Време, 05. 06. 1926., стр. 1

СУБОТА, 5. ЈУНА 1926

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕДАКИИЈА ПОРНКАРЕОВА 4-1АДМИНИСТРАШ1|А КРАЉА МИЛАНА ЗС ГЕЛЕФОНИ РЕДАКШ11Е Л1-45, 29-34 ТЕЛЕФОН АДМИ НИСТРАЦИЈЕ 20-98 ГЕЛЕГРАФСКА СТАНИИА У НШАКиИЈИ

Погатаоина планена у готовом

БЕОГРАД ♦ ГОДИНА V! • БРОЈ 1602

БРОЈ 1 ДИНАР ПРЕТПЛА7А ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА 23 дјш. заједно са .Вечеоњим Временом" 45 аин. ИНОСТРАНСТВО 50 дин заједно са .Вечерњим Временои" 73 аин.

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

борбу

Опозиција организује против владе о Прва седница скупштинског одбора за пореску реформу Београдски радикали организују за сутра збор у хотел Паризу, на коме ће говорити г. г. Узуновић, Максимовић и Перић

Затишје, које је настало у подитнчком и.птлу. нпје ви ЈЈ'че готово ни'11;х црекидапо. Нп у Скупштннп. нн у владн ннје било ннкаквнх важннјнх догађаја. У Скупштипи се чак ннје ни одржала седница одбора за усвајање измене 293. члана Версајског уговора, која је била закавана за 10 пре подне, јер па п>у није дошао довољан број поианнка. Једпно шефови уше опозиције одржалн су један сагтанак. на 1и>ме су се договараггв 0 борбн протнв садашње влале п протнв њепнх намера да одлолл! скуппшшско селнице до јесенн. У председннгагву владе пије се л<то логађало нпшта нарочнто. Председник в-ладе г. УзуиовпН нрнмно је пре нодне на реферисаш' внше млннстара, међу љлм г. г. др. М. Нннчнћа, којн му јг реферпсао о сноме боравку у Топо ш н о ауднјенпнјн кој Кра .т>а М. Симоновлћа. др. II. К|'ј јача. Мншу Трлфуиовића и Веоу Ловаиовића. Све ове тосегте бнле су у- ввзп са ресор■ич послолнма дотнчнпх мнннтара. :НОНОМСКО ФИН АНСИЈСКИ КОМИТЕТ МИНИСТАРА Јуче пре подне одржао је седгицу Елономско Фпнапспјскп Коинтег Миллстара. Нк опој седвинп усвојено је некотнко правнлника Министарства Трговине н правнтппк Мпнпстра Саобраћаја о употребп бонова на државнпм железиппама. Мпнпстар Саобраћаја, г. Васа Јовановић. н''јавно је новинарнма да је овај прави.тннк па превоз робе израђен према правилнипима сграннх држава. ларочито Немачке п Аустрије, који су израђенн на потпуно модерној основи. При томе су узете у обзир прилике у нагаој државп на нашим железнипама. ПраЕи.тннм ће служити као упутство нашен железннчком особљу. ОДЛУКЕ ШЕФОВА УЖЕ ОПОЗИЦИЈЕ Јуче пре подне одржали су се*ннцу шефови уже опознције г. г. ЈБуба Давидовић. др- Храскипа. др. Корошец и Јован Јо'вановић. Претресана је политич Ха ситуацнја и израђпван план •аднје. коју ужа опозиција има ла поведе против саданпве владе и њене већине. Шефови оповнције одлучилп су да се боре евнм средствима против одлагања скупштннских седнпца. јер сматрају да Скупштина пма пуно посла којн се мора до јесени свршити. Шефови опозицнје одлучилп су да издаду коминнке, у коме ле одговорити на тврђење владе, да опозиција омета рад Скупштине и доказиваће да владина већнна ннје способна за рад и да се због тога морају скушптинске седнице стално оллагати. Због немарностп посланпна из владине већине не могу радити ни скупштннски »дбори — тврде шефови уже опозиције. Закључено је даље да се у београду одржи збор против корупције, који ће сазвати демократи, а говориће на њему представнипи свих странака уже опозицијеСУТРА ЋЕ Г. Г. УЗУНОВИЋ, МАКСИМОВИЋ И ПЕРИЋ ГО90РИТИ НА РАДИИАЛСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ У ХОТЕЛ •ПАРИЗУ. За сутра, у иедељу, 6. о. м„ у I са по подне, заназана је радиналска нонференција радина ла трећсг гласачког места у бзшти хотел «Парнза» ради сЗавештавања о лолит чним, фииансијским и привредним при ј ,инама у аемљи.

