Време, 17. 07. 1926., стр. 2

Страна 2' Да нас : КЛЕКИЈ: 21. Брлетно Повоцпп АУТ0Ч06МЛСКИ КЛУБ: 9 -17.

Д Н Е В Н И К

АИЧНЕ БЕСТИI

Зубота, 17. јул« ]92в

Нов еатеег-

БЕОГРАД%"КИ ШАХОВСНИ (КАегћкл ЛаЈбвпе 9' отв ореи је свакодневно »"'Д 14—21 Ч5СВ. ПАЛАС ХОТ\ т Л: ски прогр*»г« КАСИНА: 1 ЧАРКИПО: гавс Фс: '

МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ НА БЛЕДУ Прегснпоћшш брзнм возом огтту| товао је Мпанстар Просвете г. М. 1г Л! I Трифувовпћ на Б.чед. Мпннста-р је понео неБОлнго већдх упаза о р&: мепгтају професора средљпх ткала, да нх Крал> потпнше.

ПАРИЗ: 1». «Ку»»4 п->Д СЖ г •Бура>. ЛУКСОР: ,3. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ Мнхајлова 45: Протвћ, Км&а на 37; МрДај-ТТОпћ. Кралл Мнл? Пи-ендић. Крдлл Александра Ссвћ. Кнез Милеткза 53; Стој«1: рајевска 70. с>^2 <&пЈ?/

СУБ01

17. ЛУЛА 1920. ГОД-

Држање Вугорске

По сваме доласку на земаљску управу у Бугарској, кабннет г. ЈБапчева је настојао да кностранство уверл у своју нскрепу \птрол>у6нвост н у своју истннску тежљу за заспнвање норма.тннз:, коректнпх п добрнх односа са суседнпм дрп:авама. Њемл* је бпло стало до тога да оставп утн-ак. како љегово стунање на власт звдчп известан прелом и у унутрашљој н у спољној патнтпдп- У првој он је требво да инаугурнше што већу међупартпску толеранинју и сарадљу. крај унуграшљнх безобзирнпх Оорби п нзсиља: у спаљној — абднкацпју на реваншарске тенлентшје п актпвност на сгвараљу што бољнх суседских односа п стабп тпзова љу мира па Балкану. Нема сумље. г. ЈБапчеву је у прво време то у прнличној мерп пошло за руком. У областп унутрашље полнтике. љегов кабнпет је лначио ј р дну промену иа Оол^. Положај опозптџгоппх група <Ик> је нешто поправл>ен, паш је теш1.о могло бити говора о увођељу једног станл, које бн омогуКавало пуну слободу крптпке и агтнвностп страпака пз опозиипЈ*-. Међлтнм. као јед на чпсто упутрашља блтлрска ствар, то иас- нарочнто не ннтересује. Важно је то. да ли је каСлгнет г. ЈБапчева у спољпој политнтџт одговорио оипм надама, »»је је својим доласком па власт *тпо поб\*дно. Пацнфпстачке иајаве г. Бурова п љегово стално наглашаваље шеље п готовастп за што скорнјом успоставом што нормалипјих п бољнх односа са суседнма биле су прпмх-ене врло симпатнчно. ТреС-ало је само да дођу н дела, која су једнпо у стаљу да даду реалпу вредност речима. Ла жалост. ова нису частупила и стварност је у знатној мерн демантовала повољно примљену пацпфпстпчпу фразеологнју. .\ктпвиост бугарских 'гандитскпх органнзаШ1Ја, љпхозл упади на територнју суседних држава и вршеље пљачг.е п убнстава, ннсу нрестали. Неприкосновеност гранина према сз седима и даље је гажена од стране бугарскпх банднта. Познатом састанку г. Бурова са г. Нинчгићем у Београду следовало је убиство нашег позаатог натџтопз лтгг»г раднипа Хаџи-По повпћа. са патиленнм планом, да се тмадоћу њега изазове неповерење између наше и грчке државе и да се осујети но штивнп резултат од усп»шно започетих прегово[»а. На тај начпп је учињен један тежак испад п пу^ма вашој Краљеринн и преми Грч вој. Но то нпје све. Дог. св за ву»еме г. Цанкова. актнвност бугарских бандитскнх организација о;«®оснла аоглавпто на нашу територију и наше мирно и вредстановништво у -Јужној СрбиЈн. при чему није било обзира ни* пр^ма иеприкссчовепосггн грчке границе ппти миру грч ких грађана. дотле су сада бугарски баиднти проширнлн своју делатпост и на румунску те[шторију. Упадн, пљачке и убнства на земљншту Јужне Р>'му није посталл су у последње време доста честа п«>јава. Недавно су на буга(к;*гој територпји бпле оргвнлговап- врло велике демонстрације прогцву Румуни је, којом приликом није било презаља ни од ^токугааја мешаља и т >цгговв**е румуисае

