Време, 27. 03. 1927., стр. 2

Спит* 1

Ведем, 27. Мкрп 1*Л.

Д Н Е 3 Н И К

ШТЛ* ^АЛСМ ГАЈ*Дв У Тоа ЦИ ДЕРУ У Мвинстарству Војс*« ж Морна ржпе одлучево Ј€ д» м у Топчидору поднгне Једла ном зграда Ја Штаб Командв Кра.г»в Гарде. Кроцгт Јв одоСрои. ДРЖАВНИ СТРУЧНИ ИСПИТИ У МИНИСТАРСТВУ ВЕРА Т хжтојшчком одехољу МигшстарвттЈа Вера нарађен Јв ирави.шнк о оолагању држашог стручног ислнг» аа пннованке у рвсору овог оде■>вн>а. Праавлннк је потинсан н нспнтн ће почетм још овог месецд. ИНСЛЕНЦИЈА 0СН03НИХ ШКОЛА НА КОСОВУ Начелннк одел>ва»в га оснонну ■аст&ну у Мнннстарстну Проовете г. Гл. Влезовић отпутг.вао је у Скоп *е, где ће проглвдати неке новоподнгн>*те пгколскв аграде. Г. Гл. ЕЈК«оанћ ће потом ианрпштв ннспекИ мју овнју основних школа на Коеову. Г. „Елезовика ће заступати, док он буде на путу, начелшпс опитег оде.1>ења г. II. Половина. ОТВАРАЊЕ НОВИХ ШКОЛА Попгго Јв саоро крај школскв го&нне, Мнннстар Просвете одлучно Је да внше нв одобрава отварање новнх основинх школа, јер пнје могућно да се аа два месеца постнгнв какав успех. Отварање новнх оеповних школ1 одобраваће Мнннетарсггво тек када почнв ндућа гаолсм година. 0до<5рења за поднвање новнх »града за школв даваЧб св ■ далв. ПЕДАГОШКО ДРУШТВО I Мжпготар Просвете одобрно је да ' Пвдагошко Друпггво мпже иматн ' С воју канцвларију у самој зградн I Мнннстарства. Просторије су Друиггну уступЈ.внв привремоно, док св Нб наће каква друга зграда, гдв бн се оно могло сместитн. ОСЛОБАЂАЊЕ ДРУШТАВА ОД ПЛАЋАЊА ТАКСА Савеа Рускнх Офнцнра у Ввограду, Савез Словеначких Певачкнх Друштава у ЈБубљанн, Словенска Школска Матнпа у ЈБубллнн, Певачкн Савез у Л>убл>ани н Савез Културннх Друпгтва у ЈБубља.чи рвшењем Мннистра Финансија ослобођенн су од плаћања такса \за првдставке н молбе, коЈв подносв Кржавннм властима. нзузев оннх у •раћанскнм парницама ПРАВИЛНИК 0 УПОСЛАВАЊУ ИНВАЛИДА У Миггнстар > IV СоштЈалпе Полнитб донет је нов Правилнпк о уоославању лнпа. запггићених Ипвплидским Закопом. Правилник је Мн ■нстар потпнсао н он је Јуче сту*но на снагу. РЕДУКЦИЈА У МИНИСТАРСТВУ ПОЛ>ОПРИВРЕДЕ 7 Министарств>' По.ч>оттрнвродо н Вода већ јв извршена редукцнја векег броЈа чиновппка. Сада ће се пагнадпо редупирати још око 100 чиновннка. Укупан број сада родупнраних чиновника у пелом ресору овог Миннстарства износн1»е око 400. 1ЛАТЕ ЧЛАНОВА БЕОГРАДСКОГ ОБЛАСНОГ ОДБОРА Према специЈалној уродбн, коју Јв Беаградска Обласна Скупштииа Лонвла, а великн лсупан београдске областн одобрио, члановн Ботградевог Обласног Одбора примаће на кмб платв ва овај скушптнн^ки пернод по 7.500 динара месечно унапред али неће имати права нн ва какве друге додатке. РЕДУКЦИЈА У ГЕНЕРАЛНОЈ ДИРЕКЦИЈИ РУДНИНА У Генералној Дирекцији Рудника бнће редуцирапо око 20 чиновника, међу којима в пет стручњака. Пред лог за редукпију тих чиновнниа поднет је Мннистру на потпис.