На овој ће конференцији говорити председннн владе г. Узуновић, Министар Унутраш њи* Дела и председник Месног Е -градсксг Оцбора г, Гс Максиковић, Министар Финан сијз г. ,-р. Нинко Пернћ и други радикалски првацн. РАД НА П0РЕСК0Ј РЕФОРМИ Јуче по подне одржао је седнпцу скупштннски одбор за ироучавање законског пројекта о нзједначењу непосредне порезе. Прпјавнло се за генералну дебату > говорнпка. Мпнпстар Фннапснја г. Н. Перић пзјавпо је да ће говорити после овлх говорника. Први је говорио г. Владимир Пушењак, клерпкал. Он поздравл>а овај пројект. јер је пореска реформа потребна радп изједначења пореза и смањивања порескнх терета. Код пореског закона треба нматн у впду оспм фнскалннх п економске н фпнанслјске интересе земље. Најпдеалнпјн систем бно бн систем тпчних пореза. којп се за сада не може увести. Зато предлаже мешовптп снстем субјективппх п објектпвнпх пореза. Овај је законскн пројект мпого бољи него раннја три. која је влада израђивала. Израђен је по узору на чехословачкн порескн закон. Међу добре одредбе овог законског пројекта. каже г. Пушењак, треба урачупатп смањење броја порескпх облнка, разрез пореза на земљтпте на основп катастарског чистог дохотка, састав пореских и рекламапионнх одбора, вођење катастра зграда. укндање државних прире-за и вакј- нпх прпреза од 500 од сто н 30 од сто. Главни недостатак пројекта је члњенпца што не решава сва важна питања, већ препушта Мшшстру Фпнансија да он то учинн правилником, затпм што се уједно није преддожно закон о катастру и о нзједначењу лореске адмпнпстрацпје, што се у порескпм стопама не водн рачуна о несталностн валуте и економских прнлика. Дужност је владе да изменн н

ба, и у самом Београду има више хлљада људи, који не плаћају порез. Одобрава што је укпнут порез на имовину. Идућа седвипа одбора заказана је за понедељак по подне, на којој ће се продужпти и завршити начелна дпскусија. Има још да говоре г.г Шећеров, М. Капетановић. Св. Оганковић, Св. Поповић и Мнниет&р Финанснја д-р Нпнко Перић. Г- ХОХЊЕЦ ПРОТЕСТВУЈЕ ПРОТИВ НЕРАДА СКУПЦЈТИНСКИХ ОДБОРА Представнпк клерикалаЦа г. Хохњец посетно је јуче подпредседнлка Скупштипе г. др. М. Суботпћа и протествовао оштро што посланнци владине већине ннсу дошлп пре подне на седннцу одбора за измеиу 293 члана Версајског уговора" бацајући крнвпцу на владину већину што одборп не могу да раде. ОКО ФИНАНСИРАЊА ПРИВРЕДНОГСАВЕТА Мннистар Трговипе г. Крајач бно је у току јучерашњег дана два пута код председппка владе, г. Узуновнћа, и разговарао с њим о начину фипансирања Привредног Савета. Постоје два гледшпта о томе. Једно да привредне установе фннаненрају овај Савет. а друго да га фпнансира држава- Влада је заузела прво гледиште, алн су привредне установе одбиле фннансирање Савета. тражећп да се то пребацн на државни трошак. Не могадне лн се наћи згодно решење. онда ће доћп т опасност и пела установа Прпвредног Савета. ЗАКОН 0 ВАЛОРИЗАЦИЈИ БИЛАНЧНИХ ВРЕДНОСТИ Јуче по подне нмао је да одржи седлнцу скутптински одбор о проучавању законског предлога о валориаапији биланчвнх вредности. Али на седниду су дошла само четирн посланика. два из опозиплје и два пз втадпне већине. тако д» се седнпца нпје могла одржати.