МИНИСТАР СОЦИЈАЛНЕ Г*ОЛИ(Лу ! ТИКЕ У КРУШЕВЦУ ј Мпппстар Соцпјалпе Полтггнм г. , л Мнлан С&мовоМћ отоутовао је прп' ватпим послом у Крушевап. НОВ ДРМАВНИ БУЏЕТ Мннпстарство Фннааспја једппм (. повпм раоппсом упозорнлд је сва •Ра- миннстарства да са својпм повнм Со- | проЈектима буџета за идЈгћу 19271928. буџетску годнну морају бнтп готовп до 1С. августа. 1.-ада се тн ЈЈројвктн пмају послатп Мнннстарству Фпнанспја на проучавање п ревпзпју. На нзрадн тпх пројекта у сг-нма мттппстарствима ради се већ дз же времепа. У пепнм упнпстарстлнма, као на прпмер у Минпстарсп;у Вера, пројепат је већ готов. Пројетггн се сећппом раде па осповн садашљег буџета. ПОСТАВЉЕЊА У МИНИСТАРСТВУ П0ШТА И ТЕЛЕГРАФА у»лазом у Мнннстарству Попгта п ТелеГраФа поставл>енп су: за шефа одсекгл за пабавке у Миннстарству г. Мпл ивоје Шпдуш, пнспектор пстог М чппстарства: за шефа скопо>гаог одсека Днрекцпје Пошта п Телеграфхх у Београду г. Дннко БузалпН. шеф оппггег одседа Днрек цпјо Попгг.ч п Телеграфа у Сплшу; за ппспектора у Дпрекцнјп Попгга п Телеграфа у Новом Саду г. Мплорад Поповнћ, тпеФ ошптег одсека нсте ДнрекцнЗв; за секретара Дпрекпнје Попгга и Телеграфа у Сарајеву г. Венфанд Распор, попгганскп чпновнпк у пензпјп; за шефа општег одсека Днрекцнје Пошта п Телеграфа у Сплнту г. Агггоп Сухам, секретар Дпрекцнје Попгга п Телеграфа у Скопл>у г. Мплош Супшћ, попггап скп чпновннк у пепзпјп п за \тфавнпка пошта п телеграфа у Мостару г. Фрања Мпрковнћ. чнповннк поште н телеграфа у Крешеву.

ПРОСЛАВА С0К0ЛСК0Г ДРУШТВА У СЛАВ0НСК0М БР0ДУ Соколско Друштво з' 'Славонском Броду сутра свечано прославл>а своју двадесетогодпшњпцу. На про славу позванп су п свп опп, којп су пре двадесет годпна бплп тлаповп овог Соколског Друпггва, када се оно основало. Оснм тога у прославп ће узотп учешћа п сва соколска друпптл нз околннх меоте. прилнком прнредпће се јавне соколске вежбе. РАСП0РЕД НАСТАВНИКА СТРУЧНИХ ШКОЛА У Мпнпстарству Просвете спрема ју се сада, поред распореда наставника учитељских школа, распоредн паставппка дворазредннх трговачкпх школа п осталпх стручнпх школа. За грађаиске школе у крајевпма преко Саве п Дунава радп се распоред пстовремено са распоредом учптелл н учнте.гппа осповних школа.