СћДНИЦЕ УПРАВНОГ ОДБОРА ЗАНАТСКЕ БАНКЕ Председннк управног одбора 8анатске Банке г. Мнлан Стојановнћ вратно се прекјуче с пута. Илепарив седннце >иравног одбора одржаће се крајем овог месопа. На тим седнпцама рошаваће се о нзбору чиновништва. ПЕНЗИЈЕ РАТНИХ УДОВИЦА Удовпце у рату погнпулих н умрлпх офнцпра упутнле су молбу Народној Скушптннн да се њихове пепзнје, које примају по старом закону, изједначе са попзијама оннх I удошша, које прнмају по новом закопу. Опе су посотпле н Мипнстра | Војске и Морпарице гепорала г. Ха| џића, а обнш.1в су н све посланнчке клубове у Скушптпнн и молиле да се заузму за #1>нхово пнтање. ЗАЈМОВИ КОД ДРЖАВНЕ ХИП0ТЕКАРНЕ БАННЕ Како се сазнаје, Државна Хипотокариа Бапка у току тдућег месоца отпочеће са прпмањем прпјава за давање зајмова. ЂАЧКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ Мнннстарство Просвете нздало је наређење свима дпректорпма, средњнх и стручних школа и управите љпма учнтељскнх школа да до 10. алрнла пзвесте Министарство о томе, када јј где мисле да ове годнпе прнреде ђачке екскурзнје. За екскурзнје по ино\г*ранству Мнпнстарство ове годипе пеће даватн помоћ. Оснм тога паређено је да се днректсфи оних школа, које буду пЈжреднле екскурзнје пр, Босни и Приморју, морају строго прндржатн расшгса овог Мннистарства од 19. марта 1926. Представкв днректора за помоћ радн пзвођења ђачкнх екскурзнја, ако не буду послаге до 10. априла, неће се узиматн у обзнр. КОМИСИЈА У СЕНЋАНСКОЈ ПАРНОЈ ПИЛАНИ Мппистарство Трг^^е н Ипдустрнје одреднло је једну стручиу компсију да тгрегледа рад у Сонћапској т1арној Пилапн А. Д. у Сентн. Комиспја је отпутовала у Септу. БЕСПЛАТНЕ ШУМСНЕ САДНИЦЕ ДОБРОВОЉЦИМА Мнппстар Шума н Рудштка одобрио је да извесиа колнчнна саднипа нз шумскнх расадннка бесплагно раздели оштм добровољцнма, којнма је Миннстарство Аграрне Реформв доделило земљу. • БУГАРИ И БАЛКАНСКИ СЛОВЕ)НИ» Министарство Спољпнх Послова откупило је већи број књнга Бугари и балскзнски Словени од пр>1>. гЛхивка Д. Петковнћа, које је Министарство Просвете препоручило за народне н пгкодске књнжшгав. РЕДУКЦИЈ^ У МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА У Мнпснтарству Фннапснја кр<»з којн дан нзврптнће се редукпнја чнновшпса, чнја места у новом буџету ннсу предвнђопа. Указн н одл>'ке о томе већ су спремљенн. ПИТАЊЕ ОБЛАСНИХ ПРОСВЕТНИХ ИНСПЕНТОРА Пнтање обласннх просветнпх ннспектора у Министарству Просвете сада је дефиннтивно решепо. Ради уштеде у буџету, обласни просветнн ппспфторп бнће само у некнм областнма, где су већ раннје постав љепп. Иови се неће постављати, већ ће дужност обласних просветпнх ннспоктора врпштн обласнн школскн надзорппци нли пак старнјп срескн птколскн надзорпЈган, пко ни обласпнх надзорнпка нема. Нп пови срески птколски надзорници неће се постав.ч>атн, већ ће ту дужност рпгати наЈ *старнји учнтељп.