јЛокарнски спора'зум пред Францусним парламентом Говор г. Милерана Париз, 3. јуна. — Говорећи у сенату, г. Ми.тран изјавио је да су локарнски споразуми дошли заго што Сједињене Америчке Државе нису одржале обећање у погледу гарантован>а безбедности. Г. Милран критикује у.тогу арбтггра Енглеске и Италије, пошто би споразуми требали да буду узајалша међународна гарантија. Боји се да Ке бити немогуће констатовати огрешења Немачке о Версајски Уговор онда када буде нестало међусавезничке контроле. Подвлачи непријател>ско држање Немачке према победиоцима и њене маневре у погледу источних граница и указује на закључење руско-немачког уговора. Г. Милран тврди да је потребно усвојити локарнске споразуме н тако учврстити везе са савезницима у Средњој Европи, чији су интереси исти као и француски, «Желети је. рекао је г. Милран, да се са Крал>евином Срба, Хрвата и Словенаца закл>учи савез и да се према Чехословачкој настави садашње држање.* Коментари штампе Бордо. 4. јуна. — Лнстови комептаришу претрес локарнски! споразума у сенату. Авнир вели да ће споразуми битн ратификовани. али без одушев .Ђења. Радикал истиче да г. Милран одобрава г. Бријанову политику. ДВА ЗАВАЂЕНА ТАБОРА У ПОЉСКОЈ Избор трећег председника Пољске Републике Пилсудски употоеблује кардинала Каковског као посредника за помирење

Варшава, 1. јуна. — На друго.м гласању за председника Републике изабран је са 282 гласа г. Игнац Мосћицки, професор Лавовске Политехнике и директор Азотне Фабрике у Хожеву. Маршал Пилсудски када се одказао од избора препоручио је г. Мосћицкога као кандидата и како се говори у обавештеним круговима- рекао је о њему ово: «Ја аг не Познајем, али сам чуо да је поштен и честит човек.»

После пресуде у Пешти „Пегтер Лојд" одговара париском листу „Либерте"

допунн закопскп нацрт тако, да : Представницп опозпцнје г- г. цела опозпција може гласати за ј ^моаеј н В. Марпнковић протен>ега. | стовали су оштро што посланнГ. Влада Милетић, радпкал, пн владине рећипе не одговаракаже да је ово један од најваж-1Ј? овојим лужностпма н не донијих закона у опште п апелу-1 " 1аз е на одборске седнпце. Саје на послаш1ке да се савесно **тав.т,ен је н заппснпк. у који ]е предаду послу, како бн закон тнесен овај протест представнлбно што бољи и сношљивнјв.!опочнпије.

Има доста мана које треба поправити, али треба гледати да фннансијскн ефекат одговвра државним потребама. Д-р Воја Вељковић. демократа, изјашњава се нз економских и полнтнчких разлога за изједначење пореза, јер треба пореске терете у појединлм крајевнма смањити. И Србија је веома оптерећена. јер нико ннје водпо рачуна о прнвредној кризи. Извесни порески обвезницп пролазе добро, као н.пр. чнновници, док привредници морају да сносе велике терете. Нетачно је твр-

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ У СОЛУНУ Мннистар Просвете н заступпвк Министра Вера г. Милош Трнфуновић отпЈтовао је синоћним брзим возом за Солун. Отварање наше сликарске изложбе У Грацу Грац, 4. јуна. — Јуче је овдв отворена прва изложба слика и цртежа Југословенског Академског Удружења. Приликом ођење, да привредник може пре- • тварања изложбе поздрав.Ђен је Од стране студената живим манифестацијама Краљ као први заштитник свих наших култур' них и духовних покрета. (ВремеЈ