ствари. Сшрашњи ннцидеитн на ру лгун ско-бутарској граиитџт доведн су до врло ;кучнпх узајамнпх објашњења и до врло тешкпх опп-жаОа са румупске стране. То је дало повода позннтом рум>-нском листу ; [/ 1п(1еЈ«еп<Јапсе Коишате«: да натпгше, нзмеђу осталог и ове редове: Држање бугарске владе ие одговара у стварн тврђењнма, која нотпчу од њених представппка на страии... Ваља приметнгп. да се влада г. Љапчева ангапгује на једпом путу погрешном п врло опасном, хотећн да обновн посредно илп иепосредно кобпу полнтику, коју је Бугарст^ спроводила за последљнх годнна п која јој је донела толико несреће п толико горких разочарења*. Према томе, тепшо бп се могло рећи да влада г. Љапчева представља какав прогрес у оОластн отрежљавања у Бугарској н ударања путовима. који воде миру, добрнм односима и бадкарској консолндацијн. Са пешто измењеном тактиком, са више сладуњавости у фразеологијн п са јачим иггзпањем вербалног пацифизма, она наставља према својим суседима ону исту политнку, кој.у је водно и кабинет г. Данкова и која је бнла карактерисана толерапцнјом нлн пемоћи према злочиначкој актнвности бандитских организација. РБен је положај у толнко погоршап, што је допусга" 18 . да се та кобна и опасна делатиост једновремено развија према готово свима суседима, натерујућн И1 и против своје воље да се нађу у што тешњој заједници н да се заједнички постарају за заштиту своје снгурноохи и заслужеаог мвра.

< ОБИЛИЋх У МАКАРСКОЈ Бооградско Ападемско Пезачго Друпггво Обилић одлазп данас нз Скрадпна, где је прнредпло концерт, за Макарску. Из Макарске прексутра продужује за Сплнт, где ће стан 20., 21. п 22. јула. ЗАТВАРАЊЕ УЧИТЕЉСНИХ ШКОЛА У Мпннстарству Просвете радн се сада на томе да се број учпте.гскнх гакола смањн. За то је нзрађен нг^рочптн прехлог. Према том прехлогу пмале бн се одмах две учнтељсее шкате потпуно затворптп укндањем рззреда н то шкале у Каству н Хер цег-Новом, а друге четпрн н.лп пет укнпуле бн се постспепо затв%рањем по једног разреда свако годнна Ове годпне бн се у тнм школама затворплп само првп разредп. Овај ће се предлог подпетп Мнннстру на одоброње, чим > се вратн са Бледа. МОСТОВИ НА ПУТУ П0ДГ0РИЦАКОЛАШИН Мппнстарство Грађевнна одлучпло је да се нзвршп реконструкцпја 15 каменпх мостова н з дрвена моста на камеппм стубовпма па путу Подгорпца—Колашнн. За те радове потребап је кредпт од 2,000.000 дппара. Радовпма ће се прпстушгги одмах, чпм креднт буде одобрен. ХОНОРАРИ ЧЛАНОВА ИСПИТНИХ КОМИСИЈА У Мнпистарству Просвете одобреп је кредпт од 150.000 дннара за нсплату хонорара члановнма компспја за професорске н учптељске псппте. ПОЉОПРИВРЕДНА ИЗЛОЖБА У ВРБОВЦУ Мшшстарство Пољопрнвреде п Вода одобрнло је да се у Врбовпу од 25. до 30. септембра прнредп пзложба стоке н сточпнх п пол>опрнвредппх пропзвода тога краја. 1!злагачпма п посетноцнма ове пзложбе Мпннстарство је одобрило повластпцу за вожњу у паловнну цепе на државппм железннцама. РАСПОРЕД НАСТАВНИКА СРЕДЊИХ ШКОЛА У Мнплстарству Просвете помпспја за нзраду повог распореда наставнш;а п паставшша по средњпм шполама у цатој нашој земл>н завршпла је рад. Распоред је готов, а сада се па основу њега спремају упазп за професоре п супдепте, односно декретп. Начелннк одел>ења за средњу наставу н Помоћппк Мннпстра потппсалп су већ мпоге декрете, п п један деа ткааа већ јеЈ 1зослат Крал>у на потппс. ПОМОЋ ХУМАНИМ УСТАНОВАМА Мшшстарство Социјалпе Поштпке одреднло је кредпт од 200.000 дпнара, којп ће се раздалптн на нме помоћн свнма хуманпм установама у целој нашој зем.ги, које се баве запггптом деце ма у ком внду. ПУТ РУДО—ПЛЕВЉЕ У Мпннстарству Грађевнна донота је одлука да се кроз кратко вроме прнступп радовнма на нзградњп једног дела пута Рудо—Плевл>е од Далнпа преко Оборка до граннце. За нзградњу тога дала пута предвнђена је у предрачуну сума од 3,600.000 дннара. Сада се врше претходнн радови иа нзрадн скнца и планова. ПУТ ПЕЋ—ЧАКОР—АНДРИЈЕВИЦА Мннистарство Грађевнна одлучнло је да се ускоро прнступн радовима на довршењу новог пута ПећЧакор—Апдрнјевнца. За те радове у распореду буџетских креднта предвнђена је већа сума.