Кљиге и аистови

НАША НАРОДНА привреда И НАЦИОНАЛНИ ПРИХОД Ова књнга взашла Је пре кратког вреиена нз штамие. Кљнгу су обрадн I 'С.... п ..... 14 ТпшшК

; вг.рла

ЛИ г.г. В. М. "Бурнчнћ. И. Б- Тошвћ, А Вегнер, П. ^дченко н др. М. Р. Ђорђевић. Ова књнга обухватнла је прнходв поједнннх грана народпе прн вредне делатиостн одговара општем вначају сваке од њих. У самоие иочетку је брнжљнво обрађен метод по коме је вршено обрач) - иаваи>е н детал>но нзложени податцн о основном елементу нароДНб прнв|(едне делатности: становннцпма н земљи. за тнм о пољопрнврвдн, сточарсгву, рпболову, шумарсгву, рударству, кућевноЈ делатностн, вапатпма, 1гадустрнјп, железпнчком, поморском, речпом, колском и аутомобплском саобраћају, поштн и телеграфу, кредитппм установама н оснгуравајућнм друштвнма, трговвни, грађевпнскоЈ делатпостн и слободннм професнјама, а

Динар у Цириху 9.13. Код Буиурешта веНе варијације Ратна штвта 342 роба. Промета нијо било. НаЈпе домаће берзе )ош увек суI ™ ОДР^МЈУ својв уобнчајене састанке, те услед тога ннЈв било званичних курсева. У иностранству На мођупародиом тржипггу, курсевн код довиза су у главном стаби.шн, јер су варијациЈе код поједшшх девиза бнле незнатие Због талнјанско - југословенског спора, дингр је бно нешто ослабио: на 9.126, али се већ прод крај недеље поправио на 9.13. На овдашњем тржншту тај моменталнн пад нијв забелелген, благодарећи јакоЈ интер

Велике стрељачке утакмице код нас и на страни

па краЈу свега тога нзвсден Је општн ; закључак о вслнчннн вашег нацпо- венцнји Народне оанке. налног прнхода.

Њујорн Је био стабилан — кабл б.2о, а овде Је долар целе недеље .бранич" рађон п окурсу 56.85. Лондон Је инУ 2. броЈу за 1927 год. опог часописа териациона-гно чврст, у нностранобјављенв су овн ннтересантни члин- ; ству закључнван до 25.26, (пар. Ц11 Нрвоичнотравни лоја. понр,тн> 270.75). ш је *ијеи иедеље пао па ствари од др. Том. Жи.оиовн*, п[хк|... ; Народна Бан«а сора Уннверзнтета; Правосуђ« у опв- • • ппа п _ „ „ сиости (4) од Уппнан-а Јуниор-а; Зна. ; аавла по 270.00. Праг е сталпоаа. чсња речи „уназ" у закону о Држав- кл>учнван по 1ва<0. У Цнрнху 15.40. ... - _ ном Саввту од др. Лаз. М. Костића; Париз јб ове недеље за 25 пара био ! на ОДређуЈе ПО пет СВОЈИХ наЈбоОд кога дана почињу да тену обу- | скупљн. 223.50 —223 75, а у нпостран , ЉИХ СТрелада КОЈИ ће Се ВОЈНИЧстављени ронови из грађанског зако- ; ству 20 .85—20.37 (пар. 223). Милано КОМ ПуШКОМ ТакМИЧИТИ За Пр1;ен ника од Милана Константииовића; 0 јц у току целв недеље сталпо вариплобисциту као међуиародном поступ- од 260-202 50. У току јучерану за решењв териториЈалних споро- ' шњег дааа вурс - Је био нешто торга .

