манковвћа, дапашњи је претрес закључен у 2 и по по подпе. Наставиће « сутра у. 10 вре подпо, (ЕЗр&моЈ.