Време, 27. 03. 1927., стр. 1

дмректор КОСТА М. Л УКОВИЋ РЕДАКЦИЈА И АЈМИНИ1ЛНАиИ|А ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ГЕЛЕФОНИ РЕДАКЦИЈЕ; »-«, »-34 1ЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИ|Е: »-98 ГЕЛЕФОНСКА СГАНИЦА > РЕДАКЦИЈИ

БРОЈ 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ ИА1ИА ЗЕМЉА . 2Л ишар> ИНОСГРАНСТВО . АО 1имр>

ПЕДЕЉА, 77. МАРТА 1927

Лвопршп влЛмв у готОввв

БЕОГРАД . ГОД. VII . БРОЈ 1893

НАШИ ОДНОСИ С ИТАЛШОМ

Сазив резервиста у Албанији »')("0"»||> ■ &лбанска влада демаптујс свога посланика у Београду

Питањс анкете

Аннета Като изгледа последњит дава аођени су између трију вели И1 сила, Кнглеске, Француске в Немачке, иреговори који ће иогућно довесги до именоиања једне комисије од војиих стручн>ака тих сила да обиђе нашу и албапску границу. Чак св тврди да је у том погледу постигнут спорааум. М исјгимо да овакав резултат не би бно правичаи ни пелисходан. Наш Мииистар IIностраннх Дела понудио је да се анкетом утврди да наводи италијанскв владе пису истиннти. Алн то није могло значити да, кад се приђе анкети, да се ола онда не сме п{ч>ширавати. Сем тога, није само у питању иаша одбрана од налада итали јанских, по је у питаљу мир у овом делу Квропе. Треба да ишчезне стаље нервозе и неиоверења, а оно не може ишчезнути док се не санира болесно стаље створено закључељем тиранског пакта. Зато је много боље било да је цело питаље ишло одмах пред Друпггво Народа, које би пео проблем морало узети у иснитивање. То признају и најугледнији представиици еиглеске штампе. Овакав натии решаваља има п ту опаспост што он може зпа•нти. да силе сматрају тираисии пакт као основу аа међуна-ане одиосе са Албанијом. Јер Пталија сад тврди да ово уопште није спор са љом, но спор и.чмеђу паше државе и Албаније, и да га је она покренула само као заштитница Албаније. Ми на такву оспову не можемо никако пристатп. Тирапски пакт није могао попнштнти декларапију од 9. новсмбра 1921. г. IIри стати на такво решеље какно се опо сада изпоси, значило би да ми примамо да је Албапија под специјалиом заштитом и протекторатом Италије. Чак по последљим извепггајииа изгледа, да сио1>ааум о оваквој анкети, на коју је иристао г. Спалајковић, италнјанска влада неће изриком да одобри. То вначи, да натерујући нас да са оваким споразумом признамо протекторат Италије над Албавијом, италијанска влада неће да се изложи ни том ризику да неповољни резултати анкете падну њој на терет. Италијански листови већ износе, како смо ми имали времена да поннштнмс све трагове снремаља, и да анкета по свој прилИци пеће вишта утврднтн. 11а онда нашто оваква анкета? Ми пе можемо делити одуЈпевљеље г. Сиалајковића за и•талијаиску политику према Ал|<5онији, и ми сматумо да паша ®лада трсба да остане при захтсву да се аикета изврши од стране Друнгтва Народа. Овако *ако је смитљена апкета тј>еба да нас попнзи, да пас натера па прећутпо признаље италијапског протектората пад Албаиијом, а да пе допесе никакво побољгаање међупародне ситуације. САЗИВ РЕЗЕРВИСТА У АЛБАНИЈИ Наша редакција добила је вести са више страпа о песигурности у Албапији. Према свпм тим вестима изгл^да да је стаље у тој суселпој земљи ровито и да је положај Ахмет бега врло тежак. Ахмет Бег Зогу има озбиљпих иротавпика и у Јужној и у Северпој Албанији. Као потврда тих вести иајбол>е пам сведоче извештаји о мерама које албапска влада преД^зима под видом припреме за одбрану земље од спољљег ие јдријатеља