Чехословачка Стрел»ачка Дру жииа у Прагу прослиил>а тридс сегогодишљицу 14, 15, 16, 17 I 18 априла о^е године, и преко чехословачког посланства у Београду позвала је и наше стрелце да учествују иа прослави и великим стрељачким утакмицама, које ће тих дана бити. Такмичења ће се вршити на четрнаест разпих мета, војппчком пушком револ;;ером и пиштољем, на од стојаљима од 300, 200 и 50 метара. Поред почаспих, одређепо је још око 150 скупоцепих паграда, које су Дружиии дали Министар ство Војпо, влада, приватне установе и други дароданци. Сем чнсто стрељачких такмичеља, одређена је угакмица за ловце, који ће на одстојаљу од 100 метара стрељати у покретну фигуру срне и т. д. Једна од најиитересаитннјих утакмица биће свакаЈ«) такмнчеље између група боатских стрељачких дружина. Свака дружн

°1уј-

од Мих. СтојановиКа. Прегплата је 100 дннара годнпш>е н трсба Је слатн издав. књижлрн ,Ј1олет". ХРИШЋАНСКИ ЖИВ0Т Ивашла је овогодншнл нрва в друга свеска ХришКан. Живота, меоечног часопнса за хришћанску културу в црквенн живот, којв взлазн у Срем. Карловцнма (Богословвја Св. Саве), са сле дећом садржнпом 1) Д Марнћ, нрофесор: Библија под земл>ои; 2) Митрополит Ангоније. Догмет Иснупљења; 3) проф. Н. Глубоковокн: Старозгветни Закон по свом епореклу, предодређењу и вредности; 4) С. Тронцкн, >ни. ерзигета: » Гће с1ес<ли»е(1 Ге*8 бЈ5?ег МП« и Православна Црква; 6) Павле Пудло: Мишљењ« Вла димира Соловјова о догматсиом развитну Цркве са прим дбама на њега; 6) П1>от. В Виноградов. ПЈК)фесор: 0 неопходности непорочног поста.; 7) РаГ8: Божанска Алхемија; 8) Са уредничког стола; о) Библиографнја. Лнст нзлазн с& спуштенни ценама: 1 ђаке 40 дин. годишње, & за све остале 60 дннара. КОНКУРС ЗА ПЕТ П030РИШНИХ КОМАДА У ЈЕДНОМ ЧИНУ Југословенска Матица у Сплнту отвара нопово конкурс за пет позорпшиих комада у Једиом чиггу родољубивог садЈ»исаја, који би били подвспи за представе ■ на маљим позорнпцама. Копкурнратн могу сви Југословспскн пнсцп. Награда за сваки поједнпи комад дпп. 1000. Награђена депостају власннштво Југословевске Матнпе, коЈ аће нх штамиатн. а аа свакн примерак штампапог свакот комада платиће аутору по 1 днаар. Ненаграђепн радовв ВЈ>аћају се. Рок за предају Је до 30. Јуна 1927. Дактнлографисапе радове треба послати покраЈинском одбору Југослопске Матнце у Сплиту за шифЈ>ом. У посебној пак куверти, на којоЈ је споља нста шифра, нора да буде чптвласторучно ваннсано нме в презнме ауторово.

ћн према претходпом дану 23.875 (пар. 202) према 23.75 (200.50). Цирих је целе недеље давав по 1005.50 Берлин Је пред крај недеље остао чвршНн 13.53 Беч Је прнлично жнво обавл>ан на курсу 8.015—8.02 КраЈем ове недеље Бунурешт је пагло скочно па свнма берзама. Пораст Је дошао нз ЊуЈорка где је у последн>е време нотнрао течаЈ од 00 пептн а овнх дана достаже 60. Пораст леја Јв чнсто птпекулатнван, јер у нностранству постојн један копзорцнум банака, којн ствара ове веће варнјације у курсовпма. У току јучерашљог дана румупскн леј је чннно колосалне разлнке у течају, ујутру је бно 3.37 а затпм попутта до 3 33, а пред подне опет чвршћн 3.36 У Б>-курошту фунта Је вредела 790 леја. У слобдном промету јуче до подне ннје се нншта раднло Ратиа штета слаба Љггересовање за држаипе паттнре бнло Је слабо. Курс ратне штете Је 1 ца, п