,

Б Е Р 3 А

ВЕРИДБА Г-от Санда Тадмн, кћп В^Јанс Тмтш — ТТетт^впн н г. Никопа Ђури*. механичнп пз Београд*. в^рнће се у неделу 1У. о. м. Адреса телеграм: ТЧдин. Пугннци село Петровпн

БЕАЕТТТКЕ

ИЗЛЕТ НА СЛАНКАМЕН. — 7 П едел-у у 7 сатн у јутрт полазп Срод са штска Ташка Наумовнћа ва Сланкамен где стнже у 11.55 пре подне. Повратак из Сланкалена у 5.30 а долазаг. у Бсоград у 8.65 у вече.

Курс рахне штете

НА ДАН, 16. ЈУЛА 1926. ГОД.

У Београду

у Загребу

9.30

часа

304

306

10.80

>

304

—

11.—

»

304

—

11.10

»

303.50

305.50

11.20

>

303.50

__

11.30

>

303.75

305

11.40

>

303.50

11.45

>

303

304

12.—

>

302.25

303 .

12.05

>

303

12.20

>

304

12.40

>

303

16.30

>

302

17.30

>

302.50

304

За јудн

304—303 —

За август

307

307.50

ИЗДРЖАВАЊЕ ДРЖАВНИХ ДЕЧЈИХ УСТАНОВА У буџету Мнппстарства Соцнјалпе Полптпке предвнђен је па пздржавање 'државнпх дечјпх установа у целој нашој земл>н кредпт од 10 п по мнлпона дппара. Од тога кредпта одређено је 6,000.000 дпнара за псхрану депе, 1,000.000 дпнара за одело, 700.000 дппара за обућу, 150.00О дннара за постел>не стварп, 160.000 дннара за дечје рубл>е, а остатак кредпта за остале разпе потребе. МЕЂУНАРОДНИ АНТИАЛКОХОЛНИ КОНГРЕС У ЕСТОНИЈИ Међупароднн антпалкохолнп конгрес, којп се прнређује сваке годпие у разннм земл>ама, ове годнпе одржаће се у Тартп, у Естоппјп. Копгрес почпње крајем овог месеца, а трајаће недел>у дапа. Наше антпалкохолне органнзацнје.застулаће па овом копгресу г. др. Дерзшп Корвут, члан управе Југоаловенског Савеза Трезвеностп у Сарајеву. Оп ндуће неде.ге путује за Естонпју. СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ У ПОДРИНСКОЈ И ВАЉЕВСКОЈ ОБЛАСТИ Ове годнне Генерална Днрекцнја Вода прнступпће претходннм радовнма радп спабдевања водом вароппша ЈБубовпје, Крупња н Богатића н села Кујавнце, Драгутннца и Камешше, у подрннској областп, као н сала Орашца, Вукнћевнце, Попадпћа, Ратара п Рајковца, у вал>ев ској областн. У некнм од оепх места поднћн ће се допннје модернн водоводн. ЗАКОН 0 ЈАВНОМ СНАБДЕВАЊУ ВОДОМ У Генералној Дпрекппји Вода спремљен )в нов пројекат закона о јавпом снабдевању водом. Тим пројектом, којнм се одређује улога н пачш! Јштервешшје дралвне н обласне влатси, као н задатак н делокруг градских п оппггппских фактора у погледу спабдевања стаповншптва здравом п добром водом, пружа се право држађннм властима да у ошптем п јавном пнтересу, ако је потробно, снлом прнмора поједчне ошптш1б да својнм становинпима оспгурају адраву воду за пнће.