Ахтех бег Зогу са својоа гарлом

САЗИВ РЕЗЕРВИСТА Редакција је примила следеће извештаје: Скадар, 26. марта. — Издато је наређење да у целој Албанији сви резервисти буду спремни. Позване су класв 95., 96. 97. и 98. године. У Јужној Албанији нареовн је позив резерве до 35 године. По улицама у Корчи објављено је планатама да је италијансна диплом^ција предузсла кораке да спасе Албанију од српске опасности. (Време) Колико у пстнтга српска опаспост постоји у Албанији, нека послужи за доказ држаље српске дипломације на Конферепцији Мира у Паризу 1919. годпне, где је српска делегација једина тражила независну Албанију сходно политичком прнпцнпу који је она увек заступала: Балкан балканским иароД1гма. Наша је делегација тада одбијала све комбинације које су "биле у противностн са принцнпом строге незавнспости албапске државе. Иајзад као доказ мохе да послужи и последњи гсст ипаде Краљевипе Срба, Хрвата п Слз венаца, приликом италијанске оптужбе да мобилишемо и припремамо папад на Албапију. гест који је у Скупштини учинио Министлр Иностраних Д*ла, пози''ајући пео свет да ировери и констатује колико .^у оптужбе о пашој агресији неосновапе и тендснциозпе. Јсдан извештај парочито показује какно је држање албапске владе у последљем сукобу. Ои каЈке: ДЕМАНТИ ИЗЈАВА ЦЕНА-БЕГА Скалар, 26. марта. — Тиран. сиа влада публиковала је званичан деманти иа изјаве Цена Бега објављене у београдсим листсвима, поводом италијансиог демарша. У демантиу тврди се да ниједан представник није овпашћен да даје изјаве као што је дао Цена Бег. Гледиште тиранске владе саопштено је усмено страним представницима ачредитивним у Тирани. Њега је изпожило само Минист арСтво Иностраних Дела; а тако исто према инструнцијама впаде и албанско посланство у Риму. ФРАНЦУСКА ШТАМПА 0 ИТАЛИЈАНСКОМ ГЕСТУ Париз, 26. марта. — Женевсни дописник ТУЛУСКЕ ДЕПЕШЕ јавља да у Женеаи постоји рђаво мишљење о италијанском предумишљају у саДаш њем сукобу и о намери Италије да аферу изазово беш у току ферија Савета Друштва Народа коЈе ће трајати три месеца. КОТИДЈЕН, ЕВР, ПОПИЛЕР, ^ "ЕЈ1Л. и даљ§ живо тлажв да

се ствар изнесе пред Друштво Народа. ПОПИЛЕР се боји охрабрења која су дата Италији. ЕВР подвлачи озбиљност дужности којз има г. Чемберлен. ЕНФОРМАСИОН би допустио Италији економску експанзију и поморску безбедност на Јадрану, али ујздно истиче закључпн г. Стида да је основни услов за мир на Балкану у томе да се на њему не смести ни једна од аеликих сила. АВНИР тражи да Француска утиче на Југославију и да је наговори да се одрекне анкете.. Г. Гозен сматра да г. Мусолини верно имитује Берхтолдово држање из 1914. године. Г. Говен наводи опасности унутрашње италијанске ситуацијз, а нарочито финансијске прилике Италије, чији су англо-амерички 3сј ,'ови плаћени хипотекама и чијз се тешкоће никако не могу уклонити спољашњим заплетима. ЧЕСИ ЗА РЕВИЗИЈУ ТИРАНСКОГ ПАКТА Праг, 26. марта. — ЈТистови још увек живо прате догађаје па Балкану н мисле да сукоб треба решитн радикално како се не би више појављивао. Поводом нзјаве епглеског копзула г. 1{арсела. Венков пнше: „Г. Карселова нзјава потпупо се слаже са изјавом г. Цепа бега и оиа значи озбиљну оптужбу против италијаиске штампе. За београдску владу опа зпачи одлично сведочаиство, преко кога Лондон неће моћи да иређе равподушпо. У светлости тих сведочаистава Краљевина Срба, Хрвата и Словеиаца вгћ дапас се појављује као морални победилац у конфликту". Лист па крају закључује да је ра,ги мира па Балкану потребно пристуиити рсвизији тирапског пакта, без које иема трајне ликвидације спора.

Полудео у страху од редунције Сарајево, 26. марта. — Кемал Бекташевић био је све до Јуче зпаничник овдашње железничке дирекције. Вести, које су се у послелн>е време распротрте о редукцији у дирекцији же.тезница, необично су дејствовале на њега тако да је постао врло забринут. Синоћ је дошао у свој стан, где је почео да лупа ствари, па је при томе показивао јасне знакове лудила. Сместа је однет у овдашњу болницу, одакле ће бити упућен у Стењевац. (Време)

Крађа докумената из литванског генсрадпггаба Берлин, 26 марта. — Листови јављају да су из литванског генералштаба у Ковпу украдени важлд иоверљиви докумсити.