ство своје дружине, односно државе. Одазивајући се овом срдачном и братском позпву, управа нашег Стрељачког Савеза на својој Јучерашљој седници одлучила је да на ове утаЛице пошаље наших пет најбољих стрелаца. Изабрапи су двошца из Београда, д. ојнца из Шумадије и један из Осека, који су у низу утакмица код нас од 1924. па до последљег конкурса у месецу октобру 1926. године дали резултате који потврђују љихову спгурпост, сталност н хладнокрвност у вештинн стрељаља. Изабрани су: 1) Милан М Милићевић, судски пуковник, Београд; 2) Драгиша Стојадиновић, инспектор Минпстарства Трговине, Беогоад; 3) л!ата Марковић, ковач, Крагује! ац; 4) Милисав Чоловпћ, земљоделац, М. Врбица код Крагујев-

ослабио, стога пгго Је потпнсапа уредба о нзданаљу нопих обвезпипа ратне штете пограпичнпм крајевима Боспе, Херцеговнне н Срема, у суми од 5Ро мнлнона дипара поминалпнх А нсто је тако дејствовала н вест о обуставн прнман>а прнјава за ломбард дрлспвпнх паппра код Поттапске Штедпоннпе. До подпе Је течај за пормптну робу био 342.50 а новаи 311.50, алн се доцниЈе могла добитн н по 842.

6) Д-р Внктор Герег — Осечанин, одветник, Осј'ек. Од стране Стрељачког Савеза са стрелцнма ће пћп г. д-р Иван Рибар, бивши председннк 11ародпе Скупштипе, као потпредседник Са' еза, н још један члан управе, који ће бнти одређен на идућој седници. Мнпистар Војске и Морнариц' 1 , који је материјално потпомогао

Савез у одатпљаљу стрелаца у Приг, одреднће и једног војног изасланика, којн ће присустаовати овпм утакмицама. • Почетком јуна ове годипе обавиће се, по одлуци Међуниродиог Огрељачког Санеза у Наризу, вели1;е међупародне стрељачк/ угакмице у Риму, на које су по з. ани и иаши стрелци преко наше владе и Миинсгра Војног, Како је наш Стрел»ачки Савез члан Међународпог Стрељачкот Савеза, одлучепо је да се наша група, састављ"на од најбољих стрелаца, поша.1>е и ва ове утак мнце. Први коЕГкурс за избор стрелаца одржан је у Београду 17. и 18. октобра прошле године, на коме су изабрапи 15 најбољнх. Такмичеља су вршена војничким брзометпим нушкама на одстојаљу од 200 метара Други коикурс од^ђрЋ је за 25. и 2б. април ове године, на Други и хр1-ћи дав Ускрса. Изаб[»ани стрелпи на првом копкур су и сви остали стрелвд! који имају прециане пушке а иису учествова»1и на првом конкурсу са војничком пушком, такмичиће се на овом другом конкурсу — али, само прецизним пушкама и на одстојаљу од 300 метара. Сваки стрелац ће испалити по 120 метака (по 40 из сва три става). Од укуппог броја такмичара изабраће се сеаморица, који ће сачнљавати групу наше државе. • Крајем јула или почгтком еђ густа ове године, приредиће се велико земаљско наградно гађаље у Београду, на коме ће учествовати стрелцп из целе наЈпе Краљевине. По броју награла и учесника, и по пзвеспим новинама, које ће бити приликом такмпчеља уведене, ово ће гађа ље битп највеће и најинтересантније од свих ранијих такмич «ља.

МИШОМОР отров за мишеве и папове, гнрантирано. Читајте прпзнање Пнваре г. Бајлопи за мнпшмор у излогу апотрке. Израђује Апотека "п. ШИМИЂА пређе КушакоЕИп, Београд.