Дииар у Цириху 9.12. Париз 136; Милано 191.50. Промет код 11 и по милиона. Ратна штета 304—302.75. 7 од сто зајам 74. Све девпзе су у главном остале пепромењепе. Једипо је Париз претрпео још већи пад. Тако је па лоп допској берзп једпа Фунта плпћапа 205 фраиц. франака. Овде су ирво рађепе мањо ставке по 134. а после све по 130. Промет је бно већи него обпчпо, јер се поједнне бапке које су претходнпх дана продавалс, сада покрнвзле. За децвмбар је рађеи по 132. Ј" Загребу курс је бпо знатно впшн 139. Брнсат је остао код 2135, док је његова вредност тек 130. Мнлапо јо такође за пола поена јефтнпнјн 191.50. Промет осредњи Попшто приватпе робо ч ноиа довољно, то већп део потреба код поједнних девпза н да.ге подмнрујо Народпа Бапка. На јучераппвем састапку опа је дала сав Цнрнх (220 хиљада н 500); затпм јаче Њујорка (25.150); Лондоп (5260) п Прага (140 хил>ада). Од девпза још увек со пајвпше обавл>а Цпрпх. затпм Њујорк Беч п Парпз, док Праг, Мплано п Берлнн су слабпје рађепи. База иста 9.12. У току састанка до већнх промена нпје дошло. У Загребу су свн курсеви бнли вншп од овдашњпх. Од валута јаче је обавл>ен амернчкп долар по 56.65 (7100). Продавац је била једна овд банка. Затнм је рађено п нешто чешких круна по 169. Обрт 11,394.400 динара На промпт послове пада 9,448.800, на тормпне 079.800 и на сфекте I,965.800 дипара. Поједпначно девпзе су рађепе*. Лондона 5.360; Њујорка 29.700; Букурепгга 30.000; Цнрнхп 220.500; Парпза 498.300; Беча 103.500; Брисла 10.000; Пеште 46 милнона; Милана 121.000; Прага 310.000 п Берлнна II.695. Термини Париз за 10. септембар по 132 (45.000) за 4. децембар (50.000) н за 31. децембар по 132 (20.000). Лондон за 31. август по 276 (3000); Цприх за август—септембар 1098 тражња. Ратна штета лабавија После прнвремено стабнлнзацпје курс ратпе оштоте је у тогу састапка пао па 302.25. Првн закључак по 304. Промет код промпт још увек слаб, раћено свега 2245 комада. ТерМ1шскп је јаче рађепз. за- у.тгимо јули по 301 (800), ПО 303.75 (1000) II по 303 (1000); за август по 307 (1000) 7 од сто зајам по 71 (30.000^: 4 од сто аграрне без посла 41—42. Акције: Народна Банка 42004300; Гостпоппчарска Бапка 190 трл лш>а; КрЛгујева^ка Окружпа Банка 170 тражња; Џзвозна банка по 910 (116 комада); Лозовп Црвепог Крста 42 -46. У Загребу: Ратна штета промпт по 3«3—304: за јулн 307—308. 7 од сто вајам по 75; 4 од сто аграрне 40—42. БЕОГРАД, 16. ЈУЛА Домаће берзе: Београд (званпчнп курсевг.к Девизе ^чекови): Лопдоп 275.50—275.50 (275.50); Парнз 136—134 (142): Њујорк 56.55 — 56.55 (56.55); Цнрнх 1096.25—1096.25 (1096); Мплано 191 Д»0 191.50 (192); Праг 167.75—167.70 (.107 п 75); Букурешт 26.50-26.50 (26); Беч 800.25—8 (800.25): Берлнп 13.5013.50 (13.50); Пешта 7965—7355 (7955) Брпеел 135—135 (1331; Атпна — (68). Ефекти: Ратпа штета 304—ПП2.25