Краљево интересовање за конгрес византоАога Пре1«:ипоћ је Краљ пппмпо у аудијенцију професоре Унивсрзитета г. г. д р Николу Вулића н Анастасијевића, чланове одбора за дочек внзапто шга, који ће одржатн конгрсс од 11. до 16. аирила 1927. у Београду. Г. г. Вулић и АнастасиЈевић су дошли од стране одборл да нзвесте Краља о целокуглом програму конгреса. После тога г. г. Вулпћ и Апастасијевић посетилн су и Ми ннстра Двора, г. Јанкоиићо, коме су изнелн детаље коигроса. Пољски парламенат кличе нашој земљи Пољски парламент ратифпковао је уговоре о нријатељсгву и арбшражи закључене са иашом државом. Том приликом дошло је у пољ ском парламепту до бурних овацпја нашој земљи. Овом прнликом потврђене су и формално дугогодишње симиатије и тесна сападња у ппошлости између паше земље и братског пољског народа и дата је прилика још једиом да те дубоке везе буду одушевљено поздрављене. Уговорн закључени са Иољском потг.рђују искрено једпнство погледа н иитереса наших двају парода. 0 овоме је Време прпмпло следећи телеграм: Варшава, 26. марта. — Пре него што је закључно своје- заседа1Бс, пољскн иарламент ратификовао је два нол»ско-југословенска уговора, и то о нријатељству и тссној сараддви и угово^о мирсњу и арбитражи. парламопт је примно ове ратификацнје уз овацнје и бурно пљескање. Пошто је ратпфпкација свршена, нотнредседпик парламента г. Бартсл, прочнтао је указ о закључсњу садашњег иардамептарног заседања. Оптужба на самртној постељи Сарајсво, 26. марта. — У хпруршком одељењу овдашље државие болииде иремииуо је лаиас 35-годишњи тежак Мнјо IIвичевић из Креигева. Пред саму смрт тешком муком дао Је ћзјгву да су га јуче у Крешеву иппала браћа Рами.ак и да 1а је једав од њпх изОо вожом. (Зрвие)

Пресуда за двоструко убиство у Штипу ГОтшт, 26. марта. — Даттас је штшјски Првостепепи Суд судио Страхињи Михајловићу нз оела Вршанова. Страхшва је оп гужеп због убнстава над Божаиом, женом Милана Николаћа пз истога села. У 7 чаоова суд је иттекао пре суду и нашао је да је Страхиња крив за убиотво цзвршено над Божаном, која је била у другом стању и казнио га за двоструко убиство са пре,тумишљајем са 20 година робије у лаком окову. (Време) Девојка свињама баца своје дете, које је добила с рођаком Рогатица, 26. марта. — Аница Ујић, 17-годишња девојка, ролила је ових дана иезаконито дете, и одмах бацила свињама, које су га растргле и појеле. На пријаву комшија, једна жандармеријска патрола дошла је у стан, где је Ујићева још лежала. Она је све порицала. Када је лекар прегледао и утврдио да је пре кратког времена родила, она је изјавила да је родила мртво дете. На пријаву комшија да је то дете добила са својим рођаком Илијом, она је и то порекла. (Време)

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

Скупштина ће радити и дању и ноћу о-о-с" Нови амандмани аа Финансијски Закон }

ДА ЛИ ЂЕ СКУПШТИНА РАДИТИ И НОЋУ? Влада је решипа да Народна Сиупштина ради непрекидно, и дању и ноћу, на буџету, иано би се буџет могао изгласати 31. марта ноћу. Ова одлуна узбунила је опозиционе шефове група и они су тражили да се сазове седница свих шефова група. Г. Марко Трифновић сазвао је јуче по подне седницу шефова група, али на њој није постипут споразум. Сада настаје питање да ли ће се извршити владина одлука или не. Чланови владе тврде да ће они непоколебљиво остати на свом захтеву да Скупштина ради непрекидно и буџет изгласа до 31. марта у ноћи. Председнин Народне Снупштине. г. Марко Трифковић, није се још изјаснио да ли је за гледиште владе или за гледиште опозиције, ноја тражи да се буџетска дебата води тачно 60 дана, иао што је Пословцином предвиђено, т. ј. до 10. а^рила. Ованво нојасно држање г. Марка Трифковића наилази нз нерасположење у неким владиним круговима. Владини кругови приговарају г. Марку Трифкови ћу што се договара са опозицијом више него са владом. Влада сматра да је правилно њено тумачење Пословнина, на име да владина већина прегласавањем можв увск скратити буџетску дебату. 0 томе је синоћ, после седнице шефова група, већано и у Ми нистарском Савету. ХОЋЕ ЛИ СЕ БУЏЕТ ДОНЕТИ ДО 1. АПРИЛА? Јуче »по подне одржали су седницу шефовн група, на којој је, ношто је далас равно 45 дапа од како је отвочела буџетска дискусија, требало да се'постигне по Пословннку слоразуу да се расподели рад па заосталих 15 дана, пошто се буџет нма по Пословнику да завршн у року од 2 месеца илп од 60 дала. Председник Народне Скуттштине, г. Марко Трифковић, желео је да се постнгне споразум између шефова група, како бн се буџет допео до I. апрнла, алн се појавила разлика у тумачењу Пословника. Онда је председиик Пародне Ск\тштине позвао па седнину председпика пладе г. Узуповића и Мнтгистра <1»ипанснја г. Богдана Марковића. Предсе.ттпгк владе, Мипжтар Финапсија и представнтЈИ вла дшгих група одржалп су затпм посебпу конферснцнју у собп подпредседттика Народне Скупштнне. Са те копференције доптао је па седиицу шефова грт1та Мшптстар Фипапсија н илјавио је да је овлашћен од пред оедиика влвде да штви да пред седник владе желида се буџет допесе 31. марта у ноћи. Опозицпја је тај улттгматум одбила и казала је да је сада на председнику Скупттште да по Пословнику поступи, јер вла да нпје изнптла у сусрст онозинији, која 1е изјавила апремпост да допусти доношење буџета за 31. март, с тиме да се амандмапи, којн задиру у законодавну власт Пародпе Скупштине, повуку и да се допесу иосебни закони за сва она оатгшћења, која су тражепа. На крају није постигнут ннклктв опогкиум и шефови група су се разшпли. ФИНАНСИЈСКИ ОЛБОР ПРОУЧАВА АМАНДМАНЕ Фииаисијски Одбор расправљао је даиас од 3 до 5 часова но подне о амандманнма у Фииапсијском Закопу који се тнчу Министарства Пранде. Усвојенп су многи амапдмапи, међу којима се палази одпедба о судпјама, о рашој штсги. о смањива-