НА НОВИ1А МоДА Роис1ге Моп РагТит ВО1ЈКЈ0Њ - РАИ15

КЛ1ШИЧКИ ИСПИТАН У ИНТЕР. КЛИНИДИ Бсоград. Упжв. лекарнла препоручен В Е Д О М И Н ЕМУЛСИЈА при почетку Туберкулоза, бропхптиса, катара ПАСТА за појачање организма и отвзрање ансгнта. Неналокнаднво средство за подизаше отпорне снаге код грипознпх обол>€и»а, на продаји у сви.ча апотекама Лабораторпу* Вајфертова 52 Београд.

О ЈН0II „КОРЗО" Јгнши еза 11 данас! Филм који не смехе проиустити! Да је руска филмска уметност достигла врхунац, доказује први совјетски филм у Београду Поштарева кћн" ПУШКИНУ у коме главну улогу игра доајен русних художественика чувени зан Москвии руски оркестар праги овај ичванредно уметнички фили Мсдврнв Госпођице" са симпатишм Меџ шами

110ДЈИТСАК ВРЕМЕНА 27-3 - 37

Паризега р о м а н Лу1а Фе1ал.а Заиста личе на мене, рекао Је, и ако сам се већ одавна сликао.. Дакле, могу ме лако познати? — Ја мислим! — А кад ми Ј"е увијена глава? >— Онда је теже. — Оно што ме доводи до беса •со је што сам се узалуд толико мучио. — Заиста, рекао је Алварез који је налазио да је Коголен и претерано хладнокрван; заиста, али тај злочин... Коголен је прочитао све што је у новинама писано о њему. — Шта све не причају о мени, Боже мој1 рекао је уздишући. Заиста, о њему су листови причали невероватне ствари. Тврди.ти г; да је био коцкар, распикуНа, /2 Је дао велике су.ме на тркама. Јелина ствар која је била тачна а о којо Ј листови нису ништа знали, то су његове посете кој Г Меланије Паран Међутим, то га је обрадо»ало јер )е на тај начин одмах са ■иао м г-ђа Стефан није у пита-

Алварез је пратио на његовом лииу осећаје које је то читање побуђивало у њему. Видевши да он и даље ћути о ссвом» злочину он га је питао: — Дакле, шта мислнте? — Све су ово неслане шале, господине, неслане шале! Све. Погле дајте ме добро. Личим ли ја на неког убицу? — Не. — Личим ли на хајдука? — Не. — Можда нисам леп, али признајте да не изгледам страшан. — Заиста, ви личите на поштеног човека, само ја морам да гледам на стварност. Овде постоји један низ факата који по свем изгледу доказују да сте ви извршили убиство у Нејиу. Коголен се мало замислио а за1им је рекао: — Слушајте ме пажљиво.. Када бих хтео, имао бих да кажем само једну реч, једну једину, разу мете ли ме? Сви би ти људи морали да ућуте. Сасвим логично, Алтарез је одговорио: — Зашто ту реч не кажете? — За#гго? Зато, господине, то треба да знате, што је у питању част једне жене и што се Коготен ннкад није шалио са тим ствари-,

ма. У гаквој прилици мени је било милије да Нутим, напустио сам Париз, ставио сам себе у најстраш нију ситуацију.. Али, шта све то мари! господине, моја част и част те жене неокаљани су. То је речено са такви* наглас ком, са такниим убеђвњем, да је Алварез, који се у први мах осмохивао, промедшо држаље и узвикпуо: — Ти су осећаји достојни једне велике душе. — II то ннје све, господипе, настацро је Коголен, ја бих могао овога часл да утипнм сензационалпа опсрпћа. Истог тренутка скинуо бих са оебе оваку СуМЊу. «Ја то нећу учпнити. Мепи је мп.тије да будем гоњеп, да чак и један човек 1сао што сте ви, који ме је прпмио рапшрених руку, верује Да са_м ја извршио убиство у Нејиу, пего да кажем и једну реп. «11маћу усек времепа, кала прави убица буде пронађеп, да дођем и Да кажем: «Ја сам тај кога сте неправичпо окрив.ч>авали». Био је огорчен при помпсли ла га могу сматрати као злочинпа н ако је пео љегов жпвот опр'-н]>гавао такву претлоставку... — То је отр&шно, госдодшхе.