Загреб _ Девизе (ие плате): Лондон 275.55; Парнз 13!» Мллано 102.50—191.75; Праг 167.90 Беч 800.625; Бсрлнн 13.505; 1Н\ јс"рк 56.59—56.585; Цнрих 1096.875. ПО ПОДНЕ На ондашп.ем тржшпту ннје пн гата рпђепо сем пгго је учпњеп )е дан закључак од 100.000 Париза по 13Ј273> коптра Цприх плн у дпиарнма 134.50. 11нрих је тражеп по 1<Х>п н 50; Љујорк ио 56.55; Беч 800.25; Праг 107.75. Прсма твлс^опскнм разгопорима са Прпгом дпдар је потпрао 0 .1259.12625 контра Цнрих. У Бочу је Па рнз зпатпо чвршћн 12.35—12.15. до! агепција «А1ала» јо јавнла 12.18"», Мштано јо остао 17.40—17.50 а извештај радна 17.35. Код осталнх девиза ппје бнло промепа. У Букурешт.* је фупта тражопа по балп 10701073 леја. Ратна иггета 302 роба По подпо пггета и дал>е лабава Промета нпје бпло. већ је пуђена пс 302, а тражња 300. Овај пад је на ступпо услед оскуднпе у дннарпма, а н поједппцп којп су продалн па термин гледају да дођу до је «(»тпни је робе. У Загребу такође лабава 303 ро«'а. Стране берзе: Цирих <16 часа). — Београд 9.125 (паритет 1095.89); Парнз 12.25; Лондои 25.115; Љујорк 5.1625; Мплано 17.40; Праг 15.30; Беч 73; Пошта 72.30; Берлнп 122.975; Брнсел 11.75; Мадрнд 81.60; Царнград 285; Амстордам 207.25; Букурешт 2.42; А* тина 6.25; Софнја 3.725. Динар: у Трсту 52.50 (парите1 190.47); у Милану 52.25 (191.38); у Прагу 59.55 (167.22); у Ларизу 75.25 (132.89); у Женееи 9.125 (1095.89); у Бечу 124.8.» (800.96); у Пешти 1258 (79428); у Њујорку 177 (56.495); у Лондону 275. . Г.РОДУКТИ: Београд (12 часа). — Пшеница; Дупав 76, 6—7 од сто 280 попуда; Сава 75-76, 5—6 од сто 280—270; но ва, узанс, за август, Сава (10 ваг.) цо 255; главпа пруга, 75-76, 5—6 од сто 275—270; пова, узанс, главна пруГа, за август— 15. септембра, Ду нав Сава 255 тражња. Кунуруз: Са ва, промпт 188 тражња; Дупав, за јулн, куп. нзбор (10 ваг.) по 187.50; главна пруга, промпт 192.50—185; промпт, споредпа пруга (3 ваг.) пс 187.50; Дупав, промпт 188—185; глаЕ па пруга, промпт жутн (3 в.) по 185: главна пруга, промпт. мешапи (3 в., по 180; (2 ваг.) по 186; фр. ваг. Палапка, промпт егзекутпвно (2 п по гаг.) по 190. Суве шљиве (парптет вагон Ваљево, нспорука у октобру): обпчпа гарпптура 455—445; велнка гарнптура 515 — 495; 120-30 310; 110-20 345—330: 95-100 450—435; 80-85 580—5С0; 70-75 695—675; гар. обнч на за 01ст., рар. Кленак (3 в.) по 460 Пенмез од шљиве (парптет ЗабрежЈе, нгпорука оептембар): бурад од 100 кгр. 380; бурад од 180 -200 кгр. 360; бурад од 50 вгр. 400 375. Тенденшпа: код кукуруза чврста, код пшепнце непромењена. Нови Сад (12 часа). — Пшеница: бачка (1 ваг.) 310; банатска Бечкерек (1 ваг.) 305; пова за август Бегеј (3 ваг.') 265. Кукуруз бачкн (7 паг.) 190; бачки Фр. Цовп Сад (5 вагона) 195; бачки (Ј>р. Босна Брод (' ваг.) 210; бапатскп пар. Септа (1 ваг.) 190; србпјппскп жутп, Дупав (40 ваг.) 180. Брашно бачко 0 комбипнрано (1 нпг.) 500. Мекиње бачке јута врећо (1 ваг.) 127 н па Тендетшја: непромењена.

ПОЈЛИСТАК ЦРЕМЕНА 17-7 - 21

ЗагонетКа Роман од Е. С. Бенгдеа Превод с еаглееког То је занста бпла она, али не у жалости и тужна, иего чаробно лепа у вечерњој тоалетн. Он је био толико задовољан ла ннје могао ништа да јој каже. Она је такође дисала брже иего обичио а у њеннм очима се могао приметнти некн нарочити сјај. Она му је само рекла: — Нећу да изгубим пи једап акорд нч 'Триствла», а счгкако пи ви. > стите ме канећт "ш пова•Затим му је дала Орој ово. је ложе. ХШ Исповест г.ђе Мандерсон Идућа два месепа остала су Трепту у вечнтој уетомеаи Видео је г-ђу Мандероои јОШ нвх>лико пута и еваљг лу? У Јптеео све више очаран. У опери, г-ђа Маидерсон се налазпла у „цд штву са неком г-ђом Валас коју је врло добро познавао још из детин.ства. Али за врвме последњег чина, којн је слушао из њене ложе ов нлје био свестан нгчег другог оI чвм тога да видв пј « л >/к/м је-