њу награда јавним бележтгцима н судскпм извршитељпма, е браковима у Међумурју и Војм дини и т. д. У члану који говори о постављању судија, учињсна је измена, но којој ће се судије са једне правне територије постављ* тн на другу, по прсгходиом саслушању председиика апелације. Г. д-р Шећеров предложио је да и ад окати могу добити пра^ во ппаксе, без обзнра на правни тсриторијум, као пгго се врши постављање судија. Мннистар је усвојио овај пред лог г. шећерова, док су против предлога усталн радпћевци, нарочито г. д-р Банковић, коме се после придружпо а г. д-р Милован Жанић. Њих дпојица су доказивали немогућност извођоња једне овакве реформе, услед непознавања односних законо давстава. Г. д-р Жанић добацује г. д-р Шећерову: • — Нека ваша странка, која хоће да буде цептар опозиције, не рачуна више на солидарност опозппиК кад ви стављате овакве предлоге. Затим се прешло па амандмане о Мннистапству Просвете. Дпскусија о тим амапдмапима је почела" и наставиће се данас у 7 часова пре подне. Председппк г. д-р Радоњик хтео јз да занаже седницу за 6 часопа алп су се чланови одбо ра бунили против тога и наволили да има' ,,т п скупштинскв седпице, које трају до дубоко у ноћ. ПЕРМАНЕНТНЕ СЕДНИЦЕ? У владииим круговима испитује се последњих дана могућност изгласава^ва буџета на време н у вези са тпм појавилв су се вссти да ће се„ ако се потреба укаже, држати перманент на скуиштинска седница сз« док се буџет не би изгласао. Н« потребу оваквог начина рада владипу всћниу паводи факат да за пет дана, колико још остаје до 1. априла, треба изгласати буџете Министарства Шума н Руда, Трговнпе и Индустрија Соцпјалие Политике, Аграрпв Реформе, Миннстарства за Уста вотворну Скупштнну, Резервп« Креднте и [Гриходе, и Финанси) ски Закон. НОВИ И ПОСЛЕДЊИ АМАНД. МАНИ Минпстар Фннансија подпео је јуче Финансијском Одбору и иоследње амандмаие, којн се тичу расподеле буџетскпх резср 1.ц од 7 милиона динара, као остатка вшика прихода над рас ходнма. Министру Правд«) се овим амандманима додељује 400 хиљада динара за помоћно судско особље. Министру Просвете додељујв се за; Универзитет у ЈБубљаци. нсторнјско - археолошкн - јестаственнчкн музеј у Скопљу, довршење зграде гнмназнје у Охрњ\У, довршсње учнтељске школе у КрагуЈ^вцу, исплату хонорара вероучнт <'ЉИма у марнб^р* ској п љубљанској области 1 мнлиопа 800.000 динара. Министру Пољсприлреце и Вода за разне пољоприпрелнм расходе и мелнорациоие радо^в 2,800.000 дннара. Осим тога предложепо је впаћање одредбе о I ишковима прихода у народним позорпштима Уиета је одредба, по којој се оплашћује Миннстар Унутрашњнх Д«ма, да нзда наредбу о образовању Цензурног Одбора, за цсизуру фплмова. Најзад унета је оДред?а па којој с2 свз уредбе, којз Министарски Сгвет, у споразуму сј Финансијским Одбором буде донео на оснозу озлашћењз из Финансијског Закона, иглају под нети по обнародовању Народној Скупштини на одобрењвс