бацити своје порезе на другог. Противи се садашњем утврђпвању катастарског чистог прихода. Потребно је, каже, више привредннка, а мање чиновника. Треба смањити приходе и расходе у бупету. Не би се смело дати Министру Финансија овлашћење за разрез приреза. Порез на доходак треба да је у почетку мали, а и пореске стопе треба смањити. Д-р Жерјав, самостални демократа тражи да Министар поднесе законски пројект о пореској адмиппстрацијн, јер неједнакост пропзлази највнше из праксе. У неким покрајинама дорези се не разрезују како тре-

Будимпешта, 4. јуна. — П е стер Лојј доноси коментар париског листа Јиберте о пресуди мађарским фалсификаторима и вели за њихове нападе донете по пресуди о фалсификаторској афери. За ове нападе, лист тврди да је њима Стеван Бетлен један отворенн непријатељ. Нема сумње да се социјалисти труде свим средствима да уклоне са места Стевана Бетлена, и нема сумње такође да су мађарски социјалисти нашли њима добре савезнике. Такође московска ВЈтада ставља у покрет извесне махшације са француским радништвом- Москва не заборавља да је Хорти срушио моћ бат>шевика и да је њихове присталце подвргао строгој казни. пошто су они кроз неколико година крваве тираније вршили терор над Мађарском. Ми међутим не заборавл>амо да Бетлен чини сталне кораке за зближење са Француском.

Г. Мошицкн, нови председпнк Пољске РепЈ блике Као што се види Пљхудски је формално престао да улази у полггичку комбинацију, ати је својом поруком коју је упутио партијама левице у ствари одредио судбину кандидатима. Треба узети у обзир и то да је свака реч коју каже Пилсудски за партије које га подржавају света и неопозива и према томе јасно је да се код њих после поруке Пилсудскога није могао појавити Јруги кандидат. Француски приходи од туризма Париз, 4. јуна. — По цифрама које су утврђене од стране наиионалног уреда за туризам, у току 1925. године Француску је посетило 220.000 Американаца који су у њој потрошили 5 милијарди франака. Број енглеских путника у истој години износи 759.097 и може се рачунати да су они потрошили 9,400,000.000 фраиак*

Енглесна поново даје помоћ рударима Париз, 3. јуна. — Јављају нз Лондона да је г. Черчнл изјавио у парламенту да би влада могла одобрити помоћ од три милиона фунти стерлннга у потребном тренутку због олакшања преговора између послодаваца и рударских радннка. Шпанци и Французи почињу да преговарају Парнз, 4. јуна. — Јављају из Казабланке да је пшански генерал Сан Хурхо, у пратњи свог штаба, стигао јуче тамо и да ће дапас отићи у Рабат, где ће повести преговоре са Стеном и генералом Боашнјем. Пред образовањем владе у Египту Париз, 4. јуна. — Јављају из Каира да ће Адли паша. пошто је Заглул паша поднео оставку, посетитп енглеског високог комесара и да ће одмах започети преговоре за образовање владе.

Заппо је Пплсудскп одказао? У своме познатоме пнсму он је изјавпо да се боји судбине убијенога другога председпнка Пољске Републнке Нарутовнча- Иза овога вела речп у стварп се скривала одлпчна процена ситуације, која бн се могла створити када би се Пплсудски примио положаја председнпка. Не може битп сумње да би он као председннк морао сплом да убеди, ако не п да примора. један део Пољске да призна резултат таквога нзбора. Међутим о'н је на сваки начин узео у обзир опасност од туђих упада преко границе, као н то да бп грађапсгл рат морао да букне, а то бн био са његове стране доказ невероватне мегаломаније и не бн одговарало тактичнпм начелима истинског политичара. Јасно је дакле да је Пплсудски одлично оценио снтуацију. У потврду за овако стање стварп нека послужи и то да се у Познању образовао Одбор Државне Одбране, којн је чнм је Пнлсудскн изабрап за председннка послао телеграм у Варшаву, са изјавом да ће западни део Пољске одлучно да се бори противу новога председника. Колико су неке сфере решене да воде борбу до краја са Пилсудским н са његовнм људима нека посведочн н факат да је поменутп Одбор Државне Одбране ту своју изјаву објавио у пркос протеста на такву једну изјаву од стране Романа Дмвовскога. А Роман Дмовски представл>а за десннцу у Пољској нсто оно што је Пплсудски за левицу. Он је опоменуо Одбор да не објавп своју изјаву, чланком којн је нзашао у листу Курјер Познањски чланком који је г. Дмовскн потписао. Озбиљност сптуације впди се из ове чнњенпце да је на западу Пољске сконцентрпсано око 100.000 војннка којн би не-