дан валредао изразипг прсфнл и густу Црну косу која му је ли'шла на неку неизмерну шуму која га је привлачила и одводила у пеку фаталну авантуру.... Прп КЈјају иредставе, Трент је био блед п замишљен и растао се најзад са двема дамама на доста церемонијалан пачин. Освћао је да се оиа морала сећати увредо ј .оју јој је налео и ако то није ничвм показивала. Не1»тико пута, међутим. када је имао при.шке да са њом насамо разговара, он јв осетао да она ица намеру ла додирве то ;штање, а.тн је увек успео вешто да скрене раггозор. Одушввљавао се на две стварн. Прчо лв напустн Лондон ■:им заврши јодау слику која му је 0ИЛ& иоручена. Живео је у СЈ -више великој узрујалости и то је таи'вд сносио. Више аије желво да оазна истину, само је хтео да се увери да ое зааста п[«варио да јг- рђаво разумео ситуацију и сузе те младе жене. Према томе, морао је доћв до тог зак.т>учга да се у свом извештају показао као клеветшгк и лудак. Он јв већ Оио одуггао од тога да тр,1жи пснхолот .оог објаш|веља за Марловљево дело, и да себи и даљв поставлл шггање: зашто се Марлор. од једном оддушо да уОије Маадероонг*

Г. Куплес се после извесног в^мена вратпо у Лондоп. алн му Трент кпје посгављао нчкаква иитања. Знао је да је старац био у праву када је рекао да је ппа увек бн.ла верна своме мужг. Нашао се попова са г-ђом Ман дерсон на јсдаој вечерн ј:од г. К\илеса н готово цедо вече је разговарао са веким Оерлннскнм археологом. Друга његова оддука Оила је да ое никад не зађе са« са госпођом Маадерсон Међутим.кад му је она, после пеколико дана ппсала н умотнла га да је посе-ш, он ннје пн покушао да се извинн. То му је изглеЈ^ло *ао неко изазивлње на које У морло да одговори. Док је она врпшла церемонијал служења чаја, он јој је саоп штавао најновиЈе вести тога. дава н она се Јштересовала за све што је он причво. Трем- се чак надао да ће одустати од своје првоОнтне намере, коју је очевидно имала, да озбнљно говори с њим тога дапа. По свем изгледу Оила је безбрижпа а стално јв Оила пасмејан.ч,. У том распаложељу, Трент ју је умолио да одсвира једап комад на клавиру л она )в одмда пристала. Св аџџаџ Је ш »гвнм

ством пзвођења н осећаја да је он бно тронут. — Ви имате изпанредан дар за музику, рскао јој је када јс завршнла првп комад. Длн ја сам то знао још пре него што сам чуо да свнрате. — Ја сам увек мпого свпра.ла Музш:а је увек на мене Олаготворпо утпца-ла. рекла је опа. Кад сте првп пјт номис.лн.тп да ја воднм музнку? .V да, виде.ти сте ме у оперн. Алн то стварно не доказује ништа зар не? — Не, одговор®' је он помншљајући на к<лч ~ који је тог трвпутеа чуо. -1« ■ *« ржп-мео д* волпте музику гррв пут кад сам вас видео. Оп је одма* рваумео да је рекао једну замашиу ствар и ућутао је да се кајао. 1'» је било први пут дз јс међ н.нм- го п&репс о прошлооти. Наста.ло је дуже ћутање Г-ђа Мандерсон се затим од једно»' дигла са влввира и села прем. њему. — Ово што сте сада казали. рекла је лагано. одличан је повод да иређем пр оно што са» хтела да вам к&жем Цозвнла сам Еас нарочито да данас овде дођете. г. Тренте, јер »ипк- писам могла да чекау Од оног ди на када смо се растали ја огал но помншљам да 1« сасви!; ип :Јетгртој г:?с.;тј