|3амислите да сам ја увек жнвео |као један по^нтен чиновник, да I нисам никад чак ишао ни у кафану, да нисам познавао ннкакве жене, да сам увек радно прилчжно, и да је довољпо да се изнђе са оваквим причама и са овалшим проналасцима, па да све то, да моја прошлост нема аикаквв вредности. Он је у стварп бпо штого више узбуђен него што је хтео да изгледа и бранио се као да се налааио пред истралсЈпш судијом. — Што ме брпне, то није све ово што о мени ппиту, него оитуација у којој се сада пала-зи моја ноћока, јер ја пмам нећаку, госиоднпе, коју волим као своју ћерку, која је Вграчица у опери, уметница, ирава уметница. «11 сада, у овом тренутку, она вероватно сноси последипе мога бегства. 0! нис;.м требао да одем, алн што је .учињеио, учињено је. Алварез је изгледпо ганут речптошћу п да би мало умирио Коголена рекао мн је: — Ја вам радо верујем, а.тн вп и самн внднте у какву сте јаму упалн... — Ви можете мпого ла учпннте за мене. госполние, прекинуо га Је Коголен; да не говоримо о ономе П1то сам јл јуче учинио за 1вас ви сте ме за то всћ награди*

ли. А.ти, ако можете још ненгго да учините ја ћу вам бити благодаран. Молнм вас, ако буде потребно, да ме прнкријеге још неколико дана. Банкар нпје могао да заборави да се двадесет четврн часа рапије спасао ол смртн благоларећи том чов?ку којн се налазио пред њнм. Сасвнм искрено, он му је пружио руку. — За то не брнпнте, пријчтел>у. Ј& морам вечерас да кренем за Ницу где сам у -ео једпу вилу под закуп; пођпте са мном. — Видите, 1>екао ]е благајник. ја рсскнрам много на железннци где ме свако може познатн. а знам што ће ме то после ко1итати... — Ја вас разумом, одговорно је Алварез, даћу одмах наређсње да се све сиреми ла путујемо аутомобнлом а на тај пачип пг.ко нас н»-ће узиемираватн. — Оллична идеја! Ви сте најбољи човек на свету. Коголеи је то р као одушевљепо дигнувши руке у вис, али у том трепутку неко је закуцао на врдта. Иовине које су Сшлс раптирепе прел њкме подгетнле су га па стварпост, Оп је одмах имао јасан утисак да је полпцнја дошјла да га уха Инстмшпиано ,ои се завушо иод јоргав, а о&-

јтнм мало по мало, измпцао |је главу и стегао Алвареза за |РУку. — Молпм вас немојте ме напустпти. 11орт }'га,тац нпје био ништа сшгурпнји него Коголсн. У таквим околностима лако би се утврлпло да је он тачно зпао ко је његов секретар и свакако би га оптужили као сауче сника. Још једном је неко закуцао на врата, и то енергпчннје пего првп пут. — Немојте ме излатп, прекл* њем вас иемојте ме излати! го■ ворио је Коголен којп је, као да се играо жмурке, час ишчезавао ' испод јоргана, час се опет по I јављивао. Закунапо је п по трсћи пут. —■' Ако је полнција шта тр (Ч радптн? питао је Алварез шаиатом. — Спорпти сво. — Алп шта спорптп? Вп сте овде, то је факт. ч — Реците ла сам ваш слуга ј да пе знам нн речн фраицу« Ч-ки. — Али ће вас позпатп. — Ч кајте. Ставићу гопово Јабуку и мараму. 1 (Насгавиће ое)