сумљиво пристали уз акцију Одбора за Одбрану Државе. Полазећи од свих овнх факата. лако је разуметп колпки зна чај лобпва то/да је председник г. Мосћицки већ неколико сати по« ле свога избора учинио посету Његовој Светлостп Кардпналу Кат:овс1:ом. Данас знају сви пр^свећенн пруговн да је кардннал Каковски убрзао свој повратак н; Рима за читав^ .тва недел>е да би у међусобинн }ттотребпо свој V гипај као посред«нпк пз>?ећу два логора. Мора се напоменлтн п то да је кардинал Каковскп заседао у првој пољској влади која се тада звала, годЈше 1 г»1 ^ . Регентсни Савет, и да је у то Ереме он бпо у тео. номе додЈтт»у са марпталом Пилсудскнм- Међутнм, с друге стра не. кардн]п • Каковгкп. после смрти кардинала Далбора. постао је врховнн главар католнчке цркве у пољским земљама. За читаоп' 1 Време»<а. којп ннсј толико >"по:;патн са пал«ским верским прнликама. морам да нагласим. да су западне пол>скв земље са Познањем као главннм градом права тврћава крајњега у.тгпа-монтанскога католпцизма. Кад се узме у обзнр овај днп стрл«п утицај каучдипала Каковскога. опда се да лако одре днтн полптнчкп значај посеп новога председннка. Ова посета доказује да 19 Пилгудскп решен дд настави сво.тт по.тптпку помит^ња. Пилсудскп је V оста том послао карлтшп лу Каковском. премлтјсра Барт^ла одмбх. чим се Каковски вратпо у Ваошаву. Какв^ ћв послетипе тпмти ова ТТилсудтовл тактика показаће скора г.удућиост. ЈОСИФ ЧАРНЕЦКИ ПРОТИВ НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА ПРИПРЕМАН ЈЕ АТЕНТА7 Бер.лнн, 4. јуна. (Радиограм) Нови пољски председник, г. Мопшцкн, положпо је данас заклетву у двору а не у парламенту. Ова одлука је донета у«последњем тренутку јер су открнвене припреме за атентат против председпнка п Пнлсудског. У« след недовољног места у двору већпна позватих ннсу моглв присуствоватп заклетвиЗемљотрес који је трајао три часа Париз, 4. јуна. — Јављају нз Вапшнгтона да је сеизмографска станица уннверзитета у Џорџтауну јуче нзјутра забележила јак земљотрес којп је трајао трн сата. Епицентар бно је на 10.000 кнлометара, јужно. Мусолини добија одобрење парламента за своју политику Парнз, 4. јуна. — Јавл>ају из Рима да је парламенат одобрио владпиу поллтпчку п фпнапснјску акцију. Нонгрес нацшапш р«епезнимара у Љу&г. н : ЈБубљана. 4. јуна. — Датн пре подне стнгла су у ЈБубљану нзасланства нацноналних жел< тпчара из це»ле земље Прг пте љубљанска органпзацнја .екнвала је другове н размештала нх по становнма. У* подне су свп заједно ручалнПо подне у 3 сата почела је прва предконференцпја делегата 1 то само по секцпјама. Осталн у часницн на конгресу правпл! су у разним правцима пзлете по Словеначкој. Конгрес почнње сутра у 8 сати пре р одн б свој рад. (Време)